Izraelci tvrde da 'kontrolišu nebo nad Teheranom'

Međusobni raketni napadi Izraela i Irana traju već četiri dana, a na obe strane raste broj žrtava.

Izrael je 13. juna napao Iran, gađajući njegova nuklearna postrojenja, obrazloživši da mu je namera da Iran napravi atomsku bombu.

U početnim izraelskim napadima ubijeno je nekoliko visokih oficira iranske vojske, među kojima i komandant vazduhoplovnih snaga.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika takođe je ubijeno u odvojenim napadima.

Iz Teherana su odgovorili slanjem stotine balističkih raketa na izraelske gradove, a najteže je pogođen Bat Jam u centralnom Izraelu.

U noći između nedelje i ponedeljka, jake eksplozije potresle su izraelske gradove, među kojima i Tel Aviv i Jerusalimu.

Spasilački timovi i dalje tragaju za ljudima koji bi mogli biti ispod ruševina zgrade koja je pogođena u centralnom Izraelu.

Pogođena je i Haifa na severu, gde je velika luka i rafinerija nafte.

Izraelska vojska je saopštila da je u najnovijima napadima na Iran pogodili komandni centar elitnih Kuds snaga u glavnom gradu Teheranu.

Napadi su se proširili daleko od nuklearnih postrojenja i vojnih objekata.

U Iranu su pogođene vladine zgrade i energetska postrojenja, a u Izraelu i stambena područja.

Izrael je sugerisao da će ovo biti produžena kampanja, dok Iran kaže da ima pravo da se brani od agresije i da neće pregovarati dok traju izraelski napadi.

Portparol izraelske vojske kaže da je Izrael „ostvario potpunu vazdušnu kontrolu iznad Teherana".

„Uništili smo trećinu raketnih lansera zemlja-zemlja iranskog režima", rekla je brigadni general Efi Defrin novinarima.

• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom

Raste broj žrtava na obe strane

Najmanje 220 ljudi je ubijeno, a najmanje 1.000 ranjeno u dosadašnjim izraleskim napadima, saopštile su iranske vlasti.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj.

U Izraelu je broj žrtava sada blizu 20, a ima i desetine ranjenih u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

Iran će platiti „veoma visoku cenu" za smrt izraelskih civila, poručio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u nedelju, kada je obišao teško razoreni grad Bat Jam.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac optužio je vrhovnog iranskog vođu Alija Hamneija da je namerno ciljao civilna područja „kako bi odvratio izraelsku vojsku od nastavka napada na iranske vojne i nuklearne kapacitete".

Kac je nazvao Hamneija „kukavičkom ubicom" i „hvalisavim diktatorom".

Predsednik Irana Masud Pezeškijan upozorio je da, ako se izraelski napadi nastave, Izrael treba da očekuje „oštriji i ozbiljniji" odgovor.

Rekao je da Iran nije započeo sukob, ali je „odlučno" odgovorio.

„Iran i Izrael treba da postignu dogovor i postići će ga", rekao je u nedelju američki predsednik Donald Tramp.

„Učinimo Bliski istok ponovo velikim", poručio je na društvenoj mreži Istina.

Uprkos objavama predsednika Sjedinjenih Država da je sad vreme za sklapanje sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, nastavak pregovora je otkazan.

Pogledajte video: Posledice raketnog sukoba Izraela i Irana

Tramp sprečio napad Izraela na ajatolaha: mediji

Tramp se usprotivio planu Izraela da ubije vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, rekla su tri američka zvaničnika CBS-u, američkom partneru BBC-ja.

Tramp je navodno rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da atentat na Hamneija „nije dobra ideja", prema rečima jednog zvaničnika.

Tramp nije javno komentarisao ove informacije.

U intervju za američki Foks njuz, Netanjahu nije direktno potvrdio niti demantovao izveštaj Rojtersa da je Tramp stavio veto na plan da ubije ajatolaha.

