Bankari veruju da će kamate ostati niske

Svet ne može da izdrži sadašnje cene energenata i inflaciju, koja će napraviti najviše problema i pogoditi i građane i privredu u Srbiji. Privredi će ostati manje novca za investiranje. Investicije su našoj državi važne zato što njima pokrivamo deficit jer više uvozimo nego što izvozimo. U poslednjih nekoliko godina nemamo problem s kursom dinara upravo zato što imamo visok nivo stranih direktnih investicija koje u potpunosti pokrivaju negativan saldo tekućeg računa.

Ovo je na Kopaonik biznis forumu rekao Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, na panelu na kom se diskutovalo kako će ukrajinska kriza uticati na investicije u Srbiji i koja vrsta investicija je najpotrebnija našoj zemlji za dostizanje zacrtanog privrednog rasta.

– Prema prvim projekcijama naše banke, ne verujemo da će doći do recesije. Verujemo da će rast biti „ošišan” unutar evrozone i unutar centralne i istočne Evrope. Sve te zemlje, pa i Srbija, imaće manji rast nego što smo projektovali za 2022. Konkretno, za Srbiju je to četiri odsto. Druga stvar koja je gora od ove jeste inflacija. Ona će ove godine biti oko sedam i po odsto, a prošle je bila oko četiri odsto. Nije dobro što se više troši nego što bi trebalo. Zašto bismo mi dodavali na već postojeći problem još više novca? Nema potrebe da dajemo 100 evra mladima, niti da im obećavamo još 100 evra posle izbora. Kada je inflacija, ne dodaju se pare. Guvernerka nam je ovde na Kopaoniku poručila da će kurs ostati stabilan – skenirao je Petrović trenutnu makroekonomsku klimu i dodao kako očekuje da će kamate ostati niske.

– Međutim, pitanje je će šta će biti sa investicijama jer ova godina nosi mnogo rizika. Srbija već zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope jer imamo skromno učešće ukupnih investicija u BDP-u, ali više nije problem u državnim investicijama, kao ranije, niti u stranim – kaže on.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, prema njegovim rečima, Srbija tu dobro stoji, čak i najbolje u regionu, budući da one čine sedam i po do osam odsto BDP-a. On je rekao da je u poslednje tri godine u Srbiju ušlo 13,7 milijardi evra stranih investicija i najveći deo u sektor razmenjivih dobara, a više od tri milijarde u prerađivačku industriju, i to je ono što je poguralo i zaposlenosti i ukupni rezultat.

On tvrdi i da nema dovoljno domaćih investicija malih i srednjih preduzeća zato što, kako je ocenio, imamo problem s vladavinom prava, neefikasnošću pravosuđa i korupcijom. Bez toga se teško može očekivati veće učešće domaćih investicija.

Petrović se nije složio s konstatacijom pojedinih panelista da je poljoprivreda naša razvojna šansa. U razvijenim zemljama poljoprivreda u BDP-u učestvuje sa jedan i po odsto, kod nas sedam do osam procenata, a u centralnoj i istočnoj Evropi tri i po odsto. On smatra da su nam potrebne investicije koje stvaraju veću dodatu vrednost, odnosno proizvodi s većim stepenom obrade. Naveo je da naš izvoz u BDP-u učestvuje 48 odsto, a u Mađarskoj ili Češkoj čak 70 odsto.

Više informacija možete pročitati OVDE.