Mirjana Karanović imala je svetsku premijeru filma u Sarajevu: Evo šta su o njoj pisali svetski mediji

Mirjana Karanović se u Sarajevu ove godine predstavila filmom „Majka Mara“ koji je režirala i u kom tumači glavnu žensku ulogu.

Sa njom su razgovarali novinari The Hollywood Reportera, a u tekstu su je predstavili kao glumicu koja je postala rediteljka ikoja u toj ulozi briljira.

U filmu „Majka Mara“ Mirjana Karanović istražuje svet jedne žene srednjih godina i njeno suočavanje sa smrću.
Njen rediteljski debi, „Dobra žena“ (2016), premijerno je prikazan na Sundance festivalu, a Karanović je igrala ulogu srpske žene i majke koja je primorana da se suoči sa sopstvenom smrtnosti i mračnim tajnama svog muža. „Tiha inteligencija i urođena humanost Karanović bili su prednosti u mnogim njenim ulogama, a njen debi kao rediteljka prikazuje slične osobine“, pisao je The Hollywood Reporter tada.

Sada dolazi „Majka Mara“, u kojem Karanović ponovo režira i glumi u priči o ženi određenih godina koja se bori da se oslobodi ono što rediteljka opisuje kao „patrijarhalnu vladavinu života“.

„Volim neočekivane stvari u životu, posebno u onome što radim. Volim stvari koje nisu vidljive na prvi pogled, stvari koje mogu da zamislim i ostvarim,“ rekla je Karanović za The Hollywood Reporter uoči ovogodišnjeg Sarajevo Film Festivala.
U opsežnom razgovoru, takođe je govorila o svom životu i karijeri, trenutnom stanju evropskog filma, i zašto se danas ne uklapa u kasne festivalske noći.

Na pitanje šta je privuklo karakteru Mare i šta misli da možem oda naučimo iz njenog života, Mirajana je rekla da je njeno patrijarhalno odrastanje činilo da žene preko 40 ili 50 godina vidi kao da su ispunile svoju ulogu i da su samo dobre kao neka vrsta plemenite tetke ili bake – tihe žene u pozadini.

„Međutim, moje lično iskustvo mi je govorilo nešto potpuno drugačije. Tokom svojih 40-ih i 50-ih godina borila sam se sa tim patrijarhalnim iskustvom i potrebom da se razvijam kao žena u društvu gde se žene još uvek doživljavaju kao objekti. Sve moje heroine, kako u „Dobroj ženi“ tako i sada u filmu „Majka Mara“, su žene mojih godina. Želela sam da kažem nešto o njima – nešto što mi se čini da je u filmovima moje zemlje, i možda čak u celoj regiji, drugačija, neobična priča. Za mene je Mara žena koja je prihvatila tu patrijarhalnu vladavinu života i duboko sakrila sve što je njeno pravo biće. Sa smrću njenog sina, taj skriveni sadržaj izgubio je svoj oklop, svoju čahuru, i ono što vidim kao njen uticaj u ovom filmu je ogromna žudnja za životom, koja je, eto, pokrenuta smrću. Dakle, za mene je ovo pravi sukob Thanatosa i Erosa, i takva priča i takav karakter su nešto vrlo uzbudljivo i neočekivano za mene. Baš kao što sam se iznenadila što u 60-oj godini još uvek imam radoznalost, energiju i želju za nečim drugačijim i novim“, rekla je Mirjana za THR.

Na pitanje šta je navelo da pređe iza kamere, Mirjana Karanović je rekla da je za nju pozicija rediteljke, njen prošireni kreativni prostor.
„To je nešto u čemu se osećam kao početnik, i mislim da je to divno. Daje vam mnogo samopouzdanja da budete početnik u 60. godini. To me čini izuzetno ponosnom. Za razliku od drugih, kao glumica, ne osećam potrebu da imam hobije kako bih popunila monotone ili prazne delove svog profesionalnog i privatnog života. Odlučila sam da proširim kreativni prostor koji zauzimam kao glumica počevši da režiram i pišem, da izgradim celokupan rad koji, zovite to umetnošću ili ne, predstavlja prostor ogromnih kreativnih mogućnosti, i to je ono što me trenutno izuzetno zanima. To mi daje određenu validaciju, pokreće me da budem bolja verzija sebe. To znači da ne zavisim samo od inicijativa drugih ljudi, u smislu da će neko drugi napisati priču, scenario, neko će režirati, a zatim će me neko pozvati da igram u filmu. Odlučila sam da ne čekam, već da gradim priče u kojima bih želela da učestvujem sama“, rekla je Karanović.

Na pitanje o stanju u evropskom filmu, Mirjana Karanović je rekla da ono što karakteriše današnje vreme je izuzetno teška i komplikovana borba za svakog reditelja i producenta da finansira svoje projekte. Više ne postoje državne kompanije koje obezbeđuju potrebna sredstva. Međutim, tada je to bilo povezano sa određenom političkom podobnošću i drugim zahtevima koje su se očekivali od reditelja.

„Danas, u mojoj zemlji, a verujem i u regionu, filmove uglavnom prave mladi reditelji. Čini se da samo oni imaju energiju i vreme da se bave svim tim fondovima, iznova i iznova. I pored svog uzrasta, još uvek sam mlada rediteljka (smeh). Imam energiju da se borim, ali film je veoma skup umetnički izraz, i male zemlje kao što je moja nemaju velike fondove ili značajne resurse. Iako ono što sada dobijamo može biti mnogo za nas, još uvek nije dovoljno da se film napravi samo sa novcem koji dobijamo od države. Dakle, kada dobijete novac u svojoj zemlji, odvija se duga i mukotrpna borba da se obezbede dodatna sredstva kako biste mogli da kreirate film koji želite. Mnogo se promenilo. Mislim da svako vreme ima svoja pravila, i verujem da ljudi koji stvarno brinu ili pokušavaju da se prilagode tim pravilima ili pokušavaju da pronađu način da ih zaobiđu. Tako je bilo i tada i sada – talenat sam po sebi nikada nije bio dovoljan. Potrebna je određena lična upornost, kao i način komunikacije sa ljudima i uverenje da je ono što radite važno i da treba da se finansira. Dakle, nemam stav „u moje vreme je bilo bolje“, ili „sada je sve gore“. Samo mislim da kada tražite novac od države za svoju umetnost, to je uvek vrlo, vrlo komplikovano i iscrpljujuće, rekla je mirjana Karanović.

Takođe je napomenula da je Sarajevo Film Festival najvažniji i najpoznatiji regionalni festival u ovom delu Evrope i da ima najbolji imidž.

„Puno truda ulažu u dovođenje zanimljivih filmova, a grad sam, zajedno sa svojom atmosferom, definitivno je nešto što očarava mnoge ljude koji dolaze, bilo prvi put ili više puta. Mislim da je učešće na Sarajevo Film Festivalu znak kvaliteta. Veoma sam srećna što tim koji organizuje festival ne pravi kompromise sa svojim principima“, rekla je glumica.