Arna Hadžialjević: Konformizam je nužno zlo za svakoga ko želi da pripada (VIDEO)

Priznanje koje je dobila od žirija publike, kako kaže, dokaz joj je da je predstava bila dobra.

“Ako samo jedan ne radi dobro, onda to utiče na svakoga, tako da mi je to dokaz da smo očito svi zajedno dobro odradili”, navodi Hadžialjević.

Predstava je izvedena u Amfiteatru Arheološkog parka “Viminacijum”. Kako kaže, ovo je prvi put da predstavu igraju na otvorenom.

“Dosta je bilo zanimljivo promeniti taj ugođaj i da glas teče preko mikrofona. Mislim da je zvučno bilo sasvim okej. Drugačije je. Nekako si manje sa publikom. Manje osećaš šta se tamo na onoj strani dešava. Ali predstava stoji sama po sebi. Tako je moćna, tako je usidrena, ima dobre korene da mislim da joj bilo koja situacija sasvim odgovara”, navodi glumica.

Jedna od tema koju ova predstava pokreće jeste društveni konformizam.

Arna Hadžialjević smatra da je uzrok društvenog konformizma prvenstveno strah koji stvara dosta poteškoća kod pojedinaca da iz svoje komofr zone izađu.

“Konformizam je, ja mislim, nužno zlo za svakog ko želi da pripada. Šta želiš da žrtvuješ za to – od svakog pojedinca, naravno, zavisi. Ali mislim da je tu važno razlučivanje, dakle, da si uvek sposoban da napraviš korak nazad, da vidiš sa distance zapravo sa čime imaš posla, da preispitaš samog sebe, da vidiš gde si u tom trenutku u kojem jesi da bi mogla da vidiš da li se zapravo radi o nekim iluzijama ili se radi o nekakvim realnim stvarima koje te mogu ispunjavati. Mislim da je konformizam odsutnost slobode i zapravo nastaje zbog straha da nećemo da budemo viđeni, da nećemo da budemo dovoljno dobri, da nećemo da budemo prihvaćeni, da nećemo da budemo voljeni. To su sve iluzije”, rekla je Hadžialjević.

Neki od najznačajnijih apekata Ismene, lika koji je tumačila, kako kaže, jesu traženje ravnoteže u životu, nekog mira, osećanja sigurnosti, znači da je sve u redu, odnosno balans u kome mogu da vladaju mir, ljubav i blagostanje.

“To je otmena žena. Ona je strašno mlada, ja sam sad, ja mislim, duplo starija od nje. Ona bi trebalo da bude nekih 18-19 godina stara. Znači, radi se o osobi koja hoće da bude deo establišmenta na dvoru. Ima svoje mesto. Kad hoda, hoda dignutom glavom. Kad pogleda nekog u oči,  pogleda tako da zna ko je ona sama. I naravno, pošto je rat, pošto je izgubila brata jednog pa drugog, oca, ovaj, pošto je Antigona isto malo već nekako van balansa, verovatno i ona nije bila jako dugo u tom balansu, i njemu se zapravo non-stop vraća. Ako je ona u pravoj energiji, to je taj balans. Rekla bih da je ona zemaljski tip žene”, objašnjava Hadžialjević.

Prema njenim rečima, pravda, plemenitost i čast jesu Ismenini prioriteti i vrednosti koje je najbolje opisuju.

Reditelj Luka Marcen predstavu je radio po tekstu Dominika Smolea, nastalim 60. godina 20. veka. Specifičnost ovog komada je u tome što je Antigona odsutna sa scene. O njenim razmišljanjima i postupcima saznajemo od drugih likova.

“S obzirom na to da je Antigona odsutna u ovoj drami, u ovoj predstavi, to ukazuje na nekakvu veliku opasnost. Odsutnost nečega može da bude opasnost zato što ti ne znaš šta se onda tamo krije, šta se tamo dešava. Opasnost kod same Antigone je ta da je njen um i njena spoznaja o svetu idu malo preko granice. Ona pliva nekuda. Nema više osećaj za ovozemaljski život i svet”, rekla je Hadžialjević.

Takođe, kako dalje navodi, Antigona je opasna zbog toga što je radikalna.

“Kad traži svog mrtvog brata, radikalno ga traži, bez obzira na sve. Takav čovek je kao divlja životinja koja je puštena sa lanca. Svejedno joj je. Svejedno je šta će ljudi o njoj da misle, šta će biti s njom. Ona radi to kao dete od tri godine kad jede sladoled. Jede sladoled, ne vidi ništa drugo oko sebe. To je celi život. To je sve što sad on radi. Ali kod odraslog to zna da bude opasno. Mislim da Antigona zapravo progovara da je tanka granica gde možemo da izgubimo sebe. Mislim da treba biti jako obazriv, da ne igramo neku igru koja je preopasna i prevelika za nas, nego da marimo za ono što je u nama”, zaključuje Hadžialjević.

Žiri publike 6. Viminacijum festa čine Vuk Đurović, diplomirani pravnik, Sanja Lisac, novinar, i Jelena Ilić, profesor razredne nastave.