Interes pod plaštom dobrobiti učenika: Šta nastavnici misle o uvođenju nacionalnih udžbenika?

Tanja Notoroš, nastavnica geografije i članica Glavnog odbora Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), podseća da još nije završen ni projekat nacionalnih čitanki (do sada je izdata samo jedna), a sada se ulazi u nešto novo, što, kako kaže, i nije novo već je motivisano namerom da se izvuče još više para iz državnog budžeta.

Na primeru predmeta koji predaje, Notoroš pojašnjava da se u petom razredu uče opšti pojmovi iz geografije i da neki primeri imaju dodira nacionalnom geografijom.

– Program šestog razreda je pre nekoliko godina promenjen tako da smo od onog lepog gde smo putovali kroz Evropu i približavali deci evropske države, došli do toga da je ovim sadržajima posvećeno nekih desetak časova pred kraj školske godine. Dosta toga je u sadašnjem programu posvećeno proučavanju države, kako funkcionišu države, kakva su državna uređenja, što je za uzrast učenika od 12 godina prilično konfuzno. Lekcije o privredi su na nivou srednje škole, pominje se, recimo, pojam deagrarizacija, koji bi trebalo približiti i srednjoškolcima, a kamoli učenicima šestog razreda. U sedmom razredu se proučavaju kontinenti, u ti ne vidim nikakvu povezanost sa nacionalnom geografijom, sem, recimo, primera u kojima se poredi Srbija sa drugim zemalja po veličini i broju stanovnika što može da bude korisno da deca steknu sliku o nekim odnosima i veličinama – ističe sagovornica Danasa.

Nacionalnoj geografiji posvećen je ceo osmi razred, a Notoroš kaže da je u udžbenicima previše sadržaja, pa se izgubi ono osnovno, da đaci znaju šta je planina, šta reka, šta izvor i ušće.

– Prvo poglavlje u udžbeniku se zove Jugoistočna Evropa, integracioni i dezinegracioni procesi. Da ja imam 14 godina dalje ne bih čitala.

U lekciji dezintegracioni procesi se Balkansko poluostrvo poredi sa buretom baruta, da je to posledica vekovnih istorijsko-političkih događaja, pominju se 90-godine prošlog veka, raspad nekadašnje SFRJ… Već u sledećoj lekciji se govori o himni, simbolima Republike Srbije, daje se kratak istorijat. Ne samo da ima nacionalnih sadržaja nego ih je i previše, i sada će neko da pravi nove udžbenike koji uopšte neće biti novi već ovo isto samo u novim koricama, sa autorima koji su politički podobni, uz možda još više naglašavanja Srbije – ističe Notoroš.

Naša sagovornica, koja ima 24 godine staža u prosvetim kaže da će sadržaje probrati, prilagoditi uzrastu učenika i dozirati šta je potrebno da đaci znaju, ali napominje da će se nastavnici početnici, kojih ima dosta u školama, slepo držati tih novih udžbenika što će predstavljati problem za dečje glave.

Više na LINKU.