Ukrajina i Rusija: Dan peti – šta znamo do sada

Peti dan ruske invazije na Ukrajinu u znaku je specijalne sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, odluke Evropske unije da pošalje, prvi put u istoriji, oružje zemlji koja nije članica, i pregovora Moskve i Kijeva o kojima još nema novih detalja.

„Sledeća 24 sata su ključna“, rekao je predsednik Vladimir Zelenski britanskom premijeru Borisu Džonsonu u telefonskom razgovoru.

Ukrajinci su proveli četvrtu noć zaredom u skloništima, a više od 380.000 ljudi napustilo je zemlju.

Posle najave o pregovorima Moskve i Kijeva u nedelju, očekuju se novi detalji o mogućem sastanku dve strane.

U Rusiji bi moglo da dođe do novčanih poremećaja po otvaranju berzi posle uvođenja sankcija kojima su ruske banke isključene iz međunarodnog finansijskog sistema.

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je vojnoj komandi da stavi nuklearne snage u „posebno“ stanje pripravnosti, potez koji analitičari opisuju kao pokušaj da zastraši NATO, ali ne i nameru da upotrebi nuklearno oružje.

• Rat u Ukrajini: Putin naredio nuklearnim snagama stanje pripravnosti, mogući pregovori
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji

Šta znamo do sada:

Nedelju su obeležile žestoke borbe oko Harkova, drugog najvećeg grada u zemlji, koji je, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti, odoleo napadima ruskih snaga.

Grad, koji ima blizu 1,5 miliona stanovnika, udaljen je oko 30 kilometara od ukrajinsko-ruske granice.

Posle žestokih borbi, ukrajinska strana je objavila da je ruski napad odbijen i da je grad ponovo u rukama Ukrajinaca.

Više o tome pročitajte ovde.

Ruske snage nastavile su granatiranje iz skoro svih pravaca nekoliko gradova u zemlji i čini se da imaju više uspeha u napredovalju sa juga, opkolivši lučke gradove Keršon i Berdjansk na Crnom moru.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske trupe su za vikend zauzele Melitopolj, grad srednje veličine sa oko 150.000 stanovnika u blizini ključne ukrajinske luke Mariupolj.

Evropska unija je, prvi put u istoriji bloka, donela odluku o slanju oružja zemlji koja nije članica bloka.

Takođe je odlučeno da će vazdušni prostor svih zemalja članica biti zatvoren za ruske avione, a ruski državni mediji biće zabranjeni.

Izbeglice iz Ukrajine neće morati da zahtevaju azil u zemljama Evropske unije do tri godine.

• Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
• Kakve sankcije Zapad uvodi Rusiji
• Lavov – grad koji je postao utočište za Ukrajince uplašene zbog ruskog napada

Savet bezbednosti je odlučio da u ponedeljak bude održano vanredno specijalno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojem će se raspravljati o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Predstavnici svih 193 zemalja članica moći će da iznesu sopstveno viđenje i stavove o napadu.

Ruisja je glasala protiv ove odluke, ali prema jednoj rezoluciji UN, poznatoj kao Ujedinjeni za mir, u ovakvim slučajevima nema pravo veta.

Ova rezolucija omogućava Savetu bezbednosti da sazove specijalnu sednicu Generalne skupštine ukoliko pet stalnih članica – Rusija, SAD, Britanija, Francuska i Kina, ne mogu da se slože kako da zajednički deluju da bi se održao mir.

Ukrajinska vlada je ranije saopštila da je podnela zahtev Međunarodnom sudu pravde da podigne optužnicu protiv Rusije zbog invazije.

Prema dosadašnjim podacima obe strane, koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.

Protesti u znak podrške Ukrajini

Širom sveta, ali i u Rusiji, nastavljeni su antiratni protesti.

U Rusiji su ponovo hapšeni demonstranti – oko 2.000 na blizu 50 antiratnih okupljanja širom zemlje, javljaju nezavisni posmatrači.

Otkako je otpočela invazija, više od 5.000 demonstranata je uhapšeno širom Rusije, procenjuje ruska nezavisna posmatračka organizacija OVD-info.

BBC nije mogao da proveri ove podatke sa drugim izvorima.

U Berlinu je više desetina hiljada ljudi izašlo na ulice u znak protesta protiv invazije.

Preokret: Ipak će biti pregovora

Iako je izgledalo da zaraćene strane neće pregovarati, jer su Ukrajinci najpre odbili da odu u Belorusiju pošto ta zemlja nije ostala neutralna, situacija se promenila u popodnevnim časovima 27. februara.

Posle razgovora sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, Vladimir Zelenski saopštio je da su se „dogovorili da se ukrajinska delegacija sastane sa ruskom na ukrajinsko-beloruskoj granici, u blizini reke Pripjat“.

Rekao je da je dogovor da nema nikakvog uslovljavanja u vezi sa pregovorima.

Međutim, još nije poznato kada će se delegacije sresti i gde će pregovori biti održani.

Šta je naredio Putin?

Vojnoj komandi je naredio da stavi nuklearne snage u „posebno“ stanje pripravnosti.

Odluku je doneo, kako je obrazložio, posle „agresivnih izjava“ zemalja NATO članica.

Javni prelazak na status visoke pripravnosti je način da Moskva pošalje upozorenje Zapadu, smatraju analitičari, ali nema pokazatelja da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Zelenski pozvao strane dobrovoljce da dođu i bore se za Ukrajinu

„Predsednik Ukrajine pozvao je dobrovoljce iz drugih zemalja da se pridruže odbrani Ukrajine.

„Svako ko želi da se pridruži odbrani Ukrajine, Evrope i sveta može da dođe i da se bori rame uz rame sa Ukrajincima protiv ruskih ratnih zločinaca“, rekao je Zelenski.

Raste broj žrtava

Prema dosadašnjim podacima koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.

Ombudsmanka ukrajinske vlade Ljudmila Denisova kaže da je više od 210 ukrajinskih civila ubijeno, a više od 1.100 ranjeno u ruskoj invaziji.

Ministarstvo odbrane Rusije, međutim, insistira da se udari izvode samo po vojnim ciljevima i optužuje Kijev za provokacije i distribuciju „isceniranih video snimaka sa žrtvama među civilnim stanovništvom“.

Navode da je poginulo 4.300 ruskih vojnika je za sada nemoguće nezavisno proveriti.

Ukrajina procenjuje da je ruska vojska izgubila, između ostalog, i 27 aviona, 26 helikoptera, 146 tenkova i 706 borbenih oklopnih vozila.

Prvi put od početka rata, rusko Ministarstvo odbrane je priznalo žrtve u Ukrajini, ali bez detalja.

„Bilo je poginulih i ranjenih među ruskom vojskom tokom specijalne vojne operacije“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane u Moskvi, a prenosi agencija TASS.

Ministarstvo odbrane je potvrdilo i da je „izvestan broj ruskih vojnika zarobljen“.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Koje su sankcije Rusiji

Uveden je niz sankcija Rusiji, a potom su SAD, EU i Velika Britanija uveli i dodatne mere Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

Nebo iznad zemalja članica Evropske unije zatvoreno je za ruske letelice.

Savet Evrope je odlučio da suspenduje Rusiji pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i u Parlamentarnoj skupštini.

Evropska fudbalska unija oduzela je ruskom Sankt Peterburgu domaćinstvo finala Lige šampiona.

Rusija je izbačena i iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2022.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]