Svetski dan bezbednosti pacijenata: „Treba nam novi zdravstveni sistem, a ne krpljenje”

Sve učestaliji umor i bol u donjem stomaku bili su crvena lampica da se Danica* obrati lekaru.

Doktorka opšte prakse u državnoj ustanovi joj je poslušala pluća i izmerila pritisak.

„Nije bila gruba, ali je sve bilo zbrzano.

„Prepisala mi je vitamine i rekla da je sve posledica stresa, iako sam joj uporno govorila da bolovi ne prestaju", priča Danica.

Nekoliko meseci kasnije bolovi su bili sve učestaliji.

Ispostaviće se da ima promene na grliću materice i da mora na operaciju.

„Da me je doktorka odmah uputila kod specijaliste, možda ne bi došlo do operacije.

„Ne želim ni da pomišljam šta je sve još moglo da se desi", dodaje za BBC na srpskom.

• Nesavesno lečenje u Srbiji: Šta kaže zakon, a šta praksa
• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga
• Kako žive lekari u Srbiji sa najmanjim platama u regionu

Ključna uloga ispravne i pravovremene dijagnoze u poboljšanju bezbednosti pacijenata centralna je tema ovogodišnje kampanje povodom Svetskog dana bezbednosti pacijenata koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ustanovila 2019. godine.

Bezbednost pacijenta je ugrožena kada lek ili pružanje zdravstvene usluge nije u skladu sa predviđenim standardima struke, kada nema dovoljno medicinskog kadra ili stručnost lekara nije na očekivanom nivou, ali i u odsustvu adekvatne kontrole, objašnjava Ivana Zimonjić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koja se godinama bavi ovom tematikom.

„Kada govorimo o farmaceutskom domenu, bezbednost pacijenata najčešće ugrožavaju lekovi koji nisu izdati u skladu sa standardima apotekarske prakse, uglavnom bez namere da se pacijent povredi", dodaje ona za BBC na srpskom.

Koliko se pacijenata do sada žalilo na neadekvatnu uslugu, iz zdravstvene inspekcije pri Ministarstvu zdravlja BBC-ju do objavljivalja ovog teksta nisu odgovorili.

'Kažu da je primio lek, a nigde nije zavedeno da jeste'

Posledice zakasnele, netačne ili propuštene dijagnoze mogu da zakomplikuju zdravstveno stanje pacijenta.

Novosađanin Nebojša Erić preminuo je u julu 2020. od posledica korone u Kliničkom centru Vojvodina.

Njegova sestra Mirela je zbog sumnje da je njen 42-godišnji brat nesavesno i neadekvatno lečen, podnela krivičnu prijavu protiv te ustanove Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu 1. februara 2021.

„Kažu vam da je primio određeni lek, a kada sam dobila njegovu dokumentaciju, vidim da to nigde nije zavedeno", ispričala je Erić, i sama lekarka, za BBC u januaru 2023. godine.

U novembru 2022. dobila je zaključak spoljnog nadzora da je u lečenju njenog brata sve bilo po protokolu, navodi se u dokumentu u koji je BBC imao uvid.

Krajem 2023. godine podnela je novu žalbu Ustavnom sudu i sada čeka njegovu odluku.

Erić smatra da bi trebalo da se uvede i kontrola veštaka i ispita njihova objektivnost, stručnost, etika i objektivnost.

Od 2013. godine je, zbog nesavesnog lečenja, osuđen 21 zdravstveni radnik, među njima sedam na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano, pokazuju podaci Udruženja pravnika za medicinsnko i zdravstveno pravo Srbije, dostavljeni BBC-ju.

Krivične prijave su uglavnom podignute „u slučajevima gde je usled nesavesnih postupaka došlo do najtežih posledica po zdravlje pacijenata poput zaboravljanje gaze ili instrumenta pri operacijama, pogrešne odluke da se pacijent ne leči hirurški ili davanje leka na koji je pacijent alergičan", objasnili su iz ovog Udruženja, o čemu je BBC već pisao.

Pred sudovima časti Lekarske komore Srbije je u proteklih sedam i po godina izrečeno 54 disciplinskih mera lekarima.

Šta kaže zakon?

