Kako postati i ostati uspešna preduzetnica uprkos izazovima?

Ekonomsko osnaživanje žena i rodna ravnopravnost predstavljaju neke od ključnih preduslova stabilnog ekonomskog razvoja. Nekada su žene započinjale sopstveni posao jer im je to bila jedina šansa da budu radno angažovane i nisu imale bolјi izbor.Danas je situacija nešto drugačija i sve više žena se odlučuje da započne sopstveni posao ali barijera, strahova i predrasuda ima još uvek.

Sonja Mirić Mladenović, direktorka Nacionalne službe zapošljavanja Filijala Požarevac objašnjava da kada je u pitanju položaj žena na tržištu rada u Braničevskom okrugu i Požarevcu, on u velikoj meri zavisi i od stepena obrazovanja.

Kada posmatramo stope aktivnosti i zaposlenosti,relativni položaj žena u odnosu na muškarce je najlošiji u grupi sa nižim nivoima obrazovanja. Kod muškaraca i žena sa srednjim nivoom obrazovanja ove razlike su manje, da bi kod lica sa visokim nivoom obrazovanja  razlike u stopama aktivnosti i zaposlenosti skoro i nestale – čak se uočava da je stopa aktivnosti žena sa visokim nivoom obrazovanja viša od stope aktivnosti kod visokoobrazovanih muškaraca. Sve ovo ukazuje da je obrazovanje jedan od veoma važnih faktora koji omogućuje bolji položaj žene na tržištu rada u Srbiji.

Obrazovanje kao jedna od prepreka uspešnom biznisu

„Ako govorimo o ukupnom broju nezaposlenih lica koje pokriva  filijala Požarevac,u ovom trenutku prema poslednjim statističkim podacima na dan 30. novembar 2021. godine ukupan broj tražioca zaposlenja je 6.896 na teritoriji Braničevskog okruga. U Požarevcu je2.196, bez gradske opštine Kostolac.Gradska opština Kostolac na evidenciji ima 1279 lica,  što znači da na teritoriji Požarevca i Kostolca  ima oko 3500 lica se vode na evidenciji kao nezaposleni.” – kaže Mirić Mladenović.

Pored žena  ugrožene kategorija na tržištu rada  su i mladi do 30 godina, osobe sa invaliditetom, radno sposobne osobe koji su korisnici novčano socijalne pomoći kao i osobe sa invaliditetom.

Subvencije za samozapošljavanje

U okviru aktivne politike zapošljavanja nacionalna služba pomaže kod osnaživanja svih lica a posebno žena da same osnuju svoje preduzeće i pokrenu biznis. Podsticanje razvoja preduzetništva, ogleda se i u pružaju stručne podrške nezaposlenima i viškovima zaposlenih koji žele da započnu sopstveni posao, kao i početnicima u poslu, a u cilju održanja dobre poslovne ideje. Aktivne mere politike zapošljavanja se uglavnom odnose na lica iz kategorije teže zapošljiivih. Jedna od kategorija teže zapošljivih lica su i žene  naglašava Mirić Mladenović.

“Program samozapošljavanja podrazumeva da lica koja su zainteresovana za pokretanje sopstvenog posla posle intruktivne obuke koju prođu kod Nacionalne službe koja je dvodnevna mogu da konkurišu za sredstva koja nudi Nacionalna služba za pokretanje sopstvenog posla. Finansiraju se od strane nacionalne službe već dugi niz godina proizvodne i  uslužne delatnosti. Pretežno registrovane delatnosti od  strane ženske populacije su iz  oblasti  proizvodnje proizvoda od keramike, proizvodnja torti i kolača, proizvodnja peciva i proizvodnja od brašna. Što se tiče uslužnih delatnosti tu je nešto više žena koje otvaraju frizerke salone i pružaju druge kozmetičke usluge, Nekoliko njih se opredelilo i za oblast  ugostiteljstva,  zatim je popularno krojenje i šivenje, kao i  intelektualne i zdravstvene usluge.” – kaže Mirić Mladenović.

Pandemija  dodatno uticala na položaj preduzetnica

Tokom ove godine zbog pandemije su se i mnogi parametri na tržištu rada menjali. Virus Covid -19 koji je širio zarazu velikom brzinom pogađao je sve kategorije stanovništva ali posebno male preduzetnike koji su morali u velikoj meri da svoj biznis stopiraju jer im ni podsticajne mere države nisu pomogle da opstanu.

