Amerika se uključila u rat, Teheran: 'Sve opcije su na stolu'

Bliski istok je ušao u novu, još složenijju i napetiju fazu, nakon što se i Amerika uključila u izraelsko-iranski sukob - na strani Izraela.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da su američke ratno-kosmičke snage „uspešno bombardovale" tri ključna mesta iranskog nuklearnog programa od strane američkog ratno-kosmičkih snaga: Fordova, Natanza i Isfahana.

Najveća iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma su potpuno uništena, tvrdi Tramp.

Ulazak Amerike u sukob Izraela i Irana došao je kao iznenađenje: do sada je Tramp izbegavao davanje direktnih izjava o planovima SAD, a iz Bele kuće su pre dva dana rekli da će odluka (o ulasku u rat) biti doneta za dve nedelje.

Izrael se zahvalio Trampu na pomoći, a Iran je poručio da će nastaviti da obogaćuje uranijum, negirajući da su napadnuta mesta potpuno uništena.

Iran je objavio upozorenja posle američkih napada.

Prethodnih dana su visoki iranski zvaničnici govorili da bi ulazak Amerike u sukob „otvorio vrata pakla" i da će izazvati „nepopravljive posledice".

Šta je rekao Tramp?

Na glavni iranski nuklearni objekat objekat Fordov „pao je pun tovar bombi".

„Svi avioni se bezbedno vraćaju kući. Čestitam našim velikim američkim ratnicima.

„Nijedna druga vojska na svetu ne bi mogla ovo da uradi. Sada je vreme za mir!", kaže američki predsednik.

Tramp se kasnije obratio naciji i nazvao operaciju „izvanrednim vojnim uspehom", rekavši da su sva tri objekta „potpuno uništena" i da je nuklearna pretnja od „glavnog sponzora terorizma" eliminisana.

Rekao je da su uništeni ciljevi bili najveći i najopasniji, ali da „još ima mnogo ciljeva" u Iranu i da bi dalji napadi mogli biti još razorniji.

„Ovo (sukobi) ne mogu da budu nastavljeni. Ili će biti mir ili tragedija za Iran", rekao je Tramp, preteći Iranu još snažnijim udarima ako uzvrati na potez SAD.

Fordov je najuvrđenije mesto iranskog nuklearnog programa, postrojenja za obogaćivanje uranijuma, zakopanog duboko u planinama.

Stručnjaci su ranije govorili da mogu da ga ugroze samo bombe za razaranje bunkera od 13 tona, koje mogu da nose samo američki bombarderi B-2.

Amerika je dan ranije premestila nekoliko ovih letelica bliže Iranu, što je protumačeno kao znak da se SAD spremaju da uđu u rat Izraela i Irana.

Odluka SAD da uđu u rat nije objavljena pre napada.

Tramp je ranije rekao da će odlučiti o učešću SAD u roku od dve nedelje jer veruje da su pregovori mogući, ali samo dva dana kasnije naredio je bombardovanje Irana, smatrajući diplomatsko rešenje više nemogućim, objavio je Njujork tajms nekoliko sati pre bombardovanja.

• Koji su rizici od bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja
• Šta je moćna američka bomba koja bi mogla da uništi iranske nuklearne bunkere
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael

Odgovor Teherana: 'Tramp je izdao i nas i američki narod'

U odgovoru na napade na nuklearne objekte, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je rekao da je Tramp „izdao i Iran i američki narod".

Napad Amerike nazvao je potpuno nezakonitim i zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.

„Iako je predsednik Tramp izabran na platformi okončanja skupog američkog učešća u večnim ratovima u našem delu sveta, on je izdao ne samo Iran, zloupotrebljavajući našu posvećenost diplomatiji, već je i obmanuo sopstvene birače", rekao je Aagči novinarima u Istanbulu.

Rekao je i da se Tramp „potčinio misiji traženog ratnog zločinca (izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, prim. aut.) koji je navikao da eksploatiše živote i bogatstvo američkih građana kako bi ostvario ciljeve izraelskog režima", kaže Aragči.

Upitan da li Iran sada razmatra ciljanje američkih vojnih baza u regionu ili zatvaranje Ormuskog moreuza, odgovorio je: „Postoji niz opcija koje su nam dostupne".

Ormuski moreuz je uzak prolaz u regionu Zaliva i jedna je od najvažnijih pomorskihruta na svetu.

Dovoljno je dubok za najveće tankere sirove nafte na svetu i koriste ga glavni proizvođači nafte i gasa na Bliskom istoku - i njihovi kupci.

• Iran i Izrael: Kako je počeo novi sukob
• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji

Samo nekoliko sati pre američkih napada, Aragči je upozorio da bi učešće SAD u sukobu Izraela i Irana bilo „veoma, veoma opasno".

Rekao je i je da će Teheran ustupiti mesto diplomatiji tek kada Izrael bude prekinuo napade na Iran.

Razgovore sa predstavnicima Nemačke, Francuske, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, opisao je kao „ozbiljne i dostojanstveni", ali je brzo postalo jasno da su razlike u stajalištima Evrope i Irana ogromne.

„Iranski nuklearni program je u mirnodopske svrhe, a napadi na Iran su kršenje međunarodnog prava.

„Izrael je počinio gnusne ratne zločine za koje mora da odgovara", rekao je iranski diplomata.

