Lamin Jamal i Niko Vilijams: Priča o deci migranata koja su postala španske superzvezde

U španskom fudvalu, Niko Vilijams i Lamin Jamal su kao dvojica braće.

Prvi je u petak napunio 22 godine; drugi u subotu 17.

Obojica su potekla iz porodica migranata iz Afrike.

Ostvarili su se kao fudbaleri koji donose pobede Španiji.

Ova dvojica igrača naći će se pod budnim okom javnosti tokom finala Eura 2024 protiv Engleske u nedelju.

• Duhovita strana fudbala: Navijačka peckanja na Evropskom prvenstvu
• Stojković ostaje selektor Srbije: „Sitnice su odlučile na EP"
• Iskupljenje uplakanog Ronalda na 'poslednjem Evropskom prvenstvu'

Dvojica napadača zablistala su pobedom od 4:1 u četvrtfinalu protiv Gruzije i ponovo u polufinalu, kada je Lamin postigao istorijski gol za pobedu od 2:1 nad Francuskom, tako postavši najmlađi igrač koji je postigao gol na evropskom prvenstvu.

Njihova povezanost na terenu ključna je za uspeh Španije, koja žarko želi da osvoji četvrtu kontinentalnu titulu.

Van terena, oni su veliki prijatelji i mogu se videti na TikToku kako izvode zabavne koreografije.

Pored toga što su nerazdvojni, oni su i simboli zemlje transformisane migracijama iz proteklih decenija.

„Oni su izvor ponosa za Španiju, pozitivna paradigma nove Španije", kaže za BBC Mundo profesor Mozes Ruiz, ekspert za liderstvo i komunikaciju na Evropskom univerzitetu.

„Oni su dvojica mladih Španaca sa porodičnim istorijatom zalaganja i nedaća. Oni su dvojica uzora po skromnosti i talentu", kaže Ruiz.

Ali koja je priča ovih igrača i kako su postali superzvezde?

Bolji život

Niko i njegov stariji brat fudbaler Atletika iz Bilbaoa Injaki Vilijams, rođeni su i odrasli u Španiji.

Njegova životna priča govori o nadi, migraciji, patnji, napornom radu, odlučnosti i solidarnosti.

Marija, njihova majka, bila je trudna sa Injakijem kad je 1994. godine napustila Ganu sa mužem Feliksom, u potrazi za boljim životom u Evropi.

Na kraju su prepešačili veći deo puta, u koji je spadao i prolazak kroz Saharu.

Njih dvoje su stigli do španske teritorije Melilja preskočivši graničnu ogradu, objasnio je sam Injaki španskim medijima.

„Savetovali su ih da kažu kako beže sa ratom zahvaćene teritorije i oni su rekli da su došli iz Liberije. Dugo godina sam mislio da su odatle. U to vreme sam bio klaretinski đak (katolički misionar) i pripadao sam Karitasovoj grupi za brigu o migrantima", kaže za BBC Mundo Injaki Mardones Aha.

Tadašnji sveštenik, danas svetovnjak koji radi za katoličku versku službu u bolnici Markes De Valensija u Santanderu (sever Španije), kaže da je u ono vreme vlada organizovala premeštaj imigranata iz Melilje u različite delove Španije.

„Nikovi roditelji su došli u Bilbao preko Karitasa iz Bilbaoa. Budući da sam znao engleski, zamolili su me da budem u toj grupi."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

„Čast"

Jednom prilikom, otišao je da ih poseti da vidi kako im ide kad mu je Marija, trudna, rekla da oseća izvesnu nelagodu.

Mardones nije časio časa i odveo je Mariju i Feliksa u bolnicu.

Uskoro je rođen dečak i nazvan je Injaki.

„Kad vas pitaju da li mogu da nazovu dete koje će tek biti rođeno po vama, to je uvek ogroman dar, velika čast, a onda potom kad to dete postigne ono što je postiglo to je i izuzetna stvar."

„Da bi nas razlikovala, majka nas je oslovljavala sa: 'Mali Injaki, veliki Injaki.' A onda kad sam bio sa njima prošle godine, rekao sam im da je sada obrnuto: 'Injaki je veliki igrač'", kaže on smejući se.

Najmlađi Vilijams, Nikolas Vilijams Artuer, rođen je 2002. godine u Pamploni, osam godina posle brata.

• Kralj i ja: Sećanja na fudbalsku legendu
• Dan kada je Pele igrao fudbal u Kragujevcu

„Oduvek ću ceniti ono što su moj otac i majka uradili za nas: oni su borci, usadili su u nas poštovanje, marljiv rad, svaki dan, čak i kad vam niko ne daje ništa", rekao je Niko u intervjuima za španske medije.

„Istina je da sam veoma ponosan što ih imam za roditelje i trudim se da uradim sve što mogu da bi bili ponosni što me imaju za sina."

Bratstvo kao dokaz svega

Bez dobrih prilika za izdržavanje porodice, Feliks se preselio u London - gde je radio na raščišćavanju stolova.

Radio je i kao čuvar, između ostalog na kapiji Čelsijevog stadiona.

