Loše vesti: Klimatske promene drastično pogoršavaju alergije

Ljudi koji se muče sa sezonskim alergijama napadnuti su sa većom količinom polena tokom duže sezone zbog rasta temperatura.

Globalno zagrevanje pokreće i zabrinjavajuće slučajeve ekstremnih alergija, upozoravaju stručnjaci.

Ljudi su mogli da vide oluju, ali ne i šta je u njoj.

Bilione čestica polena, usisane u oblake dok je oluja nastajala, sada su kiša, gromovi i vlažnost cepali u još sitnije fragmente.

Potom su ih bacali nazad na Zemlju da bi ih ljudi udisali.

Bilo je oko 18:00 časova 21. novembra 2016. godine kad je vazduh u Melburnu, u Australiji, postao smrtonosan.

Telefonske linije hitne pomoći su se usijale, ljudi koji ne mogu da dišu su preplavili bolnice, a potražnja za kolima hitne pomoći je bila tolika da vozila nisu mogla da stignu do ljudi zaglavljenih kod kuće.

U sobama za hitan prijem bilo je osam puta više ljudi sa problemima sa disanjem nego što je očekivano.

U bolnicu je primljeno skoro 10 puta više ljudi sa astmom, a njih desetoro je umrlo.

Među njima i 20-godišnja studentkinja prava koja se onesvestila na vlastitom travnjaku, čekajući kola hitne pomoći dok je njena porodica pokušavala da je oživi.

Jedan preživeli opisao je kako je disao normalno, a onda, u roku od 30 minuta, više nije mogao da dođe do vazduha.

„Bilo je suludo", rekao je novinarima iz bolničkog kreveta.

• Šta je astma i kako se sa njom živi u Srbiji
• Astma: Naučnici pronašli novi uzrok oštećenja pluća
• Zašto cela Srbija kija, kašljuca i trlja oči

Pol Begs, naučnik za ekološko zdravlje i profesor na Univerzitetu Mekvari u Sidneju, u Australiji, dobro se seća tog incidenta.

„Bio je apsolutno masivni događaj. Neprikosnoveni. Katastrofalan.

„Ljudi u Melburnu, lekari, medicinske sestre i ljudi u apotekama nisu znali šta se dešava", prisetio se.

Ubrzo je postalo jasno da je masivni slučaj „olujne astme", do koje dolazi kad određeni tipovi oluje razbiju čestice polena u vazduhu, ispuštajući proteine i zasuvši njima bezbrižne ljude ispod.

Široko rašireni proteini mogu da izazovu alergijske reakcije kod nekih ljudi čak i među onima koji prethodno nisu bili astmatični.

Događaji „olujne astme" poput onog koji je pogodio Melburn ekstreman su primer kako se polen iz biljaka i alergije koje izaziva, dramatično menjaju usled klimatskih promena.

Dok temperature rastu, mnoge oblasti, naročito SAD, Evropa i Australjia, doživljavaju da sezonske alergije pogađaju sve veći procenat ljudi, tokom duže sezone i sa gorim simptomima, kažu naučnici.

Pretpostavlja se da će tokom 2025. u Americi nivo polena biti viši od istorijskog proseka u 39 savezne države.

Verovatno će se samo pogoršavati u godinama koje dolaze, upozoravaju naučnici.

Polen je sam po sebi ključan i svuda prisutan sastavni deo našeg sveta.

Ove mikroskopske čestice prenose se sa biljke na biljku, omogućavajući im da se razmnožavaju.

Dok neke biljke šire polen uz pomoć insekata, druge se oslanjaju na vetar, šaljući ogromne količine ove praškaste supstance u vazduh.

Mnoge vrste drveća, trave i korova zavise od širenja preko vetra da bi dobile polen.

One su posebno sklone izazivanju sezonske alergije odnosno polenske groznice.

To se dešava kad vaš imuni sistem greškom identifikuje polen kao štetnu supstancu, pokrenuvši reakciju normalno rezervisanu za patogenske bakterije ili viruse.

Česti simptomi mogu da podrazumevaju curenje nosa, svrab očiju i kijanje.

U nekim slučajevima, sezonske alergije mogu da izazovu poteškoće u disanju kad zapaljenje disajnih puteva dovede do oticanja, otežavajući ulazak dovoljne količine vazduha u pluća.