„Postoji mnogo lažnih izveštaja o razgovorima koji se nikada nisu dogodili i neću ulaziti u to", rekao je izraelski premijer.

„Ali mogu vam reći da mislim da radimo ono što treba da uradimo. Uradićemo ono što treba da uradimo i mislim da Sjedinjene Države znaju šta je dobro za Sjedinjene Države i jednostavno neću ulaziti u to."

Izraelski zvaničnik je za CBS rekao da „u principu" Izrael „ne ubija političke lidere".

„Usredsređeni smo na vojne ciljeve i nuklearna postrojenja i svako ko donosi odluke o tim programima ne bi trebalo da živi slobodno i lagodno", dodao je.

Kako je počeo sukob?

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze, usmrtivši visoke komandante i šest naučnika.

Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Sukob dve zemlje sve je ozbiljniji iz sata u sat.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Međutim, Teheran je 13. juna uveče pokazao da je u stanju da uzvrati.

U izraelskim napadima, među kojima i na glavni grad Teheran, ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i šest nuklearnih naučnika.

Izrael tvrdi da je ubijeno više od dvadeset vojnih komandanata Irana od početka akcije.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant Iranske revolucionarne garde.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Benjamin Netanjahu neposredno posle napada.

Dok je vrhovni iranski verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, poručio da Izrael „očekuje oštra kaznu", iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

Izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja

Izraelska vojska je 13. juna saopštila da je pogodila „desetine vojnih ciljeva, među kojima i nuklearne ciljeve u različitim delovima Irana".

„Udarili smo u srce iranskog nuklearnog programa. Ciljali smo glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu.

„Udarili smo i u srce iranskog programa balističkih raketa", rekao je Netanjahu u video poruci 13. juna, dodajući da je vojska ciljala i iranske nuklearne naučnike.

Operacija će biti nastavljena „onoliko dana koliko je potrebno da se eliminiše pretnja iz Irana", dodao je.

Pravljenje nukelarne bombe u Iranu, Izrael idi kao pretnju po sopstveni opastanak, rekao je Netanjahu.

„Ako ne bude zaustavljen Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme, za nekoliko meseci ili za manje od godinu dana", rekao je.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno, ali i da nije primećen porast nivoa radijacije.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

Ko je ubijen u izraelskim napadima?

Izraelska vojska saopštila je da su u napadima ubijeni načelnik štaba Iranskih oružanih snaga, komandant Iranskog korpusa garde islamske revolucije (IRGC) i komandant Iranske komande za vanredne situacije.

Objavili su da je najmanje 20 vojnih komandanata ubijeno od početka akcije.

Iranski državni mediji su izvestili da su među poginulima Husein Salami, vrhovni komandant IRGC-a, Golamali Rašid, komandant Centralnog štaba Hatam-el Anbije, i načelnik štaba iranskih oružanih snaga, Muhamed Bageri.

Iran je do sada potvrdio da je najmanje šest njegovih nuklearnih naučnika ubijeno u izraelskim napadima.

Najistaknutiji među njima je Ferejdun Abasi, bivši šef Organizacije za atomsku energiju Irana.

Mohamed Mehdi Teheranči, drugi identifikovani, bio je predsednik Islamskog univerziteta Azad u Teheranu.

Abdolhamid Minučer, Ahmad Reza Zolfagari i Amirhosein Feki bili su akademici na teheranskom univerzitetu Šahid Behešti.

Šesta žrtva je identifikovana samo po prezimenu, Motalebizade.

Ali Šamkani, viši savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, teško je ranjen, prema iranskim izveštajima.

Pregovori o nuklearnom sporazumu u zastoju

Napadi su izvedeni u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana, a specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je u nedelju da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, međutim pregovori su otkazani.

Tramp je ranije ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Ima nekoliko postrojenja širom Irana, od kojih su bar neki bili meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Naveo je „brojne propuste" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom