Ko će pobediti u trci za pravljenje humanoidnog robota

Vedro je prolećno jutro u Hanoveru, u Nemačkoj, a ja sam na putu da se upoznam sa robotom.

Pozvana sam da vidim G1, humanoidnog robota kog je napravila kineska firma Unitri, u Hanover Meseu, jednom od najvećih sajmova u ovoj oblasti.

Visok oko 130 centimetara, G1 je manji i dostupniji od drugih od humanoidnih robota na tržištu i poseduje toliko fluidni raspon pokreta i spretnost da su snimci kako pleše i bavi se borilačkim veštinama postali viralni.

Danas na daljinu sa G1 upravlja Pedro Dženg, menadžer prodaje u Unitriju.

On objašnjava da mušterije moraju da programiraju svakog G1 sami za autonomne funkcije.

Prolaznici se zaustavljaju i aktivno pokušavaju da ostvare komunikaciju sa G1, što ne može da se kaže za mnoge druge mašine izložene u konferencijskoj sali nalik pećini.

Oni pružaju ruke da se rukuju s njim, prave nagle pokrete da vide da li će reagovati, smeju se kad im G1 mahne ili se savije unazad, izvinjavaju mu se ako nalete na njega.

Ima nečega u njegovom ljudskom obliku što, koliko god sablasno bilo, opušta ljude.

• Koliko ćemo još čekati da robot počne da obavlja kućne poslove
• Alšar: Prvi robot di-džej na Balkanu
• Policiji San Franciska dozvoljeno da koristi robote koji mogu da ubijaju

Unitri je jedna od na desetina kompanija širom sveta koje prave robote u ljudskom obliku.

Potencijal je ogroman – za kompanije on obećava radnu snagu kojoj ne trebaju praznici ili povišice.

On takođe može da bude ultimativni kućanski aparat.

Na kraju krajeva, ko ne bi želeo mašinu koja ume da opere veš i napuni mašinu za suđe.

Ali tehnologija je još uvek daleko od cilja.

Iako su robotske ruke i mobilni roboti već decenijama uobičajeni u fabrikama i skladištima, uslovi na tim radnim mestima umeju da budu kontrolisani i radnici mogu ostati bezbedni.

Uvođenje humanoidnog robota u manje predvidljiva okruženja, kao što je restoran ili privatni dom, mnogo je veći problem.

Da bi bili korisni, humanoidni roboti moraju da budu snažni, ali to ih isto tako čini potencijalno opasnim – ako se naprosto preture u pogrešnom trenutku to može nekoga da ugrozi.

I zato mnogo toga još mora da se uradi na veštačkoj inteligenciji koja bi kontrolisala jednu takvu mašinu.

„Veštačka inteligencije još nije dostigla tu prekretnicu", kaže portparol Unitrija za BBC.

„Za današnju robotsku veštačku inteligenciju osnovna logika i rasuđivanje – kao što su razumevanje i završavanje složenih zadataka – predstavljaju veliki izazov", kažu oni.

U ovom trenutku G1 se plasira za istraživačke institucije i tehnološke kompanije, koje mogu da koriste Unitrijev sistem otvorenog koda za razvoj.

_______________

Pogledajte i ovu priču: Beogradska šaka - prva bionička šaka namenjena upotrebi u medicini i nauci

Za sada preduzetnici usmeravaju sve svoje napore na humanoidne robote za skladišta i fabrike.

Najslavniji među njima je Ilon Musk.

Njegova kompanija za proizvodnju automobila Tesla pravi humanoidnog robota po imenu Optimus.

U januaru je on rekao da će ih ove godine biti napravljeno „nekoliko hiljada" i očekuje od njih da rade „korisne stvari" u Teslinim fabrikama.

Drugi proizvođači automobila pošli su sličnim putem.

BMV je nedavno uveo humanoidne robote u američku fabriku.

U međuvremenu, južnokorejska automobilska kompanija Hjundai naručila je desetine hiljada robota od Boston dajnemiksa, robotske firme koju je kupila 2021. godine.

Tomas Anderson, osnivač istraživačke firme STIK, prati 49 kompanija koje prave humanoidne robote – one sa dve ruke i dve noge.

