BBC News

Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu: Koliko će pobeda laburista uticati na Zapadni Balkan i Srbiju

Laburisti se posle 14 godina vraćaju na vlast u Ujedinjenom Kraljevstvu - kakav će odnos imati prema Zapadnom Balkanu i Srbiji?

Dauning strit
Reuters

Jedna od najpoznatijih adresa na svetu, Dauning strit broj 10 u Londonu, dobila je novog stanara - Kira Starmera.

Njegova Laburistička partija ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu, što konzervativce posle 14 godina seli u opoziciju.

Novi britanski premijer je Starmer, koji prilično dobro poznaje prilike na Balkanu - posebno one iz ratnih devedesetih, tokom raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Kao advokat koji se bavi ljudskim pravima, bio je član pravnog tima Hrvatske koja je Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu tužila za genocid.

Aktuelni odnosi Britanije i Srbije se, prema mišljenju Ričarda Kaplana, profesora međunarodnih odnosa Linakre koledža Univerziteta u Oksfordu, neće menjati.

„Sve u svemu, London će prema Srbiji i Zapadnom Balkanu pratiti politiku prethodne vlade i Evropske unije", navodi Kaplan za BBC na srpskom.

Britanija, Srbija i Balkan

U martu 2017. godine, obeleženo je 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i Britanije, koji su prolazili kroz različite faze.

Dok ih Ministarstvo spoljnih poslova danas opisuje kao „dobre", Dejan Popović, ambasador Srbije u Londonu od 2008. do 2013, smatra da su „stabilni".

Ipak, kako kaže, „nikada nisu prelazili okvire korektnog".

Slobodan Marković, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, odnose opisuje kao „višeslojne".

„Na nivou obrazovanja su dobri, jer veliki deo najboljih studenata iz Srbije već godinama odlazi na britanske univerzitete, koji su najbolje rangirani u Evropi", kaže Marković iz Centra za britanske studije FPN-a, za BBC na srpskom.

„Naravno, na političkom planu postoje problemi."

Dauning strit
Reuters
Kir Starmer

Jedan od najvećih je - Kosovo.

„Britanija je u regionu prisutna u političkom i bezbednosnom smislu, a zvanični Beograd je često stava da London podržava projekte prema kojima je srpska strana blago rečeno rezervisana, ili im se otvoreno protivi - Kosovo je primer toga", navodi Popović.

Nezavisnost Kosova, proglašenu 17. marta 2008. godine, Britanija je odmah priznala i danas podržava put Prištine ka međunarodnim institucijama, čemu se Srbija protivi.

I tu neće biti promena u britanskoj politici.

„Britanija ima isti stav kao i najveće zemlje Evropske unije, njen stav nije poseban", kaže Marković, autor knjige „Britansko-srpski odnosi od 18. do 21. veka".

„I sve dok ne dođe do sveobuhvatnog rešenja tog pitanja, to će biti problem u međusobnim odnosima."

Britanija će i dalje „promovisati dijalog Srbije i Kosova", ali očekuje da „vođstvo prepusti Evropskoj uniji", ocenjuje Kaplan.

Drugo otvoreno pitanje je rat u Ukrajini.

„U Londonu tradicionalno postoji verovanje da je Srbija na neki način uvek bila povezana sa Rusijom, što se istorijski pomalo pojednostavljuje, jer nije to uvek tako bilo", navodi Popović.

„Ipak, Srbija zaista pokazuje značajan stepen uzdržanosti kada je reč o ratu u Ukrajini."

Sve zemlje Evropske unije, na čijem putu se i Srbija nalazi, uvele su sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali se zvanični Beograd tome još nije pridružio.

Srbija je u međuvremenu rat u Ukrajini kvalifikovala kao „agresiju", koju je nekoliko puta javno osudila, ali je izostalo „usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom".

Upravo je to, uz rešavanje kosovskog pitanja, više puta isticano kao ključna prepreka srpskim evrointegracijama, koje već godinama tapkaju u mestu.

„Dok sam bio ambasador, Britanija je bila veoma opredeljena u podršci proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan", kaže Popović.

„Naravno, taj glas se gubio u vrtlozima koje je doneo Bregzit - teško je bilo očekivati da oni koji izlaze iz Evropske unije podržavaju one koji treba da uđu," dodaje.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Nešto bolji položaj Zapadnog Balkana Popović vidi u potencijalno boljem odnosu Londona i Brisela posle smene vlasti koja je 2016. sprovela izlazak Britanije iz EU.

„Otuda, pretpostavljam da će sa jačim uticajem na Brisel, Britanija moći da dodatno formuliše njene pozicije na Zapadnom Balkanu."

Marković, međutim, smatra da je Britanija napuštanjem EU izgubila inicijativu na Balkanu.

„Kandidati za članstvo danas moraju da se obraćaju drugim zemljama Unije, pre svega Francuskoj ili Nemačkoj, i u tom smislu je britanski uticaj znatno ograničeniji nego ranije."

„Uticaj Britanije na Balkanu najniži je od Drugog svetskog rata", ocenjuje on.

Osetljivo je i pitanje Bosne i Hercegovine (BiH).

„Nova vlada, kao i prethodna, biće zabrinuta za održavanje stabilnosti u regionu Zapadnoj Balkana, posebno zbog uticaja Rusije", kaže Kaplan.

Starmer i kralj Čarls
Reuters
Starmer i kralj Čarls

Britanija i Britanija

Pobeda laburista nije neočekivana i „došao je trenutak svođenja računa". kaže Popović.

„Jednostavno, period od 14 godina vlasti u demokratskoj državi, za razliku od nekih koje nisu takve, iscrpi potencijale vladanja i dolazi do zasićenja birača.

„U međuvremenu su laburisti napravili zaokret ka centru, koji ih je vratio na poziciju sa koje je Toni Bler vladao toliko godina", kaže bivši ambasador Srbije u Londonu.

Laburisti će, barem u početku, raditi na „reafirmaciji vrednosti koje partija nosi sa sobom od osnivanja", ocenjuje Popović.

To u praksi znači veću podršku nacionalnoj zdravstvenoj službi i promene u poreskoj politici, oko kojih će biti najviše borbi, smatra on.

Pobeda laburista je „ubedljiva", a „slom konzervativaca spektakularan", ali je zbir glasova te dve partije najniži u istoriji, ocenjuje Marković.

„To govori o o eroziji poverenja u njih", ukazuje.

„Izlaznost je bila niska, deo birača konzervativaca je ostao kod kuće i ovo su, pre svega, bili izbori protesta protiv njih, ali nije pokazano ni veliko oduševljenje laburistima."

Njihova ubedljiva prednost se može brzo istopiti ako izborna obećanja ne budu brzo ispunjena, zbog čega će pre svega biti koncentrisani na unutrašnju politiku, smatra on.

„Pobedili su konzervativce zbog stava birača da oni nisu u stanju da izađu na kraj sa unutrašnjim problemima, tako da im Balkan zaista nije na listi prioriteta."


Nestali na Kosovu: Prošlost koja proganja



Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]