Strani fakulteti u Srbiji: Glasne kritike i povlačenje predloga

Još traju štrajkovi u osnovnim i srednjim školama, a Ministarstvo prosvete suočilo se sa novim oštrim kritikama, ovoga puta zbog predloženih dopuna Zakona o visokom obrazovanju.

Pre nego što je akt sa dopunjenim samo jednim članom stigao do poslanika u Skupštini Srbije, iz Vlade su saopštili da povlače predlog da se stranim fakultetima omogući da rade u zemlji.

Vlada takvu odluku donosi „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta", rekao je premijer Miloš Vučević.

Dolazak stranih fakulteta bi podstakao konkurentnost u visokom obrazovanju, a mladim ljudima bi bili dostupni kvalitetni inostrani studijski programi, obrazložila je ranije predlog ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Konferencija univerziteta Srbije, Odbor za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Beogradski univerzitet, opozicione partije, ali i pojedini akademski radnici brzo su zatražili povlačenje predloga.

Uslovi po kojima će strane ustanove dobiti dozvolu za rad, izdvajanje državnog novca za njih, kao i sumnje u kvalitet programa osnovne su zamerke na račun dokumenta.

„Ovaj predlog je nedomišljen i nedostaje mu mnogo detalja.

„Moj utisak je da je na brzinu napisan i da su za sada odškrinuta vrata za dolazak stranih univerziteta. Moraće da usledi još izmena zakona da bi se to definisalo“, rekao je Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, pre povlačenja predloga za BBC na srpskom.

Predložene dopune ili treba povući ili izmeniti kroz Radnu grupu za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, saopštio je Beogradski univerzitet.

Ako ne budu uvaženi između ostalog i ovi zahtevi, moguća je privremena obustava rada univerziteta, upozoreno je u saopštenju.

• Ko je Fetulah Gulen i šta je sa njegovim školama na Balkanu
• Ponovo u studentskim klupama: „Ovog puta idem do poslednje stanice"
• Povećanje plata: Šta čeka nastavnike, a šta spremačice

Šta predviđaju povučene dopune zakona?

Strani fakulteti moći će da rade u Srbiji na osnovu sporazuma koji bi potpisali sa Ministarstvom prosvete, stoji u predlogu dopuna Zakona o visokom obrazovanju.

„Ovo je u širom smislu jedna demografska mera, koja će ponuditi našim najvrednijim mladim ljudima da master, doktorske ili osnovne studije obave ovde, onima koji su planirali da se školuju na inostranim univerzitetima, a nije ih mali broj", rekla je Djukić Dejanović za RTS.

Kada studirate u inostranstvu, uronjeni ste u drugačiji ambijent i način razmišljanja, čime dobijate jedinstveno životno iskustvo, kaže Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta, za BBC na srpskom.

„Kada studirate u franšizi u domaćoj izvedbi, to je samo jedan segment tog iskustva za koji ne znamo kako će u praksi da izgleda“, govori.

Uslov koji strani univerziteti moraju da ispune da bi dobili dozvolu za rad jeste da su akreditovani u matičnoj državi, predviđeno je dopunom zakona.

„Ovim predlogom podstiče se nefer konkurencija.

„Dok domaći i privatni univerziteti moraju da ispune određene uslove da bi dobili akreditaciju, strani fakulteti neće prolaziti nikakvu domaću proveru.

„To budi sumnju“, kaže Popović.

Država može da finansira školarine, kao i troškove studiranja pojedinih studenta, još jedna je od predviđenih novina.

Predlog dolazi u situaciji kada država ne izmiruje sopstvene obaveze prema državnim fakultetima, zbog čega neki od njih ne mogu da plate ni komunalne troškove, kaže Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Fakulteti izmiruju stalne troškove samo u onom iznosu koji država uplati, što znači da je većina trenutno u dugovima“, objašnjava.

Hemijski fakultet, kao i druge ustanove koje sa njim dele zgradu, mesecima imaju probleme da plate struju, grejanje, vodu.

Trenutno se traži održiv način finansiranja visokoškolskih ustanova, a od dolaska nove vlade su intenzivirani razgovori o finansiranju, kaže Roglić.

Koji bi fakulteti došli?

Prestižni - reč koja je najčešće upotrebljena.

„U visokom obrazovanju prilično je jasno koji je to univerzitet renomiran“, rekla je ministarka Đukić Dejanović.

Dekan Roglić kaže da je „sigurno da strani univerziteti neće dovesti prirodne, medicinske, tehničko-tehnološke nauke."

„Dobićemo opet biznis, menadžment, komunikologiju, psihologiju.

„Da biste napravili fakultet prirodnih nauka, potrebna su velika ulaganja, a za društvene nauke možete organizovati predavanja preko Zuma“, kaže.

Srđan Verbić ne vidi interes najboljih svetskih visokoškolskih ustanova da dođu u Srbiju.

