Mali matematičar Danilo niže uspehe, a znanje nesebično deli sa drugarima

Ono što ga čini posebnim je to što svoje znanje nesebično deli sa svojim drugarima i svakom učeniku je spreman da pomogne i pokaže kako da reši neki zadatak koji je težak ili nerazumljiv.

Danilo je krenuo u prvi razred  sa odličnim predznanjem iz matematike.Njegova znanja i ljubav prema matematici trebalo je dalje razvijati. Učiteljica Danijela Radovanović koja vodi odeljenje III3 kaže da je Danilov talenat za matemiku odmah primetila jer je na časovima je uspešno radio zadatke naprednog nivoa.

„Ubrzo smo krenuli i sa pripremanjem za matematička takmičenja.Tada sam kod Danila uočila izraženu preciznost, sistematičnost, upornost i samokontrolu u radu. Danilo voli matematiku  jer je ona logična i s njom se može igrati. Ohrabrivala sam ga da  iznosi svoje ideje u rešavanju zadataka, uoči i samostalno izvede zaključke prilikom rešavanja matematičkih problema.“ – ističe učiteljica Danijela Radovanović.

Krajem septembra ove godine trebao je da učestvuje na Srpskoj olimpijadi ,, Kengur bez granica“. Za vreme letnjeg raspusta je dolazio u školu kako bi se što bolje pripremio za takmičenje, ali  na žalost, zbog  epidemiološke situacije olimpijada nije održana.

Danilo je još kao mali matematiku vežbao sa ukućanima, brojevi su ga fascinirali i  kako kaže prve zadatke je rešavao sa tri godine, a kasnije i u školi matematike Malac Genijalac svoj talenat je pokazivao kroz rešavanje teških zadataka iz mentalne aritmetike.

„Ja sam još kao mali uradio prve zadatke iz matematike, sa dve tri godine, kasnije kada sam napunio pet godina krenuo sam u jednu školu koja se zove Malac genijalac, tu učimo mentalnu aritmetiku. I tako je sve krenulo. Volim matematiku, meni je ona kao igra. Prvo sam išao na takmičenje 2017. godine u Sava Centar i tu sam osvojio četvrto mesto u mentalnoj aritmetici. Onda godinu dana kasnije opet u Sava Centru, bio sam treći u pisanom testu na kome se radilo sabiranje i oduzimanje, a četvrto mesto sam osvojio iz mentalne aritmetike.To je bilo međunarodno takmičenje sa decom iz više zemalja.” – kaže Danilo Jovanović.

Iste te godine u decembru održano je takmičenje u Požarevcu i tu sam osvojio prvo mesto na pisanom testu iz  sabiranja i oduzimanja, prvo mesto na pisanom testu množenje i treće mestu u mentalnoj aritmetici. Onda sam završio „Malac Genijalac“ i krenuo sam u školu i onda u prvom razredu kada sam išao na Mislišu tada sam osvojio drugo mesto. Bio sam i na „Kengur“ takmičenju  i tada sam osvojio zapažen rezultat. A sledeće godine na  Misliši drugo mesto i drugo mesto na Kenguru. Sada u trećem razredu bilo je školsko takmičenje i tu sam osvojio prvo mesto.  To su vam ukratko neka moja takmičenja i svi moji uspesi.

Sa kime Danilo  najčešće vežba i da li mu u učenju  pomaže učiteljica ili neko drugi.

„Učiteljica mi pomaže dosta, sa učiteljicom vežbam, radimo malo u školi, malo radim i kod kuće. Učiteljica mi pripremi neke testove od prethodnih godina sa takmičenja i na tim primerima sam ja vežbao i za „Mislišu“ i za Kengur i sada za  ovo školsko takmičenje na kome sam osvojio prvo mesto.Uskoro ćemo da krenemo da vežbamo i za opštinsko takmičenje koje je planirano u februaru sledeće godine.“

Šta je ovom  malom matematičaru najzanimljivije kod matematike?

Kaže Danilo  igranje brojevima,  dodavanje, oduzimanje, računske operacije mu najviše  privlače pažnju. Danilo obično i prvi uradi sve zadatke na časovima kada učiteljica zada neku kontrolnu vežbu, a opšte je poznato da u tim situacijama oni đaci koji se slabije snalaze sa brojevima obično pitaju drugara ili drugaricu kojoj to ide da li može da im pomogne. Danilo pomaže svojim drugarima, pitali su ga više puta za pomoć i kako on kaže pomaže  svima kojima je tog trenutka potrebno neko objašnjenje zadatka.

