Zašto mlade u Srbiji sve više zanima politika

Do pre dve godine, 22-godišnju Nataliju Lukić interesovale su knjige, muzika i filmovi.

Sada je zanima i politika.

„Sva moja saznanja o politici uglavnom su dolazila iz porodice.

„Nisam imala oformljeno mišljenje, niti sam učila i saznavala o svemu tome", kaže plavokosa devojka za BBC na srpskom.

Ipak, kada se preselila iz rodnog Kragujevca u Beograd zbog studija, situacija se promenila.

„Što ste samostalniji, to vas više zanima svet oko vas", govori ona.

I blokade fakulteta u Srbiji su dodatno uticale na njena interesovanja, dodaje.

Studentski bunt u Srbiji, jedan od najvećih poslednjih decenija, počeo je blokadom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, da bi se postepeno proširio na više od 50 širom zemlje.

Blokadama fakulteta više od devet meseci studenti traže ispunjenje zahteva, među kojima je krivična odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, što je bio i okidač za proteste.

Mladi su znatno više zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego prethodne godine, pokazuju rezultati izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije za 2025. godinu.

Više od 90 odsto njih bi u ovom trenutku izašlo na izbore, što je za oko 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, piše u istraživanju.

„Dugo godina je preovladavalo mišljenje da su mladi apatični i otuđeni od politike", objašnjava Nikola Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu za BBC na srpskom.

Međutim, sve što se dešava u društvenom i političkom životu Srbije od decembra 2024. pokazuje da je politika „bila otuđena od mladih", dodaje on.

• Kako se širio bunt na fakultetima u Srbiji i šta kažu studenti
• Psihološki izazovi studenata u blokadi
• Zašto je generacija Z sklona konzervativizmu

'Ne mogu da mislim samo na sebe'

Još od srednje škole 21-godišnji Milan Đaković prati politička dešavanja u zemlji i svetu.

„Mnoge moje vršnjake to nije zanimalo, ali kao neko iz LGBT + zajednice, bilo mi je važno da se uključim, da bih video da li će se bilo šta promeniti u vezi mojih prava", kaže mladić za BBC na srpskom.

Kad je krenuo na fakultet, promenio je način razmišljanja.

„Shvatio sam da ne mogu da mislim samo na sebe, već i na čitavo društvo i kako svima može da bude bolje".

Tek tada je Milan „uočio koliko problema ima - od ekonomskih do ekoloških".

Često je odlazio i na proteste protiv kompanije Rio Tinto 2021 godine.

„Klimatske promene, zagađenje, iskopavanje litijuma, kako da ignorišem sve to", dodaje.

Oko 93 odsto mladih protiv je toga da se u Srbiji počne sa iskopavanjem litijuma u skorijoj budućnosti, pokazuje KOMS-ov izveštaj.

Kada su počele studentske blokade fakulteta, Milan je postao entuzijastičan.

„Shvatio sam da postoje ljudi koji su hrabriji i preduzimljiviji od mene, čijoj borbi bih mogao i ja da se priključim i to me činilo srećnim", govori.

Takođe, iznenadilo ga je i što su starije generacije „manje pasivne nego što je očekivao" i „spremne da podrže mlade ljude".

Snažno osećanje zajedničkog identiteta, izgrađeno i kroz učešće u različitim akcijama, međusobna podrška i ohrabrivanje odigrali su veliku ulogu, kaže Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Tako je „solidarnost postala važnija od očekivanja uspešnih rezultata".

„Grupni identitet je prerastao u politizovani grupni identitet, gde članovi prepoznaju druge grupe kao političke saveznike ili protivnike.

„Sa studentima su se brzo i lako identifikovali i drugi mladi, pre svega srednjoškolci pa i osnovnoškolci, koji su u njima videli svoje uzore", kaže Popadić.

Strah od neizvesne budućnosti

Mladi rođeni između 1996. i 2012. godine, od rođenja su uz društvene mreže, a značajno ih je oblikovala svetska ekonomska kriza.

Sve dublja društvena kriza može biti jedan od razloga za veću zainteresovanost mladih za politiku, kaže Đokica Jovanović sociolog i univerzitetski profesor u penziji.

„Svet se polako zatvara i ušao je u jedno stanje nereda i raspadanja poretka, ne samo društvenih ustanova, već i društvenih veza.