Dok je bio odsutan od kuće deset godina - Injaki je postao očinska figura za Nika.

Marija je preuzela na sebe tri posla istovremeno kako bi izdržavala porodicu.

Stariji brat bi odlazio po Nika u školu i davao mu nešto da jede.

On mu je govorio kako da se ponaša ako želi da uspe kao vrhunski sportista.

„Za mene je on uzor, on mi je sve", kaže Niko za Injakija.

„Pomoglo je mojim roditeljima i meni što smo mogli da jedemo, što smo mogli da idemo na časove, što smo imali šta da obučemo."

„Dobro se slažemo. On mi je brat, ali se prema meni pomalo ponaša i kao otac."

Obojica su postali fudbaleri 28. aprila 2021. godine, nakon što su braća izašla na teren kao zamene na utakmici Atletik Bilbaoa protiv Real Valjadolida (rezultat 2:2).

Za razliku od Nika, Injaki ne igra za Španiju jer je odlučio da igra za tim Gane iz poštovanja prema korenima u toj zapadnoafričkoj zemlji.

Lamin, čudo od deteta

Roditelji Lamina Jamala takođe su emigrirali iz Afrike.

Njegov otac Munir Nasrui je rođen u Maroku, dok je njegova majka Šila Ebana iz Ekvatorijalne Gvineje.

Njih dvoje su se skrasili na obodu Barselone.

„Znao sam da će biti zvezda istog trenutka kad se rodio", rekao je Nasrui ponosno novinarima pre nedeljnog finala na Euru.

Dok je još bio beba, Lamin se susreo sa jednim od najvećih imena svetskog fudbala Lionelom Mesijem.

Argentinska zvezda imala je jedva 20 godina i učestvovala je u Unicefovoj dobrotvornoj kampanji.

Mesi je pozirao sa bebom, Laminom Jamalom, na Barseloninom stadionu.

• Uticaj (geo)politike na Evropsko prvenstvo u fudbalu
• Srbija - Slovenija: „Je l' to štos iz Minhena?"

„To vam je koincidencija u životu. Ili blagoslov od Lamina Leu, stvarno ne znam", šali se Laminov otac.

Bilo je to u Rokafondi, radničkom kraju daleko od turizma Barselone, gde je započela fudbalska istorija ove još mlade zvezde.

Počeo je da igra na betonskom terenu.

„Uvek je išao u sportski centar da igra, sa svima, sa decom od 7, ili 15, 17 i 18 godina. I da, sazreo je pre drugih i ponosan sam ne sve koji su tome doprineli", kaže njegov otac.

Svetla budućnost

Videvši njegov talenat, Barselona ga je testirala i bio je prihvaćen u La Masiji, Barsinoj fudbalskoj školi u kojoj je Mesi takođe trenirao kao fudbaler, i gde je dobio spavaonicu, hranu, obrazovanje i fudbalski razvoj.

Rekordi su padali jedan za drugim.

Postao je najmlađi igrač Barselone, sa 15 godina i 290 dana.

Sa 16 godina i 57 dana, postao je najmlađi igrač i golgeter u Španiji.

A na ovom Evropskom prvenstvu bio je najmlađi igrač koji je postigao gol u istoriji takmičenja.

I uprkos slavi, u njegovim proslavama uvek postoji posveta četvrti Rokafonda, pokazujući prstima broj 304, poštanski broj mesta - pokazatelj da je Jamal ponosan na korene.

Pogledajte video: „Beli Pele" - koja je vaša omiljena legenda o Šekularcu

Kao braća

U ovoj generaciji španskog tima, Niko je pronašao novu srodnu dušu u Laminu, prema kome se ponaša kao stariji brat, onako kao što se Injaki ponaša prema njemu.

„Sjajan je imidž za Španiju imati dvojicu mladih fudbalera koji se smeju, koji su srećni i koji prenose prave vrednosti, što je danas maltene jednako važno kao igrati dobro", kaže za BBC Mundo direktor španskog lista Sport Joan Vehils.

Sve što rade postalo je fenomen.

Njihovi plesovi, koje izvode da bi proslavili golove za Crvenu furiju, postali su viralni na društvenim mrežama.

• Pet stvari koje treba da znate o Zvezdinoj galaksiji - Marakani
• Gatuzo u Hajduku: Koji stranci treneri su vodili najjače fudbalske klubove na Balkanu

Njihovo prijateljstvo datira od vremena kad su se sreli tokom prvog poziva za nacionalni tim u martu, pre prijateljskih utakmica Španije protiv Kolumbije i Brazila, kad je trener Luis de la Fuente zamolio Nika da se stara o mladom Laminu Jamalu.

Niko je pristao da bude mentor 16-godišnjaku.

Mnoge to podseća na Nikov odnos sa njegovim bratom Injakijem.

Mada je za njega to i nešto više: „Već sam rekao Jamalu da mora da uči od 'oca', a to sam ja", šali se Niko.

Za Injakija Mardonesa, „i Nikova i Jamalova priča su inspiracija mnogima koji su morali da traže novi život i uspeli da napreduju. Za mnoge, oni su sportski i životni uzor."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]