Pogledajte video o astmi, jednom od najčešćih hroničnih bolesti današnjice

Melburn je bio zlosrećni epicentar olujne astme, sa sedam masovnih događaja olujne astme zabeleženih od 1984. godine, ali slični incidenti su se događali i svuda širom sveta, od Birmingema u Velikoj Britaniji do Atlante u SAD.

Iako su ovo još uvek retki događaji, klimatske promene mogu da povećaju verovatnoću incidenata olujne astme, delom zato što produžavaju polenske sezone, ali i zato što podstiču učestalost ekstremnih vremenskih događaja, među njima i oluja.

Nije moguće utvrditi koliko su tačno klimatske promene uticale na incident olujne astme iz 2016. u Melburnu, ali je Pol Begs „prilično siguran" da su imale izvesnog uticaja.

„Mi znamo da klimatske promene dovode do veće količine polena u atmosferi.

„One menjaju sezonsku prirodu polena i njegove tipove kojima smo izloženi", objašnjava.

Begs, koji je naširoko istraživao olujnu astmu, objavio je 2024. studiju u kojoj istraživao veze između ovog fenomena i klimatskih promena.

Kako oluje drastično pojačavaju snagu polena

Kako oluje tačno pokreću ili pogoršavaju astmu na ovaj način još nije do kraja jasno.

Vodeća teorija je da hladna silazna vazdušna strujanja koja se javljaju tokom sistema olujnog vremena generišu snažne bočne vetrove koji duvaju na površini zemlje, podižući trunčice polena i gljivične spore iz trave i biljaka.

Njih potom uzlazna strujanja ponesu visoko u oluju, gde vlaga u oblacima izaziva njihovo oticanje i raspadanje u manje fragmente, masivno povećavajući broj čestica alergena u vazduhu.

Snažno električno polje koje nastaje tokom oluja takođe može da pojača cepanje polena.

Ova manja veličina čestica olakšava fragmentima polena da ulaze u disajne puteve jer ih donose dole na površinu zemlje hladna silazna strujanja vazduha.

Čini se da nivoi polena skaču tokom prvih 20-30 minuta oluje, prema studijama ovog fenomena.

Izgleda da posebno pogađa mlađe ljude.

• Kako preživeti sezonu alergija na polen
• Pronađen prvi lek protiv napada astme posle pola veka
• Zašto svet postaje sve alergičniji na hranu

Masovni događaji olujne astme su i dalje veoma retki.

Ali klimatske promene povećavaju rizik od izloženosti ljudi polenu i na druge načine.

Rast temperature znači da polenske sezone (kad biljke ispuštaju polen obično tokom proleća i leta) započinju ranije i traju duže, kaže Ilejn Fuertes sa Nacionalnog instituta za srce i pluća, na Imperijalnom koledžu u Londonu.

„Biće ljudi će se imati simptome ranije tokom godine, tokom dužih vremenskih perioda", kaže ova naučnica.

U delovima sveta, koji obuhvataju SAD i Evropu, jedan od ključnih krivaca je ambrozija – široko rasprostranjena grupa biljaka koje cvetaju, a mnogi je smatraju korovom.

Postoje razne vrste ambrozije širom sveta, ali one mogu da proizvedu neverovatne količine polena.

Jedna jedina biljka može da ispusti oko milijardu zrna polena, na primer.

Ambrozija raste u baštama i na farmama, ali i po raznim ćoškovima urbanog krajolika.

Alergije na polen ambrozije već pogađaju nekih 50 miliona ljudi samo u Americi.

Studija koja je analizirala podatke sa 11 lokacija u Severnoj Americi između 1995. i 2015. pokazala je da je njih deset imalo duže sezone polena ambrozije, a ponekad mnogo duže.

Tokom tog dvodecenijskog perioda, sezona se produžila za 25 dana u Vinipegu, u Manitobi, 21 dan u Fargu, u Severnoj Dakoti i 18 dana u Mineapolisu, u Minesoti.

„Zima je toplija, proleće počinje ranije, a jesen kasni, tako da je vreme koje provodite napolju u kontaktu sa alergenskim polenom definitivno u porastu", kaže Luis Ziska, docent nauke ekološkog zdravlja na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, u SAD.

Ove promene postaju drastičnije u severnim delovima Severne Amerike, Evropi i Aziji, kaže Ziska, koji je istraživao sezonu polena ambrozije.

