Šta za potrošače u Beogradu znače novi računi za grejanje

Na beogradskim pijacama više se ne priča samo o cenama voća koja su otišla u nebesa, već je tema i novi obračun grejanja u glavnom gradu Srbije.

Kako će plaćati, hoće li račun biti manji ako zavrnu radijator kada nisu u stanu, zašto su neki dobili obaveštenje, a drugi ne, i kako će se znati koliko ko potroši, samo su neka od pitanja koja se čuju.

Vlasnici stanova u zgradama sa „prosečnom godišnjom potrošnjom", koje su odredile Beogradske elektrane, obavešteni su da će od novog obračunskog perioda, 1. maja, uslugu grejanja plaćati prema utrošenoj toplotnoj energiji.

Do sada su skoro svi korisnici takozvanog „centralnog grejanja" u oko 300.000 stanova u Beogradu plaćali tokom cele godine račune prema zagrevanoj površini.

Ovom odlukom, za koju korisnici nisu pitani, obuhvaćena je približno četvrtina stanova sa centralnim grejanjem.

Većina stanova koje greju Beogradske elektrane nema sopstvene kalorimetre, aparate za merenje i plaćanje po utrošku grejanja.

Kako će se od sada računati potrošnja?

U prvom test periodu, od 1. maja 2025, Beogradske elektrane su odabrale oko 1.300 od ukupno 9.500 podstanica za grejanje.

Plan je da u narednih nekoliko godina sve zgrade na sistemu daljinskog grejanja pređu na novi sistem naplate.

Po kvadratnom metru stana, prosečno se godišnje potroši 127 kilovat sati, izračunale su Beogradske elektrane na osnovu desetogodišnjeg merenja.

„Plaćanje grejanja po utrošku znači da će se raspodela onoga što se potroši (u celoj zgradi) deliti sa brojem stanova, odnosno srazmerno udelu površine stana u ukupnoj kvadraturi koja se zagreva.

„Sve podstanice, a to su mesta gde stiže energija iz toplana, imaju kalorimetre koji mere količinu toplotne energije i tačno će se znati koliko se utroši za jednu zgradu”, kaže Ivana Kalanja, izvršna direktorka u Beogradskim elektranama, za BBC na srpskom.

Zgrade sagrađene pre 2010. godine nemaju potrebnu opremu koja omogućava da se grejanje deli po stanovima i naplaćuje po pojedinačnoj potrošnji.

• U Beogradu ima više od 860.000 stanova, od kojih je blizu 700.000 nastanjeno, podaci su popisa iz 2022.
• Od ukupnog broja stanova, blizu 600.000 su sa instalacijama grejanja, a više od polovine ima centralno grejanje, navodi se u podacima popisa.
• U mnogim stanovima, pogotovo izgrađenim pre više decenija, vlasnici ne mogu sami da kontrolišu potrošnju.
• Vlasnici takvih stanova grejanje plaćaju tokom cele godine preko Javno-komunalnog preduzeća Infostan, a to je i najskuplja stavka na računu.
• Poslednje poskupljenje grejanja bilo je u oktobru 2024.
• U više od 238.000 stanova, većinom novoizgrađenih, uvedeno je etažno grejanje, te korisnici sami kontrolišu potrošnju.
• U 53.335 stanova uvedeno je grejanje na gas.
• Ima i 250.380 stanova bez instalacija grejanja.

• Promene u očitavanju struje u Srbiji: Šta znače za potrošače
• Zašto je poskupela kafa u Srbiji
• Zašto kilogram trešanja košta 1.500 dinara

Hoće li vreli radijatori usijati novčanike?

Računi u zgradama čiji će stanari plaćati grejanje po novom sistemu zavisiće od vremenskih uslova, a ne od zavrtanja radijatora, kaže Kalanja.

Ovaj sistem je „nepravedan" jer se ne obračunava potrošnja po stanu, ocenjuje Lazar Krneta, direktor Poslovnog udruženja komunalnih delatnosti, za BBC na srpskom.

„Zna se koliko je potrošila zgrada za grejanje, ali ne i svaki stan.

„To će se onda deliti, pa za nekog može biti i nepravedno”, kaže.

Ako bi vlasnik stana želeo da plaća grejanje po utrošku - to nije moguće, jerje neophodno da svi u zgradi na to pristanu.

„Stambene zajednice mogu da odluče da o sopstvenom trošku ugrade opremu za registrovanje lične potrošnje kako bi svaki vlasnik stana mogao da upravlja potrošnjom", kažu u Beogradskim elektranama.

