Izveštaj: Na Zapadnom Balkanu smanjen prostor za građansko delovanje usled eskalacije pretnji

U 11. godišnjem izveštaju o podsticajnom okruženju za razvoj civilnog društva, ta regionalna mreža nevladinih organizacija sa Balkana navodi da je u 2024. uočena zabrinjavajuća situacija obeležena intenziviranim demokratskim nazadovanjem i ciljanim naporima na suzbijanje drugačijeg mišljenja.
 
Izveštaj, međutim, ističe i nepokolebljivu otpornost i ključni značaj nevladinih organizacija u regionu, saopštila je regionalna mreža posvećena zaštiti i proširenju prostora za građansko delovanje promovisanjem snažnog, nezavisnog i otpornog civilnog društva.
 
U izveštaju, koji pruža sveobuhvatnu, na dokazima zasnovanu procenu stanja građanskih sloboda u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Kosovu i Turskoj, kao ključne tačke koje izazivaju zabrinutost navode se erozija osnovnih sloboda u praksi, stagnirajuća finansijska održivost i nedosledna saradnja vlade i organizacija civilnog društva.
 
Iako pravni okviri generalno garantuju slobode udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja mišljenja, njihova praktična primena se stalno podriva, navodi se.

Organizacije civilnog društva se suočavaju sa opterećujućim procedurama registracije, nesrazmernim finansijskim i administrativnim nadzorom i neprijateljskim političkim narativima, uključujući optužbe da su "strani agenti", pre svega u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Turskoj, piše u izveštaju.
 
Dodaje se da kleveta kao krivično delo ostaje sredstvo za ućutkivanje kritičkih glasova u nekoliko zemalja.
 
Organizacije civilnog društva, kako se navodi, i dalje se bore sa finansijskom održivošću zbog nerazvijenih i fragmentiranih poreskih okvira, ograničenog pristupa različitim izvorima finansiranja i često politizovanih mehanizama javne podrške.
 
Slučajevi pogrešnog usmeravanja javnog finansiranja i nedostatka transparentnosti u raspodeli dodatno pogoršavaju problem, kao što se vidi na Kosovu, gde postoji jaz od pet miliona evra, ukazuje se u izveštaju.
 
Uprkos formalnim strategijama za razvoj civilnog društva, istinsko učešće građana u kreiranju politika je često površno i netransparentno, konsultacije su često brzoplete ili simbolične, a nezavisne organizacije civilnog društva su često marginalizovane u korist aktera povezanih sa državom, navodi se.
 
U izveštaju se ističu i pozitivni i negativni koraci u 2024. godini. Za Srbiju se kao progresivan korak navodi masovna mobilizacija građana protiv demokratskog nazadovanja, a kao trend koji zabrinjava - eskalacija uznemiravanja organizacija civilnog društva, aktivista i nezavisnih medija.
 
Balkanska mreža za razvoj civilnog društva poziva vlade država, Evropsku uniju i međunarodne donatore da osiguraju da su pravni okviri u potpunosti usklađeni sa međunarodnim standardima i da se dosledno i pravedno primenjuju, tako da štite osnovne slobode svih građanskih aktera.
 
Poziva ih i da razviju sveobuhvatne strategije za održivo finansiranje organizacija građanskog društva, uključujući pravedne poreske podsticaje, predvidljivo javno finansiranje i lakši pristup bankarskim uslugama.
 
Mreža poziva vlade država, Evropsku uniju i međunarodne donatore i da uspostave transparentne i inkluzivne mehanizme za učešće civilnog društva u kreiranju politika, i da sprovedu snažne mere za zaštitu aktivista, novinara i nevladinih organizacija od uznemiravanja, nadzora i kampanja blaćenja.