Proganjanje nije retkost i često izgleda baš kao u Netfliks seriji „Mali irvas"

„Biću šta god želiš da budem, ali neću biti bez tebe".

Ovo je jedan od mnoštva mejlova upućenih Jeleni Riznić iz Beograda koju je godinama proganjao kolega sa fakulteta.

„U pitanju je bio šarmantan, zgodan momak koji trenira, sigurno je mnogim devojkama bio super", priča Jelena, 27-godišnja sociološkinja.

Svet je nedavno zaludela serija Mali irvas(Baby Reindeer), istinita priča o ranjivom muškarcu, žrtvi iskusne progoniteljke.

• Špijun sa druge strane jastuka: Šta kad vam partner tajno čita sve poruke
• Kako prepoznati softver koji vas špijunira
• Kako je moj otac ubio moju majku
• Osvetnička pornografija u Srbiji - kako se zaštiti od digitalnih nasilnika

Svaki peti stanovnik Srbije iskusio je neki oblik uhođenja na internetu od osobe sa kojom je počeo da se zabavlja, pokazalo je istraživanje kompanije za sajber bezbednost Kasperski.

Jelenina priča je složenija jer sa progoniteljem nikada nije bili u vezi, niti su bili ni prijatelji na društvenim mrežama.

Zato njegovi postupci nisu mogli da se smatraju partnerskim nasiljem, te je na sve mere, poput zabrane prilaska, moralo da se čeka.

„A svaki put je bilo gore, krenulo je od bezazlenih poruka, preko praćenja, do pretnji.

„Završilo se time da su mu u stanu zaplenili arsenal oružja", priča Jelena za BBC na srpskom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kako je počelo?

Jelena je 2016. upoznala kolegu na prijemnom ispitu za Filozofski fakultet, gde je danas saradnica u nastavi.

Mnogo puta joj se nabacivao, pisao, želeo da se zbliži, što je jasno odbijala.

„On bi na to rekao: 'Aha, zasad smo samo kolege'.

„Neko vreme sam ignorisala te stvari, jer je delovao kao čudak, ne kao neko preteći nastrojen", kaže.

On „ni po čemu nije bio ludak iz mraka", zabavljao se sa devojkama sa njihovog smera, dodaje.

Avgusta 2018. poslao joj zahtev za poruku na Fejsbuku u kojoj kaže da je „od prvog trenutka fiksiran na nju" i zaljubljen, ali je ona ponovo ljubazno odgovorila da nije zainteresovana.

Do prekretnice je došlo sledećeg avgusta, kad je počeo da joj šalje mejlove i poručuje da će biti „sve što poželiš", ali i „videćeš kad se sretnemo".

Tada je Jelena podnela krivičnu prijavu i potražila pomoć od Autonomnog ženskog centra.

Dok govori kako je, iako „ubijena u pojam", bila pravno potkovana i neretko drska u razgovoru sa nadležnima, oči joj zasuze, ali se pribere, nameštajući niz od tri ogrlice oko vrata.

'To je udvaranje, nije proganjanje'

Jednom je ostala sama u hodniku fakulteta i progonitelj je iskoristio priliku da joj priđe i poruči da će se „završiti loše po nju", prepričava.

Prijavila ga je i na fakultetu, i kasnije je dobio zabranu studiranja dva semestra - što je jedna od najjačih kazni.

Ali joj isprva nije pružena podrška.

„Tadašnji dekan mi je rekao 'to nije proganjanje, nego udvaranje', srećom posle su se javile i druge devojke koje su imale problema s njim", kaže Jelena.

U međuvremenu, pojavljivao bi se i na drugim mestima gde bi ona mogla da bude ili ispred kuća njenih prijatelja.

U strahu je ograničila sebi kretanje, na internetu bila skoro neprimetna, ali je pravila i mrežu podrške, prema savetu stručnjaka - svim bliskim ljudima pokazala je njegovu sliku.

Iako su joj mnogi savetovali da nađe nekog ko će progonitelja uplašiti, pa čak i fizički napasti, nije želela.

Tek u martu 2021. je progonitelj dobio presudu - dve godine zabrane prilaska i meru obaveznog lečenja, od kuće.

Šta je proganjanje?

Proganjanje je krivično delo u Srbiji od 2017.

Da bi bilo pravno ocenjeno kao proganjanje, „neophodno je da budu ispunjeni određeni kriterijumi, jer nije svako uznemiravanje krivično delo", kaže Gvozden Grgur, advokat iz Novog Sada.