Radna mesta na kojima su zaposlene žena su više pogođena ekonomskim efektima pandemijske krize, zbog već od ranije postojeće rodne nejednakosti, natprosečnog udela ženske zaposlenosti u krizom najugroženijim sektorima, porasta tereta neplaćenog staranja, kao i nesrazmernog uticaja krize na žensko preduzetništvo, uključujući pre svega, mikropreduzeća u vlasništvu žena. Bili smo svedoci u našoj okolini koliko je lokala zatvoreno pred naletom pandemije a sa druge strane nemogućnošću pružanja usluga zbog protivpandemijskih mera koje su bile na snazi tokom pandemije. Frizeri, kozmetičari, ugostiteljski objekti samo su neke od ugroženih kategorija koji su pretrpeli ogromne gubitke.

” Što se tiče subvencija za samozapošljavanje ove godine u 2021. godini Nacionalna služba filijala Požarevac je imala obuhvat od 75 lica na teritoriji flijale Požarevac je dobilo mogućnost pokretanja sopstvenog posla. Od tog broja 25 lica su žene. To je  procentualno gledano 33,33%  od ukupnog broja koje imamo na evidenciji. Imamo i Subvencije za poslodavce za teže zapošljiva lica, tu je finansirano 58 poslodavca za opremanje novih radnih mesta a od tog broja su 20 lica žene. A što se tiče javnih radova tu je 86 lica angažovano a samo 10 žena,” -kaže Mirić Mladenović.

Podrška porodice, lokalne zajednice i institucija

Da bi jedna žena mogla da se posveti preduzetništvu tj privatnom poslu izuzetno joj je potrebna podrška prvenstveno sopstvene porodice a nakon toga i  zajednice u kojoj živi. U pitanju su i poslovi koje žena radi u kući oko dece i porodice. Žena je okrenuta i odgajanju deteta od samog rođenja i a na nju često pada i teret obaveza kada deca krenu u školu. Mirić Mladenović zaključuje da bi žena mogla da se bavi bilo kakvim privatnim poslom neophodna je podrška prvenstveno porodice a potom i zajednice u kojoj živi.  To je glavni preduslov,jaka podrška čitave zajednice  da bi žena  mogla adekvatno  i kvalitetno da se bavi privatnim preduzetništvom. Inače vrlo brzo odustaju ili uopšte ne ulaze u posao ili odustaju na početku od svoje biznis ideje i ne ulaze u postupak otvaranja privatnih poslova.

“ Kada naši savetnici razgovaraju sa ženama koje bi da  pokrenu sopstveni posao dolazimo do jednog zaključka a to je da  je neohodna mnogo veća podrška zajednice, ali je neopodna mnogo veća podrška i porodice, da bi žene pokrenule sopstveni posao. Biti preduzetnik ne znači posao od 8 do 16 ili od 7 do 15h. Biti preduzetnik vrlo često gotovo uvek znači celodnevna angažovanost  ako želite da  postignete uspeh ili ako želite da opstanete. Da bi jedna žena mogla da se posveti preduzetništvu tj privatnom poslu izuzetno joj je potrebna podrška prvenstveno sopstvene porodice a nakon toga i  zajednice u kojoj živi.”

Kako postati i ostati uspešna preduzetnica uprkos preprekama i izazovima?

 Žensko preduzetništvo igra ključnu ulogu u stvaranju radnih mesta i podsticanju ekonomskog rasta, ali žene na čelu malih i srednjih preduzeća suočavaju se sa većim izazovima kada je u pitanju pristup finansiranju i znanju koji su im potrebni da ostvare rast i razvoj.

Zorica Radulović vlasnica agencije „Uspeh“ uspešna je preduzetnica već 16 godina. Njeno preduzeće ima dve delatnosti, turističke usluge i knjigovodstvene. Požarevljani je uglavnom poznaju po vedrom duhu pa je i u najtežim  momentima pandemije kada je praktično bio onemogućen rad turističkim agencijama, Zorica je ostala pribrana i pravila planove kako da posao organizuje i u tim najkritičnijim momentima.

„Firmu imam već 16 godina a pre toga sam nekih pet, šest godina radila na odgovarajućim mestima u drugim privatnim firmama, tako da o preduzetnicama kao što sam ja pričaću iz ličnog iskustva. Apsolutno na osnovu onoga kako se u našem okruženju, društvu, u odnosu na rad i radno pravo, odnose prema ženama preduzetnicama.

