Rusija i Ukrajina: Dan dvanaesti – šta znamo do sada

Dogovor predstavnika Moskve i Kijeva o privremenom prekidu vatre kako bi došlo do evakuacije civila iz Marijupolja i Volnahova dva puta je najavljen i oba puta obustavljen zbog kršenja prekida vatre, a ruska vojska je nastavila granatiranje ovih gradova.

Dok za neuspešan dogovor strane optužuju jedna drugu, iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kažu da tokom razgovora nisu usaglašeni detalji evakuacije.

Bombardovan je i grad Irpin – nadomak Kijeva. Najmanje četvoro ljudi – iz iste porodice – stradalo je, dok su pokušavali da pobegnu.

Prema ukrajinskim izvorima, ruska vojska gađa civilne mete, kao što su bolnice i škole.

Potvrđeno je da je u sukobima je do sada poginulo najmanje 364 civila, među kojima je 25 dece, dok je 759 ranjeno, saopštili su iz Ujedinjenih nacija.

U Hersonu, jedinom gradu koji u potpunosti kontrolišu ruske trupe, oko 2.000 ljudi izašlo je na ulice u protestu protiv ratnih dešavanja.

Više od 1.5 miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka invazije, što je najbrže rastuća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata, kažu iz UN.

Samo granicu Poljske prešlo je milion ljudi, saopštili su iz granične policije te zemlje.

Ruska vojska je u petak posle borbi i velikog požara zauzela nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi.

To brine Međunarodne agenciju za nuklearnu energiju, odakle kažu da je važno omogućiti radnicima da rade „bez pritiska“.

Međunarodni posmatrači kažu da radioaktivan materijal nije ispušten.

Za devet dana invazije, Rusija je ispalila više od 500 raketa, a 92 odsto trupa koje su bile deo priprema za sukob sada se nalazi na teritoriji Ukrajine, saopštio je ispred Pentagona viši američki zvaničnik za bezbednost.

U borbama su ubijeni i ruski komandanti, navode zvaničnici sa Zapada.

Borbe oko velikih gradova se nastavljaju.

• „Rusi idite kući“: Protest Ukrajinaca u okupiranom Hersonu
• Koliko je opasan napad na najveću nuklearnu elektranu u Evropi
• Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini

Na diplomatskom polju, ruski predsednik Putin rekao je francuskom kolegi Emanuelu Makronu da će Rusija ostvariti ciljeve putem „pregovora ili rata“, prema izveštaju objavljenom posle njihovog dvosatnog razgovora. Putin je u nedelju slično rekao i turskom predsedniku Erdoganu.

Upozorio je i da će uvođenje bilo kakve zone zabrane letova doživeti kao „čin sličan objavi rata“.

Upravo ovu meru predsednik Ukrajine Zelenski traži od zapadnih lidera, koji kažu da ne žele da situaciju učine još gorom.

U Rusiji je privedeno je više od 4.600 ljudi koji su učestvovali u ratnim demonstracijama – više od 13.000 od početka rata, citiraju ruski mediji tamošnje ministarstvo unutrašnjih poslova.

Viza, Masterkard i Amerikan Ekspres su prekinuli poslovanje u Rusiji, dok veliki broj kompanija razmatra da obustavi rad u zemlji – jedna od njih je Zara, poznati brend odeće, koja zatvara više od 500 lokala u zemlji.

Pejpal, kompanija za plaćanje preko interneta, takođe je suspendovao rad u Rusiji, dok je tehnološki gigant Samsung obustavio isporuke za Rusiju.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o širenju lažnih vesti – onima koji šire nepouzdane informacije preti i do 15 godina zatvora.

Rusija je takođe zabranila i društvene mreže Fejsbuk, Tviter, Jutjub i TikTok u zemlji.

Opsada Marijupolja

Ruske snage neprekidno granatiraju Marijupolj na jugu Ukrajine.

Drugi pokušaj dogovora o prekidu vatre i evakuaciji civila, propao je, jer granate i dalje padaju na grad – kažu iz gradskog veća.