„Ako bi vam neko poslao nekoliko poruka ili zvao u toku nekoliko dana ne bi postojalo krivično delo, bez obzira što bi vama takve poruke smetale.

„Ali ukoliko bi se desilo da u toku određenog vremenskog perioda neko uporno šalje poruke različitog sadržaja, poziva vas telefonom ili vas prati, ugrožava vašu sigurnost ili na drugi način osetno ugrozi vaš život, to je onda proganjanje", dodaje Grgur.

Preporuka žrtvama je da, pre prekida komunikacije sa progoniteljem, na jasan način stavi do znanja da će biti prijavljen, ukazuje advokat.

Žrtva treba da sačuva dokaze o zlostavljanju kako bi tužilaštvo moglo da ga krivično goni, upozoravaju iz Autonomnog ženskog centra.

Potrebno je sačuvati poruke, voditi dnevnik sa preciznim detaljima, prisustvu drugih, potražiti snimke sigurnosnih kamera, blokirati na društvenim mrežama ili telefonske pozive - sve činjenice koje bi mogle da potvrde zlostavljanje.

Broj presuda za ovo krivično delo u Srbiji raste - tokom 2018 doneta je 61 presuda, a 2022. godine čak 149, mada su uglavnom uslovne kazne, izjavio je tužilac Predrag Milovanović za N1.

Proganjanje - član 138a Krivičnog zakonika

Ko u toku određenog vremenskog perioda uporno:

• 1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;
• 2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;
• 3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi naručivanja robe ili usluga;
• 4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;
• 5) preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt drugog lica ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Pretnje poslate predsedniku

Iako je Jelena Riznić mislila da će joj sudski epilog pružiti mir, ispostavilo se da nije u pravu.

Osumnjičeni progonitelj oglasio se ponovo, ali ne njoj, već je na profil predsednika Srbije Aleksandra Vučića poslao poruku „da želi da ubije pištoljem ženu koja je uništila život njemu i njegovoj porodici i da nema drugog načina".

Veoma uznemirena, otišla je u policiju.

Tamo su joj rekli da je prekršio zabranu prilaska, da su mu na telefonu pronašli dokaze da joj je pisao „gadosti" sa drugih profila, a u stanu držao „arsenal oružja".

Pritvoren je na 48 sati, ali sledeći koraci su bili nejasni, jer je dobio lekarsku potvrdu da je neuračunljiv.

„Njegova advokatica je bila grozna prema meni, i ona i zamenik tužioca su govorili da je 'mlad i bolestan', i u vrlo lošem stanju.

„Rekli su mi i da se potpisivao kao (američki predsednik Džo) Bajden, onda im kažem: 'U redu, potpisivao se kao Bajden, ali nije hteo da ubije Putina, nego mene', očigledno je bio vrlo proračunat", kaže Jelena.

Tako je počeo novi krug pravnog iscrpljivanja, čekanja tokom kog je morala sama da traži odgovore po šalterima tužilaštva i sudova, jer formalno nije bila oštećena strana u postupku - za nadležne je ovoga puta to bio predsednik države.

Progonitelj je dobio mesec dana pritvora, ali je morala sama da otkrije datum isteka.

Usledili su protesti ispred Informera, tabloida koji je objavio intervju sa višestrukim silovateljem, na kojima je, kao predstavnica ženskih organizacija, bila vrlo aktivna.

Nadležni su joj otvoreno rekli da „ne mogu da se bave samo njenim slučajem i da ne mogu da joj garantuju bezbednost".

„Prolazi vreme, on na slobodi, ja na slobodi.

„Ne znam ko je više u zatvoru od nas dvoje, prilično sam sigurna da sam to ja, jer mi to utiče na sve aspekte života", kaže.

Konačno, u januaru 2024. okrivljeni je drugi put dobio zabranu prilaska na dve godine i trogodišnje obavezno lečenje, sa slobode.

„Obe te mere je već prekršio, a za ponovljeno delo i eskalaciju dobio ponovo istu meru, to je van svake pameti", kaže Jelena.

Uhođenje na internetu

Uhođenje je često u digitalnom svetu, pokazuje istraživanje koje je početkom 2024. kompanija Kasperski sprovela sa 21.000 ljudi u 21 zemlji, među kojima je bilo i 1.000 ispitanika iz Srbije.

