Po suncu, kiši, snegu i tokom praznika one čiste naš grad (VIDEO)

Kako izgleda jedan radni dan na ulicama Požarevca pitali smo zaposlene u ovoj službi.

Posao im počinje u 6 ujutru, kada i prvi sugrađani kreću na posao, a završava se u 13 časova. Nakon više godina rada na ulici i čišćenja istih, čovek se navikne kako na visoke temperature, tako i na hladnoću, ali je najteže tokom jeseni kada je potrebno počistiti svo opalo lišće. Ovako svoj rad opisuje Ankica Ilić, radnica JKP „Komunalne službe“, koja već pet godina čisti sam centar grada, Tabačku čaršiju.

„Teško je obavljati ovaj posao po hladnoći i kiši i vetru, ali smo mi koji obavljamo ovaj posao navikli i nama to ne predstavlja nikakav problem“, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima kolege i ona su navikli da ih svakoga dana očekuje smeće na ulici, ali kako dodaje smatra da su ljudi veoma neodgovorni i da umesto u kontejnere, često kese sa đubretom bacaju u đubrijere koje su na ulicama, a koje nisu predviđene za veće količine smeća.

„Građani da povedu računa gde odlažu smeće, stanari da odlažu smeće u kontejnere, ne u đubrijere i iz prodavnica, smeće treba da bacaju u kontejnere a ne da ga ostavljaju u žardinjerama. To nam jedino smeta, što se smeće baca svuda samo ne tamo gde treba. Pikavce možete videti svuda. U djubrijerama postoje piksle gde mogu da bace pikavce od cigareta, a ne na trotoaru. Stanari iz zgrada često đubre u kesama bacaju sa terase i to je jedini problem“, kaže Ilić.

Na ulici po suncu, vetru, kiši i snegu

Naša saogovrnica naglašava da je leti i pored visokih temperatura mnogo lakše raditi, dok je najveći problem tokom jeseni kada se čisti opalo i mokro lišće, i kada punu kantu treba izprazniti.

„Kantu kada napunimo sami je praznimo, jer smo sami na svom reonu, a ako se nađem sa koleginicom ona pomaže meni i ja njoj, a kada sam sama onda je dižem i praznim. Kada je jesen i napunite kantu mokrim lišćem, ona je teško isprazniti je sam. Čistimo i blato i zemlju i sve to posle moramo da praznimo sami“, objašnjava ona.

Njena koleginica Mira Milosavljević, koja ovaj posao obavlja punih 16 godina, kaže da od početka svog rada čisti požarevačke ulice i da joj najviše smeta svest ljudi, koji nimalo ne vode računa o okolini.

„Građani koji drže lokale, fruzerske salone i kafiće bacaju đubre koje nije predviđeno za đubrijere, džakove i kutije isto, a to nije namenjeno za đubrijere i posle to mi nosimo i bacamo. Grad je mnogo prljav jer takav je narod, neodgovoran, bacaju na svakom ćošku i koliko god da se mi trudimo ne vredi, sada počistim, a za pola sata kao da nisam ni počistila“, kaže Milosavljević.

Sagovornice naglašavaju da se lokacije uglavnom jednom čiste u toku dana, a da ih sutradan sačeka novo smeće, jer se njihovi reoni česte samo pre podne.

Nastavljaju da čiste grad po svim uslovima, do penzije koju se nadaju da će dočekati, jer brojne kolege često imaju zdravstvene probleme zbog uslova u kojima rade, po svim vremenskim prilikama.