Čistačice i negovateljice u zoni „sive ekonomije“: Osnovna radna prava uskraćena

Rad žena na poslovima čišćenja primarno je definisan Zakonom radu –  u članu 45 ovog zakona, ali je problem u njegovim nedovoljno preciznim odredbama.

„Rad na poslovima kućnog radnog osoblja definisan je svega u jednom članu Zakona i to je apsolutno nedovoljno, imaju u vidu broj ljudi, pre svega žena, koje rade na poslovima čišćenja i nege u tuđim domovima. Članom 45. definisano je samo pravo zasnivanja radnog odnosa, kao i određivanje naknade koja može biti isplaćena. Preostala prava, počev od minimalne zarade, preko zdravstvenog i penzijskog osiguranja, do bolovanja, godišnjih i dnevnih odmora (pauza), su ostala poprilično nedefinisana. Na ovaj način, obavljanje rada na poslovima čišćenja i nege u domaćinstvima ostaje generalno u domenu sive ekonomije“, rekao je advokat i stručnjak za radno pravo Nikola Panjković.

Pravnica sindikata Sloga Lidija Jovanović kaže da je problem što se Zakon ne primenjuje, ali i što je zastareo i ne prati trendove zapošljavanja u ovoj oblasti.

„Danas imamo nove načine zapošljavanja žena u ovoj oblasti koji su zakonski neprepoznati i daju mogućnost za zloupotrebe. Zapošljavanje se kreće od neformalnih usmenih sporazuma, do potrage za poslom putem raznih platformi i agencija. Sve ovo daje mogućnost zloupotrebe i uskraćivanja prava radnicama, kao što je zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, kao i zaštita u slučaju trudnoće„, ističe Jovanović.

Trenutni zakon ostavlja žene u domenu privremenog rada
Kako bi se regulisao domen sive ekonomije i rada na crno, 2018. godine donet je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Iako se čini da je ovaj Zakon pomogao ženama koje obavljaju poslove čišćenja, jer se veliki deo ovog posla obavlja za vreme letnjih sezona kada je broj turista veći, to ipak nije bilo tako.

Više na LINKU.