Ali i se te promene uočavaju i u Australiji i južnim delovima Južne Amerike i Afrike.

Bez hitnog smanjenja emisija gasova efekta staklene bašte, posledice će se verovatno samo da se pogoršavaju.

Jedna studija iz 2022. procenila je da će, do kraja 21. veka, sezona polena da počinje do 40 dana ranije.

Završavaće se 15 dana kasnije nego što je sada slučaj, što potencijalno znači još dva meseca simptoma godišnje za ljude koji pate od polenske groznice.

Nisu samo ljudi duže izloženi alergenima.

I količina alergena u vazduhu se povećava u mnogim delovima sveta.

Polenska sezona je 2000-ih u kontinentalnoj Americi počinjala tri dana ranije nego tokom prethodne decenije, ali je i količina polena u vazduhu bila 46 odsto veća.

Delom zato što nivoi ugljen dioksida (CO2) u atmosferi rastu zbog emisija usled ljudskih aktivnosti.

Mnoge najproblematičnije biljake za ljude koji pate od polenske groznice cvetaju od CO2.

Istraživači su uzgojili određeni tip trave pod drugačijim nivoom CO2.

Otkrili su da su biljke uzgojene u atmosferi koja sadrži CO2 od 800 delova po milionu (ppm) imale cvetove koji su proizvodili oko 50 odsto više polena nego biljke uzgojene u vazduhu koji je sadržao duplo manje količine ugljen-dioksida.

Ovo potonje oponaša aktuelne nivoe CO2 u Zemljinoj atmosferi.

Neki naučnici su eksperimentisali sa uzgajanjem različitih tipova hrasta, čiji polen često izaziva polensku groznicu u zemljama kao što je Južna Koreja.

Pod scenarijem od 720ppm CO2, oni su otkrili da je svako hrastovo drvo sadržalo prosečnu količinu polena 13 puta veću od onoga koji su drveća imala pod scenarijem od 400ppm.

Čak i pod 560ppm, proizvodnja polena bila je 3,5 puta veća od aktuelnih nivoa.

Ziska, autor knjige Planeta staklene bašte objavljene 2022, sproveo je slične eksperimente sa ambrozijom.

Njegovi rezultati odražavaju rezultate drugih istraživača.

„Svaki put kad bismo pojačali ugljen-dioksid, ambrozija bi reagovala i izbacivala i pravila više polena", kaže on.

„Bilo je dokaza i da proizvodi jače alergenske oblike polena, koji mogu da navedu vaš imuni sistem da reaguje još intenzivnije nego što je ranije", objašnjava.

Širenje invazivnih vrsta po novim delovima sveta takođe izaziva alergijske reakcije među novim generacijama.

Ambrozija je poreklom iz Severne Amerike, ali se raširila po čitavoj Evropi, kao i po Australiji, Aziji i Južnoj Americi.

Već nekih 60 odsto ljudi u Mađarskoj, 20 u Danskoj i 15 u Holandiji osetljivi su navodno na polen ove produktivne grupe biljaka.

Posebno je zabrinjavajuće što se procenjuje da će do 2050. koncentracija polena ambrozije u vazduhu biti oko četiri puta veća u poređenju sa današnjom.

Čak i u delovima Evrope gde polena ambrozije sada gotovo nema, na primer u južnoj Velikoj Britaniji i Nemačkoj, „kontingenti polena postaju pozamašni" pod umerenim ili najgorim klimatskim scenarijima, upozoirli su autori studije iz 2015.

Oni ukazuju da je neprekinuto širenje invazivnih vrsta, zaslužno za oko jednu trećinu povećanja.

Preostale dve trećine konkretno su izazvane klimatskim promenama, među njima produžavanjem sezone rasta kako se temperature povećavaju.

„Sezona će stići ranije, biće duža i intenzivnija za one koji iskazuju alergijske simptome.

„Potom je tu i veći rizik od nove osetljivosti za prethodno neizloženu populaciju", kaže Fuertes.

Neće svaki region na svetu doživeti veću proizvodnju polena.

Neki istraživači su tvrdili da će južna Kalifornija, na primer, doživeti ranije, ali manje produktivne polenske sezone, uglavnom kao rezultat smanjenih padavina.

Ali ova predviđanja ne uračunavaju sve potencijalne posledice klimatskih promena na alergene u vazduhu.