Ako proširite definiciju na robote sa dve ruke, ali koji stoje na točkovima, onda proučava više od 100.

Anderson misli da je najverovatnije da će kineske firme dominirati tržištem.

„Lanac snabdevanja i čitav ekosistem za robotiku ogromni su u Kini, i vrlo je lako uraditi iteraciju razvoja i vršiti istraživanje i izradu", kaže on.

Unitri potcrtava tu prednost – njegov G1 je jeftin (za jednog robota) sa reklamiranom cenom od 16.000 dolara.

Takođe, ističe Anderson, ulagači favorizuju azijske zemlje.

U skorašnjem izveštaju STIK-a ističe se da je skoro 60 odsto sredstava za humanoidne robote sakupljeno u Aziji, dok su SAD uspele da privuku veći deo ostatka.

Kineske kompanije imaju dodatnu prednost podrške od nacionalne i lokalnih vlada.

Na primer, u Šangaju postoji pogon za obuku robota koji uživa podršku države, gde desetine humanoidnih robota uče da završavaju zadatke.

Kako, dakle, američko i evropsko tržište mogu da se nadmeću sa tim?

Bristolski tvorac robota Bren Pirs finansirao je tri kompanije za robotiku, a najnovija Kinisi je upravo lansirala robota KR1.

I dok je robot osmišljen i dovršen u Velikoj Britaniji, on će biti pravljen u Aziji.

„Problem koji imate kao evropska ili američka kompanija je da morate, kao prvo, da kupujete sve te pod-komponente iz Kine.

„I tad postaje glupavo da kupujete motore, baterije, otpornike, prebacujete ih na drugi kraj sveta da bi ste ih tamo sastavili kad možete da ih sastavite na samom izvoru, a to je Azija."

Pored toga što proizvodi vlastite robote u Aziji, Pirs snižava cenu tako što se ne trudi da postigne njihov potpuni humanoidni oblik.

Pravljen za skladišta i fabrike, KR1 nema noge.

„Sva ta mesta imaju ravne podove. Zašto biste želeli dodatni trošak veoma složenog faktora oblika kad možete samo da ga postavite na mobilnu osnovu?", pita se on.

Gde god je moguće, njegov KR1 je pravljen sa masovno proizvedenim komponentama – točkovi su isti kao što biste ih pronašli na električnom skuteru.

„Moja filozofija je da kupim koliko god mogu stvari u slobodnoj prodaji. Dakle, svi naši motori, baterije, kompjuteri, kamere, svi su oni komercijalno dostupni, masovno proizvedeni delovi", kaže on.

Kao i njegovi konkurenti u Unitriju, Pirs kaže da je pravi „tajni sastojak" softver koji omogućava robotu da radi sa ljudima.

„Mnoge kompanije izbace visokotehnološke robote, ali onda vam treba doktor robotike da možete zapravo da ga instalirate i koristite.

„Ono što mi pokušavamo da napravimo je robota koji je veoma jednostavan za korišćenje, gde vaš prosečni skladišni ili fabrički radnik može zapravo da nauči kako da ga koristi za par sati", kaže Pirs.

On kaže da KR1 može da izvede zadatak nakon što ga je kroz njega sproveo čovek 20 do 30 puta.

KR1 će ove godine dobiti probne mušterije da ga testiraju.

Hoće li, dakle, roboti ikada izaći iz fabrika i prebaciti se u domove?

Čak i optimistični Pirs kaže da je to još daleko.

„Moj dugoročni san poslednjih 20 godina je bio da se napravi robot za sve. Na tome sam radio doktorat i zaista mislim da je to krajnji cilj, ali to je veoma komplikovan zadatak", kaže Pirs.

„I dalje mislim da će to na kraju biti postignuto, ali mislim da nam treba još najmanje 10 do 15 godina do toga."

_______

Pogledajte i video o prvom robotu di-džeju na Balkanu:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Da li roboti treba da izgledaju kao ljudi
• Zašto se Japan ne plaši robota
• Roboti kuvari spremaju večeru umesto vas
• Paralizovani čovek i egzoskelet koji čita misli
• Humanoidni roboti ruše predrasude o veštačkoj inteligenciji
• Humanoidni robot naslikao portret Alana Tjuringa