Četvrtina ispitanika u Srbiji veruje da je istraživanje podataka o osobi sa kojom počinje da izlazi - poput pretrage preko Gugla ili naloga na društvenim mrežama - prihvatljivo.

Čak 34 odsto je reklo da to uvek radi kada počne da se zabavlja sa partnerom.

Jedan od deset (devet odsto) ispitanika i fizički prati partnere i proverava njihove aktivnosti, a 21 odsto je iskusilo neki oblik uhođenja na internetu od osobe sa kojom je počelo da se zabavlja.

Istovremeno, više od 90 odsto ispitanika u Srbiji je spremno da podeli neke od lozinki koje bi mogle da omoguće pristup informaciji o njihovoj lokaciji.

„Iako krivica za ova užasna ponašanja nikada nije na žrtvama, na njima je i dalje obaveza da preduzmu korake kako bi sveli rizike na minimum", rekao je Dejvid Em, glavni istraživač bezbednosti u kompaniji Kasperski.

Globalni problem

Vrste zloupotreba su različite - više od trećine (38 odsto) ispitanika u Srbiji je priznalo da su trpeli neki oblik zlostavljanja od bivšeg ili sadašnjeg partnera; osam odsto ispitanika je dobilo neželjene imejlove ili poruke, a sedam odsto je snimljeno ili fotografisano bez pristanka.

Svaki 11. ispitanik je priznao da je neko pratio njihovu lokaciju, a ređe su im hakovani nalozi na društvenim mrežama ili imejl.

Žene su češće doživljavale neki oblik nasilja ili zlostavljanja nego muškarci (42 odsto naspram 36).

Globalno, neki oblik uhođenja na mreži najčešće su potvrdili korisnici iz Južne i Centralne Amerike i Azije - 42 odsto ispitanika u Indiji, 38 u Meksiku i 36 u Argentini.

Jelena danas oseća da se njen progonitelj „izvukao dva puta, a da ona mora da živi sa tim".

Kada je nedavno pogledala seriju Mali irvas, prepoznala se toliko da je bila zahvalna da se „s nečim ne identifikuje".

Kao što je u seriji progoniteljka Marta pitala glavnog lika Donija ko ga je povredio, tako je i njoj ovaj mladić pokušavao da se približi.

Ona i Doni imaju još jednu zajedničku crtu - oboje su bili žrtve seksualnog zlostavljanja.

Jelena je jedna od devojaka iz Istraživačke stanice Petnica koje su progovorile 2021. o višegodišnjem uznemiravanju.

„To su stvari koje vam pomeraju granice i ne možete da verujete do kraja sebi i kad osećate da nešto nije u redu.

„A ako ne radiš na traumama, lako možeš da postaneš žrtva nasilja jer si ranjiv, a nasilnici to osećaju".

• Slučaj Petnica i seksualno nasilje: Šta do sada znamo
• Kako razgovarati sa bližnjima koji su pretrpeli seksualno nasilje
• Kako da učimo decu da kažu „da", ali i „ne"

Ide na terapiju i to joj pomaže.

„Najvrednije sa ovom serijom je što ljudi zamišljaju da su nasilnici mračnjaci, ali nije samo to, jer bi ih društvo lako marginalizovalo.

„Ovako su oni super svima, sem žrtvi".

Duboko u sebi, kaže, oseća da ova epizoda njenog života još nije završena.

„On uvek može da se povampiri, svi to znaju i nikom ništa.

„Kao glavno mi je ostalo pitanje šta je sa ženama koje nemaju sve što ja imam - drugarice novinarke, feministkinje, znanja kako tome da pristupim, mrežu podrške - a opet nije vredelo".

I na protestu i u medijima se pitala ako „sledeći put inicijali u slučaju femicida budu njeni, da li će i tada mediji govoriti o tragediji", iako bi to bilo „ubistvo koje je moglo da se spreči mnogo puta".

U danu u kom smo razgovarale, u Srbiji je u partnerskom nasilju ubijena još jedna žena.

Njoj su sve te vesti „ekstremno teške".

„Pomislim - neka žena je imala manje sreće od mene".

Brojevi SOS telefona

• 0800 222 003 Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja
• 0800 300 339 novi broj za podršku ženama u Srbiji
• 0800 101010 u Vojvodini je jedinstveni broj za žene žrtve nasilja otvoren radnim danima od osam ujutru do osam uveče
• 011 3192782 SOS Centar za mlade
• 0800 100 007 Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]