Rusija i Ukrajina: Dan peti – šta znamo do sada

Pet dana od početka invazije Rusije na Ukrajinu, počeli su pregovori delegacija dve strane.

Iz kancelarije ukrajinskog predsednika, uoči početka pregovara u Belorusiji, saopštili su da je traže momentalni prekid vatre i povlačenje ruskih snaga.

Moskva želi da postigne dogovor koji je u interesu obe strane, tvrdi Vladimir Medinski predstavnik Rusije.

Ukrajinci su proveli četvrtu noć zaredom u skloništima, a više od 420.000 ljudi napustilo je zemlju.

A dok predstavnici dve strane sede za pregovaračkim stolom, stižu vesti o granatiranju ukrajinskih gradova – Harkova i Černovcija.

Posle isključivanja iz međunarodnog finansijskog sistema i uvođenja različitih vrsta sankcija, vrednost ruske rublje u odnosu na dolar je pala na istorijski nizak nivo.

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je vojnoj komandi da stavi nuklearne snage u „posebno“ stanje pripravnosti, potez koji analitičari opisuju kao pokušaj da zastraši NATO, ali ne i nameru da upotrebi nuklearno oružje.

• Rat u Ukrajini: Putin naredio nuklearnim snagama stanje pripravnosti, mogući pregovori
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji

Šta znamo do sada:

Pregovori delegacija Rusije i Ukrajine počeli su u Belorusiji, navodi BBC na ruskom.

Tačno mesto sastanka nije saopšteno iz bezbednosnih razloga, ali se zna da su u blizini ukrajinske granice, na obalama reke Pripjat.

Više o tome pročitajte ovde.

Ruske snage nastavile su granatiranje iz skoro svih pravaca nekoliko gradova u zemlji, u ponedeljak ujutru na meti je najviše bio Harkov.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poziva Evropsku uniju da njegovoj zemlji „odmah“ odobri članstvo.

„Naš cilj je da budemo zajedno sa svim Evropljanima i, što je najvažnije, da budemo ravnopravni. Siguran sam da je fer. Siguran sam da je moguće“, rekao je on.

U video izjavi Zelenski je takođe pozvao ruske vojnike da polože oružje.

• Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
• Kakve sankcije Zapad uvodi Rusiji
• Lavov – grad koji je postao utočište za Ukrajince uplašene zbog ruskog napada

U ponedeljak će biti održano vanredno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojem će se raspravljati o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Predstavnici svih 193 zemalja članica moći će da iznesu sopstveno viđenje i stavove o napadu.

Ruisja je glasala protiv ove odluke, ali prema jednoj rezoluciji UN, poznatoj kao Ujedinjeni za mir, u ovakvim slučajevima nema pravo veta.

Ova rezolucija omogućava Savetu bezbednosti da sazove specijalnu sednicu Generalne skupštine ukoliko pet stalnih članica – Rusija, SAD, Britanija, Francuska i Kina, ne mogu da se slože kako da zajednički deluju da bi se održao mir.

Ukrajinska vlada je ranije saopštila da je podnela zahtev Međunarodnom sudu pravde da podigne optužnicu protiv Rusije zbog invazije.

Prema dosadašnjim podacima obe strane, koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.

Ruska privreda i sajtovi na udaru

Vrednost rublje, ruske valute, pala je na istorijski minimum u odnosu na dolar.

Rusija ima oko 630 milijardi dolara u rezervama, stvorenim podizanjem cena nafte i gasa.

Ali pošto je veliki deo ovog novca uskladišten u stranim valutama kao što su dolar, evro i funta, kao i zlato, zabrana poslovanja sa ruskom centralnom bankom koju je uveo Zapad ograničava Moskvi pristup gotovini.

Hakerska grupa Anonimus napala je sajtove pojedinih ruskih medija.

Na meti su se našli sajtovi agencije TASS, novina Komersant, Izvestije i nekoliko televizija.

Ukrajinski vojnici sa Zmijskog ostrva su živi

Vojnici koji su bili stacionirani na Zmijskom ostrvu u Crnom moru su živi i u ruskom zarobljeništvu, saopštila je ukrajinska mornarica.

Ruska vojska je 24. februara preuzela kontrolu nad ukrajinskim ostrvom Zmije u Crnom moru.

Društvenim mrežama je kružio audio snimak kako je ruski ratni brod nudio predaju ukrajinskim vojnicima, a oni su to odbili.

Posle toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je saopštilo da su svi vojnici stradali u napadu ruske vojske.

Rusija je saopštila da su zarobljene 82 osobe.

Ukrajinska vojska je objasnila da je izgubila kontakt sa ostrvom, pa je stoga odlučila da saopšti da su svi njegovi branioci poginuli.

Reke izbeglica napuštaju Ukrajinu

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštila je da dobija izveštaje o ljudima kojima nije dozvoljeno da uđu u vozove u Ukrajini.

Portparolka Agencije je na Tviteru napisala da je prema podacima te organizacije do sada 422.000 ljudi pobeglo iz Ukrajine u susedne zemlje.

Više od 100.000 ljudi je sada raseljeno unutar Ukrajine, prema telu UN.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Oprečne tvrdnje o broju žrtava

Ministarstvo odbrane Ukrajine tvrdi da je više od 5.000 ruskih vojnika ubijeno do sada.

U saopštenju objavljenom na Fejsbuku, ukrajinski zvaničnici su saopštili da je oko 5.300 ruskih vojnika poginulo i da su ukrajinske snage uništile 191 tenk, 29 borbenih aviona, 29 helikoptera i 816 oklopnih transportera.

BBC nije mogao da dođe do potvrde ovih informacija iz nezavisnih izvora.

Tvrdnje ukrajinskih vlasti su usledile posle priznanja ruskog ministarstva odbrane u nedelju da su njihove snage pretrpele gubitke, ali nisu saopštile broj poginulih.

Nezavisni posmatrači su potvrdili da su poginula najmanje 94 civila tokom prvih dana borbi.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Koje su sankcije Rusiji

Uveden je niz sankcija Rusiji, a potom su SAD, EU i Velika Britanija uveli i dodatne mere Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

Nebo iznad zemalja članica Evropske unije zatvoreno je za ruske letelice.

Savet Evrope je odlučio da suspenduje Rusiji pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i u Parlamentarnoj skupštini.

Evropska fudbalska unija oduzela je ruskom Sankt Peterburgu domaćinstvo finala Lige šampiona.

Rusija je izbačena i iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2022.

Države Evropske unije, Amerika i Kanada zatvorile su i nebo za avione i Rusije.

EU, SAD, Velika Britanija i njihove saveznice odlučile su da isključe niz ruskih banki iz Swift sistema, međunarodnog sistema plaćanja koji koriste hiljade finansijskih institucija.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]