U svom dugom poslovanju nisam imala utisak da se ja po bilo kom osnovu diskreditujem u odnosu na muškarce koji se bave istom ili sličnom delatnošću. Ima tu i drugih olakšavajućih okolnosti. Krenula sam  da se ovim poslom bavim u nekim zrelijim godinama kada se u komunikaciji sa ostalima nastupa malo drugačije, za razliku od mlađih godina kada se nema ni mnogo radnog iskustva, pa ne znate ni sami kako da se postavite ali to je u svakom odrastanju normalno.“ – kaže Radulović.

Žene u Srbiji se više školuju, ali i dalje žene rade manje plaćene poslove

To što polovinu Vlade čine žene moglo bi da zavara na prvi pogled da se u Srbiji poštuje ravnopravnost polova, međutim na svaki drugi pogled žene su i dalje u neravnopravnijem položaju u odnosu na muškarce. Manje su plaćene, a iako završavaju više škole, teže dolaze do posla. Imaju manje plate i penzije u proseku, a više su od muškaraca angažovane na neplaćenim poslovima, onim kod kuće. I dok je doktora nauka pre dve godine više bilo među ženama nego muškarcima, njih je mnogo manje na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima, direktorima, gradonačelnicima.

„Ne poričem nipošto  da kod nas u društvu, koje je i dalje itekako patrijarhalno, muškarci dominiraju, što se može zaključiti iz činjenice da su žene direktorke kako u privatnim tako i u državnim preduzećima, uvek na mestima gde se ne sliva veliki novac – direktorke arhiva, direktorke biblioteka, direktorke Domova zdravlja, sve to gde se ne sliva veliki novac.Ali to nema veze sa privatnim preduzetništvom. Moramo da se izborimo kako znamo i umemo kao preduzetnici i kao pravna lica, bez obzira na to da li je neko muško ili žensko. Tu postoji konkurencija u poslu.” -naglašava ona.

Država nije učinila veći napor da se ženama preduzetnicama omogući veći pristup fondovima 

“Ja mogu  da zamerim što znajući sve te okolnosti pod kojima preduzetnice rade, država nije učinila veći napor da se ženama koje se bave preduzetništvom, pogotovu nekom ozbiljnijom proizvodnjom,koje nisu zanatske radnje, država i banke i fondovi razni ne izlaze u susret i u većem obimu se iz fondova, koje država dobija preko EU ili Svetske banke, ne raspodeljuje ženama preduzetnicama. Muškarci, vlasnici firmi uvek imaju neka društva, klanove, neke debele veze koje im to obezbeđuju, dok tu žene imaju manji pristup.

Zorica Radulović je takođe pre nekoliko godina iskoristila mogućnost finansiranja posla preko pristupnih fondova EU za obnovu i razvoj i kako ističe to joj je tada bio vetar u leđa i velika podrška da biznis unapredi i opstane n tržištu.

„Ja sam bila svedok tome pre  nekoliko godina preko Evropskih fondova za obnovu i razvoj distribuirana je neka vrsta kredita za žene preduzetnice, čiji sam je bila korisnik preko moje banke. To je bio najbolji kredit koji sam u svom poslovanju dobila. Povraćaj  kredita nisam ni osetila, a sam kredit je veoma pravilno bio usmeren. Takav vid  preduzetništva i  gde Vas banka prati i postoji podrška je velika pomoć. Nisam nailazila na diskreditacije u poslovnom životu, privatno takođe nisam imala poteškoća vezanih za posao i imala sam puno podrške. Jedino malo više tih obrazovnih druženja ne bi bilo na odmet.” – ističe Radulović.

Podrška porodice i pomoć ženama koje tek počinju biznis neohodna

„Ja sam svoju privatnu praksu počela u nekim poznijim godinama kada su već deca odrasla pa nisu imali neku posebnu potrebu da budem stalno tu.Svesna sam činjenice da je osvešćenim ženama koje imaju svoja preduzeća sigurno teško da balansiraju između posla i porodice i da je podrška porodice jako važna. Morala sam da je imam i ja, bez obzira što tada nisam morala da sređujem kuću i da menjam pelene. Čim neko nedostaje iz kuće, porodica trpi. Ja sam imala punu podršku, ali sam i poprilično  svojeglava tako da bi me to teško u nečemu sprečilo.“

Ona navodi da u uslužnim delatnostima postoji mnogo diskriminacije i nepoverenja po pitanju znanja. Mnogo puta je bila u situacijama  gde je bila diskriminisana zbog svog znanja o nečemu i to je kako opisuje neobična pojava u društvu da se podrazumeva da žene ne znaju ništa i da nemaju širok spektar znanja o različitim temama.