„Mladi ljudi vide da su im mnoga vrata zatvorena i da moraju sami da stvore sopstvenu budućnost ovde gde jesu", dodaje on.

Mladi glasači su sve uticajniji u političkim procesima, a najviše ih brinu problemi poput klimatskih promena i ekonomske nejednakosti, pokazuje studija Univerziteta Berkli u Kaliforniji.

Politika je do sada bila 'delatnost za odrasle'

Za 24-godišnju Katarinu Bogićević pogled na politiku je dugo bio u crno-belim kategorijama.

„Uglavnom sam razmišljala o izborima i političkim partijama, a kasnije sam učeći shvatila da je i naša svakodnevna i privatna sfera određena njenim pravilima", kaže ona za BBC na srpskom.

Iako je polovina svetskog stanovništva mlađa od 30 godina, oni i dalje nisu zastupljeni u politici, od parlamenata do lokalnih samouprava, pokazuje istraživanje Evropskog partnerstva za demokratiju.

„Čini se da su mladi polje politike opažali kao delatnost za odrasle, nešto što treba da izazove izvesnu odbojnost.

„Po tom viđenju, oni koji se u tom polju nađu su ili karijeristi ili izloženi paternalizmu starijih", objašnjava Popadić, socijalni psiholog.

Mladi su po prvi put „stavljeni u središte političkog života kao ključni akter, a ne kao objekat ili komunikaciono sredstvo za dolazak do podrške roditelja", objašnjava profesor Jović.

U ovom trenutku ne postoji snažniji društveni akter u Srbiji, ni u simboličkom smislu, ni po nivou političke podrške, dodaje on.

Oko 70 odsto mladih ne veruje da je Srbiji potreban jak vođa i lider, pokazuje KOMS-ov Alternativni izveštaj.

Upravo je ovo glavna razlika novijih generacija u odnosu na prethodne, kaže Jović.

„Starije generacije su, u određenoj meri, odgajane da budu poslušne - od nekritičkog prihvatanja autoriteta do straha da se suprotstave onima kojima ne veruju.

„S druge strane, novu generaciju mladih odlikuje kritičko preispitivanje autoriteta i naučena neposlušnost prema onima koji ovaj položaj nisu zaslužili", kaže.

Kako je u drugim zemljama?

Studentski bunt u Srbiji na trenutak je pokrenuo i čitav Balkan.

Posle niza tragičnih događaja, obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, masovnog ubistva na Cetinju i poplava u Jablanici - studenti su pokrenuli proteste širom regiona.

Blokirali su fakultete, organizovali skupove i zahtevali odgovornost institucija sa manje ili više uspeha.

Politički angažman mladih vidljiv je i u svetu.

Pokret za borbu protiv klimatskih promena pokrenuo je proteste širom sveta.

Protest je inspirisala Greta Tunberg, Šveđanka koja je 2018. godine počela da izostaje iz škole kako bi protestovala ispred zgrade švedskog parlamenta i tražila da vlada reaguje na izazove klimatskih promena.

Poslednjih godina u Americi, pokreti poput Black Lives Matter okupili su, između ostalog, stotine hiljada mladih, dok su u Čileu studenti predvodili masovne proteste protiv nejednakosti i korupcije.

Od početka rata Izraela i Hamasa u Gazi u oktobru 2023. godine, studenti su predvodili proteste u kampusima u Americi.

„Kroz kulturu, umetnost, televiziju ova generacija je predstavljena sa slušalicama u ušima, zadubljena u telefone.

„Oni pokazuju da nisu isključili čula, već da vrlo obraćaju pažnju na ono što se dešava", rekla je Ivana Ranđelović, direktorka za Evropu međunarodne organizacije za ljudska prava Civil Right Defenders ranije za BBC.

Katarina Bogićević veruje da se mladi ljudi u Srbiji trude da ukažu da je politika deo svakodnevnog života.

„Za generaciju kojoj pripadam jedini validni odgovor na pitanje da li nas zanima politika je: 'A šta onda da nas zanima - transformersi? Pokemoni?", pita se ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
• Mladi u Srbiji rade na crno i žele da uče o međuljudskim odnosima
• Šta se događa sa blokadama fakulteta u Srbiji