Veće račune mogu da očekuju i stanari zgrada sa lošijom izolacijom.

Neprijavljena dodatna grejna tela: Svi plaćaju za komšiju

I slučajevi neprijavljenih dodatnih grejnih tela mogu da budu uzrok većih računa za sve u zgradi.

Ukoliko je, recimo, vlasnik zastaklio terasu i dodao radijator, i dalje će plaćati grejanje samo za uknjiženu kvadraturu stana, iako će grejati veći prostor.

U Beogradskim elektranama kažu da oni nemaju nikakvu nadležnost u tom slučaju.

Ovakav obračun nije „ravnopravano računanje, jer niko ne uzima u obzir ove koji su proširili stanove bez ikakvih dozvola", kaže Nebojša Radovanović sa Novog Beograda, čija je zgrada ušla u novi sistem Elektrana.

„U zgradi gde živim, više od polovine stanova je zatvorilo terase i proširilo kvadraturu, a da to nije dozvoljeno.

„To znači da će sada cela zgrada plaćati deo grejanja koji se utroši za zagrevanje njihovog stana", rekao je Radovanović za BBC na srpskom.

Stanari su ćutali na nelagalno doziđivanje i proširivanje, a i kada su prijavljivali nije bilo nekog efekta, kaže.

„Mnogi u zgradi nisu ni svesni šta to sada znači, ali ne sumnjam da će se pobuniti kada zazimi, a računi za grejanje budu papreni", ukazuje.

Koliko košta grejanje stana od 50 kvadrata?

Od novembra 2025, potrošači će na računu moći da vide koliko su u obračunskom periodu platili grejanje i kolika je stvarna potrošnja energije, kažu iz Beogradskih elektrana.

Na kraju grejne sezone, biće usklađen konačni obračun, pa će potrošač možda morati da doplati ili će višak biti prebačen na sledeći račun.

Za stan od 50 kvadrata svakog meseca će se fiksno plaćati 2.723 dinara za toplotnu snagu zgrade - u računu navedeno kao instalisana snaga.

Naknada za utrošenu energiju za ovu površinu biće 4.517 dinara, što bi značilo da je ukupan račun za stan od 50 kvadrata oko 7.240 dinara, računaju u Beogradskim elektranama.

Plaćanje po potrošnji, ali stvarnoj

Koliko potroši, toliko i plati - Jovana Vujić iz Beograda već pet godina živi u zgradi koja ima odvojeno grejanje.

„Navikli smo se na centralno grejanje, odrasla sam u takvom stanu, ali su mi sada računi manji kada plaćam po utrošku.

„Naš stan je u novoj zgradi, imamo ventile i podesimo temperaturu koja nam odgovara zimi”, kaže za BBC na srpskom.

Kada zimi odu na odmor, radijatore podese na minimum, kako se cevi ne bi smrzle, a račun je manji.

„Ne smrzavamo se da bismo uštedeli, već racionalnije trošimo", kaže Vujić.

Kada će i druge zgrade biti uključene?

Potrošači u zgradama obuhvaćenim novom merom ne bi trebalo da osete veliku razliku u ceni.

„Sledeće godine biće uključeno još stanova i za kraj se ostavljaju najproblematičnije zgrade koje troše mnogo jer su stare, bez dobrih fasada i stolarije”, kaže Kalanja.

„Nešto će morati da se uradi sa tim zgradama, u kojima živi mnogo penzionera i to će biti veliko opterećenje za njihov budžet.”

Kako se obračunava cena grejanja?

Cene grejanja regulisana je uredbom Vlade Srbije, kaže Lazar Krneta.

„Fiksini deo obuhvata troškove održavanje toplana, toplovoda, dok je varijabilni deo sama potrošnja i to su dve stavke na računu”, objašnjava.

Lokalne samouprave same odlučuju hoće li se grejanje plaćati svih 12 meseci iako ga nema pola godine.

„Lakše je kada se plaća unapred, jer je onda zimi jeftinije, nije preveliki udar na džep", ocenjuje Krneta.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto su poskupeli računi za Infostan
• Četiri načina da smanjite račun za struju, a da ne trošite manje energije
• Kako rade pametna brojila i utiču li na račune za struju
• Ko su energetski siromašni stanovnici Srbije
• Čeka li nas decenija rekordnih cena hrane
• Socijalno stanovanje u Srbiji, rešenje koje stvara nove probleme