Da li se aktivizam u Srbiji završava na internetu

Kada vidi neku društvenu nepravdu, u ruke uzme telefon.

Dok potpisuje onlajn peticiju ili deli objave sa Instagram pratiocima, poput onih da se protivi iskopavanju litijuma u Srbiji ili daje podršku glumicama koje su preživele seksualno nasilje, Luka Jočić veruje da „utiče na svet".

„Znam da nisam uložio mnogo truda, ali osećam da sam na neki način doprineo zajednici", kaže 21-godišnjak za BBC na srpskom.

Poslednjih godina su, uglavnom mladi, aktivisti širom sveta uspešno ukazivali na brojne i različite probleme, poput rasne diskriminacije (#BlackLivesMatter), rodne ravnopravnosti, podrške ženama koje su doživele seksualno nasilje (#MeToo) ili klimatskih promena.

Ljudi imaju potrebu da pripadaju i da ih drugi čuju, a virtuelni svet je idealan prostor za to, objašnjava psihološkinja Ivana Nešić.

„Postavljanjem statusa na mreže stvara se osećaj kontrole nad zbivanjima koja nas često plaše", kaže.

• Ko je stari, a ko novi zeleni u srpskoj politici
• Hejteri i teoretičari zavere vraćeni na Tviter
• Da li tiktokeri sa Balkana zarađuju na nacionalnim tenzijama

'Učestvujem i u realnom životu'

Iako Luka nije organizovao proteste ili ekološke radne akcije, odlazio je na mnoge.

„To što ću da reagujem na događaje koristeći internet, ne znači da ne učestvujem u realnom životu", kaže on.

Prvi put se priključio takvim akcijama još kao osnovac, pa je sa drugarima iz odeljenja čistio smeće iz potoka u komšiluku, a poslednji put, 10. avgusta u Beogradu.

Tada je desetine hiljada ljudi protestovalo zbog oživljenih planova da se kompaniji Rio Tinto dozvoli iskopavanje litijuma, sirovine koja se koristi za baterije, lekove ili električne automobile, u dolini Jadra.

Pogledajte video o protestima u Beogradu:

Luka je, kao i mnogi aktivisti koji veruju da bi ova iskopavanja uništila prirodu, delio i objave u kojima se poziva na protest i izražava zabrinutost za životnu okolinu.

„Ideje počinju na internetu, ali se nikada ne završavaju tamo", kaže.

Virtuelni prostor jeste deo političke realnosti i u Srbiji i globalno, ukazuje Mirjana Nećak iz Laboratorije za digitalno društvo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

„Digitalni aktivizam pomaže pojedincima i marginalizovanim grupama da dobiju prostor koji inače ne bi, međutim bitno je da se ova delovanja prevedu u realnost", objašnjava Nećak za BBC na srpskom.

Kao znak protivljenja rudarenju litijuma, mnogi u Srbiji, a i na Balkanu, stavljali su na Instagram profile crveni znak iks, kao i heštegove #MaršsaDrine i #JadarprotivRioTinta.

Internet aktivisti na Balkanu pridružuju se i svetskim peticijama i podržavaju proteste - često su se pojavljivali i emotikoni lubenica i zastava kao simbol podrške Palestincima, povodom tekuće ofanzive izraelskih snaga u Pojasu Gaze.

• Kako je lubenica postala simbol Palestinaca
• Zašto je ukrajinski predsednik tražio lubenicu u Hersonu

Priča o 21. veku

Stariji često zameraju mladima da ne protestuju na ulicama, kao oni nekada, već na ekranima pametnih telefona i računara.

„Promenili su se vreme i način života, pa samim tim. i kako se menja društvo", smatra Luka.

I istraživanja pokazuju da su mladi sve zainteresovaniji za društvena i ekološka pitanja.

Da bi se razumeo aktivizam na internetu, potrebno je uvideti širi kontekst, kaže Dalibor Petrović, sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

„To je priča o tehnologiji, o 21. veku i kako se odnos građana prema politici izmenio.

„Više ne postoji poverenje u tradicionalne političke partije i načine organizovanja, pa prosečan građanin misli da su one korumpirane i rade samo u sopstvenu korist", dodaje.

Takav stav se vidi i po tome što „ljudi sve manje izlaze na izbore" ili sve češće „glasaju za nove, nekonvencionalne partije".

Paralelno se razvijaju digitalne tehnologije, gde se „ne dele samo informacije, već postoji mogućnost da se ljudi povežu i organizuju u jako kratkom vremenu", objašnjava Petrović.

„Bore se za različite stvari, od toga da spreče da se gradi zgrada u njihovom komšiluku, do komentarisanja spoljne politike", ocenjuje.

Oko 70 odsto mladih globalno je uključeno u politički i društveni život, podaci su kompanije za odnose sa javnošću Edelman.

Oni su generacije koje će bojkotovati proizvod, kompaniju ili državu zbog političkog, društvenog ili ekološkog stava.

'Aktvizam iz fotelje' i psihologija

Frazama poput „selektivizma", „aktivizma iz fotelje" i „hešteg aktivizma" opisuju se internet peticije i objave kojima se reaguje na društvene promene.

U naučnim krugovima se razmatra je li u pitanju „drugačiji način političkog i javnog delovanja", objašnjava Mirjana Nećak.