Moglo bi da bude zdravstvenih posledica izazvanih povećanim verovatnoćama šumskih požara zato što to povećava rizik i od astme i od alergijskih simptoma.

Količina polena u vazduhu i dalje varira od godine do godine, ističe Fuertes.

To nije od velike pomoći ljudima koji pate od polenske groznice.

„Jednom kad postanete osetljivi i razvijete simptome alergije, verovatno ćete ih i dalje doživljavati tokom godina kad su nivoi polena niži od prosečnih", kaže ona.

„Reagovaćete na onaj polen koji postoji", objašnjava.

Šta, dakle, ljudi mogu da urade po ovom pitanju?

Smanjenje emisija ugljenika pomoglo bi da se spreče neke od najgorih klimatskih posledica, a i druge strategije bi mogle da ublaže problem.

Moguće je preduzeti i neke drastične, ali direktne intervencije.

Neki američki gradovi su pre jednog veka čak osnovali komisije za borbu protiv ambrozije.

„Čikago upošljava 1.350 ljudi u borbi protiv polenske groznice", jedan je od novinskih naslova iz 1932. godine.

Ljude, inače nezaposlene tokom Velike krize, plaćali su ekvivalentom jednonedeljne hrane i smeštaja (i „25 centi u gotovini") za svaki dan proveden u krčenju ove biljke, prenosili su mediji.

• Zašto je važno zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih
• Novo upozorenje naučnika: Planeta može biti toplija i za tri stepena
• Klimatske promene: Zašto ima više poplava

Iako bi ovo moglo da vam zvuči bez efekata, uočena je razlika.

Studija iz 1956. njujorške Operacije ambrozija procenila je da je masovno sečenje ove biljke smanjilo proizvodnju polena za oko 50 odsto.

Takva akcija danas se sprovodi u Evropi.

U Berlinu su radnici poslati da pronađu i eliminišu ambroziju po gradu, dok je Švajcarska zabranila uvoz ili prodaju biljke 2024. i osnovala volonterske grupe koje patroliraju javnim parkovima da bi je čupali.

Druga rešenja kriju se u pametnijem urbanom dizajnu.

„Definitivno moramo da ozelenimo naše gradove, ali promišljeno", kaže Fuertes.

Sađenje egzotičnih vrsta može da pokrene nove alergije.

Odlučivanje za muško drveće koje proizvodi polen u odnosu na „neuredno" žensko koje proizvodi voće i semenje takozvani „botanički seksizam" takođe može da poveća nivo polena u urbanim oblastima.

Ali su studije pokazale da su posledice ove pristrasnosti relativno male u velikim gradovima kao što je Njujork.

Naučnici upozoravaju da je važno i da se nadgledaju i predviđaju nivoi polena.

„Moramo da znamo šta udišemo. To je prilično fundamentalna stvar kad je u pitanju naše zdravlje", kaže Pol Begs.

On uakzuje da većina ljudi uzima zdravo za gotovo mogućnost da može da dobije pouzdane i potvrđene informacije u realnom vremenu o metrici kao što je temperatura ili padavine u njihovoj oblasti.

Relativno mali broj njih može da kaže isto za alergene u vazduhu.

Ali čak i one službe koje modeluju merenje polena na sveobuhvatan, detaljan način, kao što je Finski meteorološki institut, ne prate ili modeluju nivoe alergena u vazduhu, koji su tačniji.

Svaka čestica polena može da ispusti drugačije količine alergena i zavisi od vremenskih uslova.

Postoje različite merila, ističe Fuertes, a ona koje je pokazala su tešnje povezana sa simptomima alergija.

„Niko rutinski ne meri nivoe alergena, a trebalo bi da poradimo na tome", kaže Fuertes.

Naučni podaci su jasni, kažu stručnjaci.

Bez konkretne, koordinisane akcije, klimatske promene će nastaviti da pogoršavaju polensku groznicu u mnogim oblastima sveta.

U to bi mogli da spadaju dramatičniji, smrtonosniji događaji kao što je olujna astma.

Ali bi moglo da znači i da više ljudi šmrca i pati, tokom duže sezone, svake godine.

„Sada imamo studije koje pokazuju da to zaista ostavlja trag na ljudskom zdravlju, a biće toga još više", upozorava Begs.

Pogledajte kako otrovan gas ugrožava zdravlje miliona ljudi na Bliskom istoku

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]