Danilo je talentovan i za crtanje a  voli  i sve sportove

„Pored matematike volim i da crtam, to mi je kao neki hobi pored matematike, baš volim da crtam a volim i sport, Treniram trenutno karate, a svaki sport volim na svoj način jer je tako nekako specifičan i privuče mi pažnju i  košarka i  fudbal i odbojka.“

Na pitanje šta bi voleo da  bude kad odraste Danilo jasno odgovora nešto što ima veze sa matematikom. Inače, Danilo je  mali asistent  učiteljici i pomaže joj na časovima da često ispiše na tabli po koji zadatak ali i da pomogne svakom učeniku da reši zadatak koji je ne razume.

„Ja sad ne znam tačno koji sve poslovi postoje  vezani za matematiku,ali znam sigurno da će postojati jedan koji će meni najviše da privuče pažnju.“ 

Kako se zapravo uči matematika, kako se najlakše prevazilazi  ta borba sa brojevima, šta je preporuka za sve  one drugare koji nisu vični brojevima kao Danilo. On poručuje  svojim drugarima da  treba da budu strpljivi i nauče pravila.

„Treba da budeš strpljv da  paziš lepo kako se to računa šta se prvo računa, (množenje, delenje i tako). Bitno je da se prvo dobro nauče pravila i ako usvojiš  sva pravila posle će sve biti lako kao pasulj.”- objasnio je Danilo.

Matematika je deo naše svakodnevnice. Ona nas uči da budemo mudri i da rešavamo probleme korak po korak.

„Matematika zahteva kontinuirani rad  jer  u njoj nema ,,preskakanja,, gradiva. Trudimo se da od prvog razreda kod svojih učenika razvijemo ljubav prema matematici  kroz osmišljene i zabavne zadatke. U radu često koristimo zadatke koji se koriste na međunarodnom testu PISA- a u cilju podsticanja učenika da znanja primenjuju praktično. Dodatno vreme posvećujemo vežbanju i sami  određujemo prioritete programskih sadržaja jer matematika mora da se vežba , tj. da  svaki zadatak ,,prođe kroz olovku,,“ – ističe učiteljica Danijela.

Ono što je posebno za ovo odeljenje ali i za ostala odeljenja u školi da  „mali matematičari” pomažu jedni drugima da savladaju gradimo i da svi idu korak dalje. To je u današnje vreme veoma retko, ali ova deca imaju razvijenu empatiju ka drugoj deci što posebno raduje učiteljicu.

„Veoma sam ponosna i na moje učenike jer se iskreno raduju svakom uspehu našeg Danila. Oni su mu velika podrška u daljem radu i nizanju uspeha. Negujemo i vršnjačko učenje po principu da ,, mali matematičari,, pomažu drugovima da usvoje gradivo. Kroz ovakvo uzajamno pomaganje i razmenu iskustva razvija se drugarstvo, a nadam se i prijateljstvo za ceo život. To je u današnje vreme veoma retko, ali ova  deca imaju razvijenu empatiju ka drugoj deci, čak i slabiji đaci kada završe pomognu slabijem pa se osećaju da su uradili nešto dobro, da su napredovali.“

Kroz razgovor sa ostalim đacima saznali smo da su svi veliki drugari, imaju želje da porastu i budu veliki ljudi, a većina devojčica žele da budu učiteljice, doktorke, umetnice, a dečaci sportisti, informatičari.

Pored Danila koji je posebno talentovan za brojeve i matematiku tu su i njegovi drugari iz drugih odeljenja koji takođe nižu uspehe a škola je ponosna na njihove uspehe koji su bili zapaženi i  prethodnih godina na međunarodnim  i nacionalnim takmičenjima,, Kengur bez granica “ i ,,Misliša“ .

U prvom  i drugom razredu osvojili su  9 nagrada i više pohvala i  sledeći učenici: Janko Marković, Lazar Jovanović, Marko Avdalović, Petar Gajić –   (učitelj : Nikola Radovanović),Danilo Milošević –( učitelj :  Jelena Radonjić – Stefanović i Suzana Jovanović),Irina Katić, Luka Trajkovski- ( učitelj: Danijela Radovanović),Ilija Tošić – (učitelj : Jasmina Koprivica).

Uspeh ove dece kao i njihova empatija i želja da jedni drugima pomognu da ukrote matematiku ali i druge predmete posebno je dragocen kada se sagledaju uslovi pod kojima su učili i ponajmanje se družili jer je nastava tekla u etapama u prvim danima pandemije online pa zatim pa raznim modelima.

Deci su pre svega nedostajali drugari, dečiji smeh i igra u školskom dvorištu kao i učionice pune đaka na čijim licima blista osmeh umesto zaštitnih maski.Pandemija traje još uvek, epidemiološke mere su i dalje na snazi a i učitelji i đaci se nadaju da će se uskoro sve vratiti u normalu. Dotle, ćemo pratiti rad mladih talentovanih matematičara i radovati se svakom njihovom novom uspehu, novoj medalji i ili diplomi.