Čak i fotografija podeljena na Instagram storiju nije običan snimak.

„U pitanju je vid skretanja pažnje, jer ako ste videli nešto što vas je zainteresovalo i podelili sa onima koji vas prate, ta vest se širi, pa je i to, na neki način, uticaj", smatra Nećak.

Ljudi toga često nisu svesni, smatra ona.

„Ne pravi se razlika između političkog i stranačkog, svaki aktivizam je politički, ali ne mora biti stranački", ukazuje.

Internet aktivizam izaziva pozitivne emocije, a mogu mu doprineti čak i rasprave sa neistomišljenicima, smatra psihološkinja Nešić.

„Na taj način ljudi kontrolišu nezadovoljstvo, a sopstvene dobre argumente vide kao malu pobedu", dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Od revolucije do klika na ekranu

Aktivizam je oduvek viđen kao moć ljudi da sprovedu promene.

Pre skoro jednog veka, 1930. godine, Mahatma Gandi, jedan od osnivača savremene indijske države, pokrenuo je nenasilni protestni marš protiv britanskog zakona koji je propisivao da Indijci ne mogu da skupljaju ili prodaju so u zemlji.

„Tražiti slobodu nije zločin. Sifražetkinje u zatvoru ne treba tretirati kao kriminalce", tvrdile su borkinje za prava žena pre više od veka, kada ih je više od 5.000 u Velikoj Britaniji izašlo na mirne proteste da bi se izborile za ravnopravno učešće u političkom životu - i pravo glasa.

Estonci su se tokom raspada SSSR, u takozvanoj Pevajućoj revoluciji, mirno, uz horsko pevanje, suprotstavili sovjetskim trupama, a 2019. godine su predsednik Sudana i Alžira saopštili da se povlače posle više decenija provedenih na vlasti, posle nedelja mirnih protesta.

Građanska neposlušnost nije samo moralni izbor, već i najmoćniji način da se utiče na svetsku politiku, rekla je Erike Čenovet, politička naučnica sa Harvardskog univerziteta, za BBC.

Da bi dobili podršku, aktivisti su informacije prenosili „od usta do usta", ali su često promene bile praćene nasiljem.

Nenasilni otpor, oličen u društvenim pokretima Martina Lutera Kinga za građanska prava Afroamerikanaca i Mahatme Gandija u Indiji protiv kolonijalizma, doneo je i promenu taktika demonstranata u 20. veku.

Pojavom interneta, protesti su se ponovo promenili, a demonstranti su se delom preselili iz fizičkog u virtuelni svet.

Posle smrti Mahse Amini, devojke koju je iranska policija za moral uhapsila jer nije nosila hidžab, na ulicama Teherana i drugih gradova mesecima su trajali protesti, a žene širom sveta su na društvenim mrežama postavljale snimke kako seku kosu u znak podrške Amini.

Pogledajte video o tome:

Da li onlajn peticije zaista dovode do promena?

Učešće u političkom i društvenom životu se ponekad svodi na upisivanje imena i elektronskih adresa u prozorčić na ekranu, ali i ono može da ima efekta i bude delotvorno, smatra politikološkinja Nećak.

„Onlajn peticija se smatra manje validnom od one koja se potpisuju uživo, ali pokazuje volju stanovništva i njihov stav, posebno ako se dovoljan broj potpisa prikupi u kratkom vremenskom roku", naglašava.

Administratori sajta Change.org, jednog od najčešće korišćenih za ovakav vid protesta, saopštili su da svakog sata po jedna peticija donese rezultat kampanji čiji je deo.

Potpisivanje peticije ne zahteva previše truda i ne „košta" koliko drugi oblici političkog učešća, poput glasanja ili odlaska na demonstracije, navodi se u radu „Mračna strana e-peticija: Istraživanje anonimnih potpisa", Jane Berg sa Univerziteta Abo Akademi u Finskoj.

I oni ljudi kojima je tema nejasna ili nije interesantna, skloni su da ih podrže ukoliko je peticiju potpisao veliki broj građana, pokazuju istraživanja koja navodi Berg.

Ostaje li sve samo na internetu?

Mirjana Nećak smatra da nema mnogo razlike između aktivizma na internetu i u stvarnom životu.

„Oba se zasnivaju na obaveštavanju ljudi, da ih okupe i promene nešto, a digitalni aktivizam ima mogućnost brže mobilizacije i lakšeg deljenja informacija", kaže.

Onlajn aktivizam zahteva i manje sredstava.

„Da bi učestvovali u društvenim promenama, ljudima danas nije potrebno ništa sem slobodnog vremena i računara.

„Ipak, da bi se promena dogodila, potrebno je preći iz virtuelnog u realan život", zaključuje sociolog Petrović.

Internet aktivizam je Luki Jočiću pomogao da „bolje razume realnost", ali i da se „poveže sa ljudima koji slično razmišljaju".

„Od njih sam saznavao o novim događajima u zemlji i svetu, o protestima na koje bih mogao da odem, a verujem i da je često bilo obrnuto.

„Imamo mogućnost da reagujemo na veliki broj dešavanja, ali nemamo uvek vremena ni kapaciteta da to fizički organizujemo, pa na ovaj način 'delimo' borbu", kaže.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]