Zdravlje pacijenta je osnovna obaveza lekara, piše u Kodeksu medicinske etike Lekarske komore Srbije.

U slučaju da lekar prilikom pružanja zdravstvene pomoći koristi „nepodobno sredstvo, primenjuje nepodoban način lečenja ili ne primenjuje odgovarajuće higijenske mere što prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja, pri čemu nastupaju teške telesne povrede ili dolazi do smrti pacijenta, smatra se nesavesnim lečenjem", odredba je Krivičnog zakonika Srbije.

Zakonom su predviđene novčane i zatvorske kazne, koje zavise od težine posledica po zdravlje pacijenta - u slučaju smrti pacijenta, od dve do 12 godina zatvora.

U slučaju krivične prijave sprovodi se unutrašnji i spoljašnji nadzor.

Unutrašnji obavlja sama ustanova u kojoj radi prijavljeni zdravstveni radnik, a spoljašnji rade veštaci, doktori koje imenuje Ministarstvo zdravlja.

Ukoliko pacijent sumnja da mu je uskraćeno ili povređeno pravo na adekvatno lečenje, zbog čega mu je ugroženo zdravlje, može da se obrati rukovodiocu zdravstvene ustanove u kojoj radi lekar, savetniku za zaštitu prava pacijenata, kao i zdravstvenoj inspekciji pri Ministarstvu zdravlja.

Pacijenti mogu da se obrate i građanskim, krivičnim i sudovima časti lekarskih komora.

Ukoliko smatrate da su pacijentu ili nekom kog znate uskraćena prava možete se obratiti:

Kancelariji za zaštitu prava pacijenata 011 3605634,

[email protected]

Zaštitniku građana [email protected]

Odeljenju za zdravstvenu inspekciju pri Ministarstvu zdravlja

[email protected]

Pravnoj službi Lekarske komore Srbije, 011 3626188, [email protected]

Kliničkom centru Vojvodine, [email protected]

U svakom većem gradu u Srbiji postoji odsek za zdravstvenu inspekciju.

Šta kažu pacijenti?

Više od polovine ljudi u Srbiji zadovoljno je kvalitetom zdravstvenih usluga koje pružaju državne zdravstvene ustanove, pri čemu ovaj udeo raste na blizu dve trećine među starijim od 60 godina, pokazalo je istraživanje Naleda i Ministarstva zdravlja.

• Nezadovoljstvo kvalitetom zdravstvenih usluga izraženije je kod ljudi od 30 do 44 godine i zaposlenih, navodi se u anketi iz marta 2023.
• Loša organizacija zdravstvenih ustanova, na koju se žali blizu dve trećine stanovnika, izdvaja se kao najveći problem.
• Drugo mesto dele nedostatak stručnih kadrova i nedovoljna motivisanost i posvećenost zdravstvenih radnika, koje kao problem opaža blizu trećine građana.
• Korupciju i mito u zdravstvenim ustanovama kao problem vidi četvrtina ispitanika.
• Više od trećine stanovnika Srbije u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Kao glavne razloge najčešće navode da nije bilo termina ili da im je usluga bila hitno potrebna, a da je vreme čekanja bilo predugo.

U avgustu 2021. godine pokrenut je i Globalni akcioni plan za bezbednost pacijenata 2021-2030 sa ciljem da se „nijedan pacijent ne povredi u zdravstvenoj zaštiti i da svi dobijaju bezbednu negu".

„Iako ima pomaka, osnovni problem je što su pacijenti i dalje na periferiji zdravstvenog sistema - mi nismo objekat lečenja, mi se lečimo, lekari su tu da nam pomognu.

„Nama treba novi zdravstveni sistem, jer je sve ovo krpljenje", kažu iz Udruženja pacijenata Srbije za BBC na srpskom.

Danica se pre tri godine nikom nije žalila, jer nije ni znala da joj je uskraćena adekvatna zdravstvena nega.

Sada ide na redovne kontrole, oseća se bolje, ali više ne veruje lekarima.

„Toliko sam postala nepoverljiva da za sve tražim drugo mišljenje", dodaje.

*Danica nije pravo ime sagovornice, identite je poznat redakciji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]