Prve tri godine najteže u svakom poslu, opstati ili propasti

Na pitanje kada je bilo najteže tokom dugogodišnje karijere, Zorica ističe da je najteže bilo u početku.

“Što se tiče posla, najteže su joj bile prve tri godine kada je krenula da radi, nije očekivala zaradu, suočavala se sa nedostatkom sredstava ali je uložila sebe u posao. U svakom poslu najteži je početak, prve tri godine ne očekujete nikakvu zaradu,ne očekujete bukvalno ništa, osim toga da ulažete sebe i suočavate se sa nedostatkom sredstava sigurno, pritom to nije adekvatno raspoređeno. Toliko koliko vi radite u prve tri godine to neće moći da se plati i prilično je nevidljiv taj vaš uloženi rad. Ali to je u svakom poslu,nema veze da li ste počeli kao žensko ili muško.”

Držva mora da promeni  status žena preduzetnica koje žele na trudničko ili porodiljsko bolovanje

“Postoji puno nepravde što se tiče pravnog statusa preduzetnica koje idu na bolovanje. To je besmislica i zakon mora biti izmenjen. Kada odu na trudničko ili porodiljsko bolovanje žene koje rade u državnim ili nekim drugim preduzećima idu na bolovanje o teretu države, a preduzetnice ne. To ne da nije samo dobro pravno rešeno nego je potpuna diskrimincija. Meni je potpuno nejasan taj neravnopravan odnos i to bi trebalo što pre da se reši”

Šta lokalna zajednica i država mogu da urade da podrže preduzetnice

Što se tiče onoga što lokalna zajednica i država može uraditi za žene kako bi se lakše ostvarile i ohrabrile u poslu,pored podsticajnih sredstava iz fondova, Radulović smatra da i žene i muškarci imaju jednak pristup obrazovanju i kao i mogućnostima da osnuju biznis ali uspeh koji dolazi kasnije najviše zavisi od nas samih. Ali prepreke postoje posebno u malim sredinama kada govorimo o pristupu institucijama, pristupu internetu i širokom obrazovanju i edukaciji kroz razne seminare, tribine i razne stručne skupove.

„Svojevremeno sam išla na seminare o jednakim mogućnostima, koji su finansirani iz evropskih fondova. Tada su se ti seminari održavali jednom mesčno u svakoj opštini i tada su se zapravo uspostavljale sekcije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti. Mene je to vrlo zanimalo i tu sam mnogo i naučila.Kada neko osnuje firmu, muškarci i žene kreću sa istim mogućnostima, bar što se tiče države. Borba za uspeh vaše firme na dalje zavisi samo od vas.

Potreba se javlja u pomoći oko organizacije van posla. U čuvanju dece, u keteringu, oko spremanja hrane, potrebno je da vrtići budu dostupni i na raspolaganju uvek.Ženama treba omogućiti da kada su na poslu mogu misliti o tome što rade. Takođe, da postoji prohodnost što se tiče čekanja u raznim institucijama. Ne postoje jednake mogućnosti za sve. Ne bi volela da bude u koži žena koje sada kreću da rade. Mlađe generacije danas nemaju mogućnosti kakve su nekada bile.“ – naglašava Zorica.

Zorica Radulović poručuje svim ženama da je uspeh moguć i dostižan i u najtežim vremenima pa i u vreme pandemije samo je potrebno imati stpljenje, neki rezervni plan u rukavu, volju i optimizam i naravno podršku porodice i lokalne zajednice.

„Poruka za one koji kreću da rade je da imaju puno snage, volje i optimizma i samo napred.Tvrdim da je rad lek za sve. Imam preko 45 godina radnog iskustva i tvrdim da je rad lek za sve.“ – poručuje Radulović.

Pokretanje sopstvenog biznisa nije ni malo lako poduhvat i zahteva izuzetno mnogo vremena i strpljenja. U prvih nekoliko meseci (pa čak i godina) možete očekivati neprospavane noći i često ćete vi biti jedini koji može da reši neki problem, tako da će se dešavati da radite nekoliko različitih poslova odjednom. Kao neko ko gradi poslovanje oko svoje ideje i vizije, na vama je da zaposlenima svojim primerom pokažete i dokažete da vam je stalo da biznis koji je danas možda samo ideja pretvorite u stabilan posao i morate sami sebi biti zvezda vodilja.

Svrha projekta “Žene to mogu”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom,javnom, kulturnom, privrednom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.