„Jasno sam stavio do znanja da se o pravu Irana na samoodbranu ne pregovora", dodao je šef iranske diplomatije.

On tvrdi da je „Amerika umešana u izraelsku agresiju od prvog dana", iako nije pružio dokaze za to.

Iran je 2015. godine postigao dugoročni sporazum o svom nuklearnom programu sa grupom svetskih sila posle višegodišnjih napetosti zbog navodnih namera Teherana da razvije nuklearno oružje.

„Diplomatija je funkcionisala u prošlosti i može ponovo da funkcioniše u budućnosti.

„Ali, da bismo se vratili diplomatiji, agresija mora da prestane", poručio je.

• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu
• Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova
• Može li Iran da zatvori Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet

Iran gađao Tel Aviv

Nekoliko sati posle američkog napada, Iran je uzvratio novom salvom raketa na Izrael.

Mnoge od njih pale su na Tel Aviv.

Pogledajte nekoliko fotografija:

Kako je počeo sukob?

Sukob Izraela i Irana traje od 13. juna.

Izrael je tada napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.

U početnim izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Od 13. do 21. juna, u Iranu je poginulo više od 400 ljudi, a najmanje 3.056 je ranjeno, rečeno je iz iranskog Ministarstva zdravlja.

Od početka operacije 'Uzdignuti lav', kako Tel Aviv naziva napad na Iran, u Izraelu je ubijeno 24 ljudi, a više od 1.200 je ranjeno, saopštile su izraleske vlasti.

• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Kako rade Gvozdena kupola i drugi protivazdušni sistemi Izraela
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

Kako je Izrael opravdao napad na Iran?

Da želi da uništi nuklearna postrojenja Irana jer je, navodno, Teheran vrlo blizu da napravi nuklearnu bombu.

Za sada nema dokaza da je to tačno.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Tramp, Netanjahu i neki evropski lideri su na istoj liniji - poručuju da Iran ne sme da ima nuklearno oružje.

Iran godinama tvrdi da je njegov nuklearni program usmeren isključivo u civilne i mirnodopske svrhe.

Napadi Izraela su počeli u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana.

Specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je 15. juna da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, ali su pregovori otkazani.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

• Donald Tramp: Od 'mirotvorca' do velikog kockara - šta čeka Bliski istok
• Trampova dilema oko Irana i gde su sve američke baze na Bliskom istoku
• Koje su Trampove opcije za Iran

Iran je ranije upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Međutim, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

Izraelska vojska je u noći između 20. i 21. juna ubila Muhameda Saidija Izadija, jednog od iranskih komandanata, tvrdi izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Izrael smatra Izadija ključnom vezom sa Hamasom i glavnim igračem za vezu Teherana i palestinske ekstremističke grupe, kao i da je pomogao u iznenadnom napadu na jug Izraela 7. oktobra 2024, koji je pokrenuo brutalni rat u Pojasu Gaze.

„Pravda za ubijene i za taoce. Izraelska duga ruka će sustići sve njegove neprijatelje", poručio je Kac.

U aprilu 2024. godine, Izadi je jedva preživeo izraelski vazdušni napad usmeren na iranski konzulat u sirijskom Damasku.

Tada je poginulo nekoliko visokorangiranih komandanata Kuds snaga.

Iran se povodom ovih navoda još nije oglasio.

Najviši predstavnici Irana zakleli su se da će Izrael snositi velike posledice.

U iranskim napadima 19. juna pogođena je bolnica Soroka, na jugu Izralea.

Iranski državni mediji tvrde da je meta bio vojni objekat u blizini bolnice.

Iranske rakete navodno su 17. juna pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, o čemu su izvestili državni mediji u Iranu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

„Lovci Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde, uprkos visoko naprednim odbrambenim sistemima, pogodili su vojnoobaveštajni centar (Mosad)", tvrdi agencija na Telegramu.

Izrael je 16. juna gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Makron: 'Iran ne sme da ima nuklearno oružje'

Posle telefonskog razgovora sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom 21. juna, šef francuske države Emanuel Makron rekao je da će pokušati da ubrza pregovore evropskih sila i Irana o njegovom spornom nuklearnom programu.

„Zahtevam: Iran nikada ne sme da stekne nuklearno oružje i na Teheranu je da nas uveri da su njegove namere mirnodopske", napisao je Makron na mreži Iks.

„Uveren sam da postoji izlaz iz rata i da se izbegnu veće opasnosti, a da bismo to postigli ubrzaćemo pregovore koje vode Francuska i njeni evropski partneri sa Iranom", dodao je.

Putin: 'Nema dokaza da Iran pravi nuklearnu bombu'

Rusija je više puta rekla Izraelu da nema dokaza da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za subotu Skaj njuz Arabija.

„Rusija, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, nikada nisu imale nikakve dokaze da se Iran sprema da dobije nuklearno oružje, kao što smo više puta upozoravali izraelsko rukovodstvo", rekao je šef ruske države, prenosi Rojters.

Rusija je spremna da podrži Iran u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa, rekao je Putin, dodajući da Iran ima pravo na to.

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi teškoj više od 13 tona

• Izraelska manja, sofisticirana vojska suprotstavlja se većem Iranu
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Koliko je snažna iranska vojska

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom