Međunarodni dan ljudskih prava

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti. Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka- od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno i etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status.

U Republici Srbiji ljudska prava su zagarantovana Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.

U svetu je proteklih 20 godina došlo do temeljnog napretka u unapređenju prava žena, razvoja međunarodnog prava za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, zaštiti i promociji prava marginalizovanih grupa i mnogo veće razumevanjeuniverzalnosti i nedeljivosti ljudskih prava.

Zaštita i unapređenje ljudskih prava predstavljaju prioritetne oblasti i u Republici Srbiji. U prethodnim decenijama uspostavljen je ustavni, zakonodavni i institucionalni okvir u domenu ljudskih prava, koji je usklađen sa međunarodnim standardima. Ustav Republike Srbije proklamuje da je pravni sistem zasnovan na vladavini prava, socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima. Njime su garantovana građanska, politička, kulturna, ekonomska i socijalna prava svim građanima i građankama, a pripadnicima nacionalnih manjina su dodatno garantovana individualna i kolektivna prava, i to u skladu sa ovim dokumentom, zakonom i međunarodnim ugovorima.

Mihajlo Jovanović iz Udruženja Roma Braničevskog okruga dobitnik je jedne od nagrada koje dodeljuje Evropska unija, a dodeljuje se pojedincima i organizacijama koje promovišu jednakost kroz zapošljavanje za marginalizovane grupe.

„ Pristup je drugačiji, oni imaju mnogo više sredstava, a mi imamo manja primanja, sve se kod više svodi na neki volonterski rad a volonterski rad se u Srbiji ne promoviše na pravi način, ljudi to generalno vide kao eksploataciju ljudi a ne kao pomaganje zajednici. Osim motivacije u EU imaju bolje programe da mogu kroz svoje institucionalne organe da drugačije primene i ostvare svoja prava i u vidu školovanja. Naš program zahteva da moramo da imamo sveske i knjige i da postoji samo mali procenat koji država daje besplatno a sve ostalo mora da se plati. Na nivou EU dobijaju sve to besplatno pa i karticu za prevoz.- naglasio je Jovanović za boom93.