Rusija i Ukrajina su se načelno dogovorile da evakuišu civile, ali nisu uspele da dogovore detalje evakuacije, kažu iz Crvenog krsta.

Grad je već peti dan bez vode, bez struje, bez sanitarija, a hrana i voda brzo nestaju.

Obe strane krive jedna drugu za prekid vatre.

Zamenik gradonačelnika pozvao je lidere NATO-a da pošalju vojsku u Ukrajinu, uz obrazloženje da Rusija neće obustaviti napade dok ne ubije mnogo civila i zemlju ne pretvori u pustinju.

„Nema šanse da Putin prestane da ubija civile napadima iz vazduha.

NATO mora da probudi i shvati da ovo nije regionalni sukob, već rat protiv demokratije i slobode“, rekao je Sergej Orlov za BBC Radio 4.

Napad na Zaporožje

Ruska vojska granatirala je Zaporožje, a potom je preuzela kontrolu nad elektranom.

Oštećene su zgrade oko jednog od šest reaktora, saopštio je ukrajinski nuklearni inspektorat.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da nijedan od bezbednosnih sistema u elektrani nije pogođen i da nije došlo do oslobađanja radioaktivnog materijala.

Stručnjaci za nuklearnu energiju tvrde da je napad bio veoma opasan.

U slučaju oštećenja reaktora, uređaja koji proizvodi energiju u nuklearnoj elektrani, ili zgradi u kojoj se nalazi – može da dođe do pregrevanja i topljenja jezgra.

Radijacija bi mogla da procuri u okruženje.

Izlaganja ovom zračenju je veoma opasno po zdravlje.

Stručnjaci za nuklearnu energiju tvrde da „ovo nije novi Černobilj“, ali da je situacija veoma rizična.

„Prvi put od jutros sam se uplašila“, kaže profesorka Kler Korkhil sa Univerziteta u Šefildu za BBC.

Korkhil kaže da nadležni isključuju svih šest reaktora kako bi ih vratili u bezbedno i sigurno stanje.

Ona tvrdi da bi najgori scenario bio sličan onom iz japanske Fukušime 2011. godine, kada je gubitak struje u postrojenju doveo do prestanka hlađenja reaktora koji se potom otopio.

Svetski lideri osudili su napad ruske vojske na Zaporožje, nazvavši ga „strašnim i bezočnim“.

Da li Rusija koristi kasetne bombe

Jens Stoltenberg generalni sekretar NATO-a rekao je da postoje dokazi da Rusija koristi kasetne bombe u invaziji.

„Videli smo upotrebu kasetnih bombi i izveštaje o upotrebi drugih vrsta oružja što bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava“, rekao je na konferenciji za novinare.

Dodao je da zapadna vojna alijansa neće uspostaviti zonu zabranjenog letenja iznad Ukrajine niti poslati trupe, ali obećava drugu pomoć Kijevu i poziva predsednika Vladimira Putina da odmah prekine invaziju.

Rusija blokirala zapadne medije

Pristup BBC sadržaju na ruskom jeziku ograničen je u Rusiji, posle usvajanja zakona u ruskom parlamentu kojim se širenje „lažnih“ informacija o oružanim snagama vodi kao prekršaj.

Ograničen je i sadržaj još dve medijske kuće – Meduza i Radio Liberti, objavila je ruska državna novinska agencija RIA.

Kremlj se protivi da se sukob u Ukrajini naziva ratom – naziva ga „specijalnom vojnom operacijom“.

„Pristup tačnim i nezavisnim informacijama je osnovno ljudsko pravo koje ne treba uskratiti građanima Rusije“, izjavio je portparol BBC-ja.

„Milioni se svake nedelje oslanjaju na BBC, tako da ćemo nastaviti sa naporima da vesti BBC-ja budu dostupne u Rusiji i širom ostatka sveta“, dodao je.

Rekordan broj ljudi čitao je sajt BBC na ruskom jeziku od početka invazije na Ukrajinu, tražeći najnovije informacije o sukobu.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]