„Vrlo retko se dešava da prestižni univerziteti otvaraju neku vrstu izdvojenih odeljenja.

„Njihov cilj je da studenti dođu kod njih i da naplate punu uslugu. Oni nemaju interes da prave kopije u drugim državama, osim ako ne govorimo o velikim tržištima u arapskim zemljama ili Kini gde se velike investicije mogu vratiti“, kaže.

Koje diplome bi izdavali?

U Srbiji bi se izvodili programi akreditovani u zemljama u kojima rade ovi fakulteti.

Verbić upozorava da je jedno program na papiru, a drugo način na koji se predaje.

„Sigurno je da Harvard ima bolji program od Beogradskog univerziteta.

„Ali nije dovoljno da imamo dobro napisane programe, već su potrebni ljudi koji će da ih izvode“, govori.

On sumnja da bi u Beograd doši najbolji predavači uglednih fakulteta.

Jedna od zamerki stručne javnosti je da će studenti koji završe ove programe dobiti diplome stranog fakulteta, ali da bi one bile priznate u Srbiji, moraće da prođu domaću proceduru.

„Naši državljani koji bi studirali na ovim programima ne bi dobijali diplomu koja bi bila važeća u našoj državi što obesmišljava finansiranje tih studenata iz javnih sredstava“, jedan je od prigovora Odbora SANU za visoko obrazovanje.

Bokoni u Srbiji

Italijanski Bokoni univerzitet jedna je od stranih visokoškolskih ustanova o čijem se dolasku najviše govorilo prethodnih meseci.

„Koliko nam dece ode na Bokoni, koliko nam dece ode na Luis, koliko nam dece ode u Cirih?

„Pa što te univerzitete da ne dovedemo ovde?”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, dodajući da će se lično boriti da se „izgura“ dolazak stranih univerziteta.

Predstavnici Bokoni univerziteta sastali su se u julu 2024. godine sa najvišim srpskim zvaničnicima, među kojima je bio i premijer Miloš Vučević.

Za sada postoje početni razgovori o pokretanju Executive MBA programa u Srbiji, koji je namenjen profesionalcima, koji obično imaju između 30 i 40 godina, kaže profesor Stefano Kaseli, dekan Škole za menadžment Bokoni univerziteta, za BBC na srpskom.

„Nismo razgovarali o pokretanju programa za osnovne, master i doktorske studije.

„Ne zato što nije moguće, o tome možemo pričati u budućnosti, već zato što smo želeli da počnemo nečim konkretnim", kaže Kaseli.

Bokonijev Executive MBA program postoji u različitim delovima sveta, a srpsko tržište je veoma zanimljivo, dodaje on.

Razgovori u Beogradu bili su veoma dobar početak i nije bilo još uvek razgovora o akreditaciji, objašnjava.

Studentima bi predavali profesori iz Italije.

„Normalno je da tržište želi da vidi profesore našeg univerziteta.

„Ne možemo sada da kažemo da li bismo uključili gostujuće predavače, ili kolege iz Srbije. Ne zato što je to tajna, već zato što je još rano", kaže Kaseli.

Kako je došlo do povlačenja?

Predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju nije poživeo ni mesec dana - u drugoj nedelji novembra je pominjan u medijima, a nekoliko dana kasnije, dokument je usvojio skupštinski Odbor za obrazovanje.

Sledeći korak bi bila rasprava i usvajanje ili odbacivanje izmena, ali je 21. novembra saopšteno da se predlog povlači.

„Ovo je suviše krupna izmena u sistemu obrazovanja i morala je da prođe kroz javnu raspravu“, upozorio je Goran Roglić u razgovoru za BBC ranije ove nedelje.

Sličan argument izneli su i opozicioni poslanici tokom sednice skupštinskog Odbora za obrazovanje, ali je ministarka Đukić Dejanović odbacila primedbe.

Nije preskočena procedura, Nacionalni savet za visoko obrazovanje u kojem sede univerzitetski profesori je dao jednoglasnu saglasnost, rekla je.

Nije uobičajeno da se organizuje javne rasprave zbog dopuna jednog člana zakona, ocenila je ministarka.

Pošto su predložene dopune nedorečene, dosta toga je ostalo nedefinisano, kaže Srđan Verbić.

„Kako bi se realizovali sporazumi sa stranim fakultetima, šta moraju obavezno da sadrže, kako bi se priznavala ta diploma kod nas, sve to nije rečeno u predlogu”, nabraja.

Akademska zajednica će imati još mnogo mogućnosti da traži da se pravilnici i podzakonski akti urede kako treba.

„Ne može sve da bude na časna reč”, kaže Verbić.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Osmočasovni prijemni za fakultet: Kako se pripremiti i savladati ga
• Neobična mesta na kojima studenti u Srbiji pohađaju nastavu
• Novčanik ili ljubav: Kako mladi biraju fakultete u Srbiji