Trnovit put do rodne ravnopravnosti: Imaju li žene ista prava kao muškarci?

Tokom posljednjih nekoliko decenija mnoge države sprovele su reforme u pravcu veće rodne ravnopravnosti, ali uprkos napretku, žene se i dalje suočavaju sa propisima koji ograničavaju njihove ekonomske mogućnosti.

Zakon o ravnopravnosti polova

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je, 2009. godine, zakon o ravnopravnosti polova koji podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, koji je u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

U ovom zakonu se diskriminacija definiše kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući priznanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj ekonomskoj, društvenoj ili nekoj drugoj oblasti.

Predsednica Koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ukazala je da je Srbija jedna od četiri zemlje koje su prepoznate kao primeri dobre prakse kada je u pitanju praćenje sprovođenja i analiza uticaja primene Nacionalne stategije za rodnu ravnopravnost i pratećeg akcionog plana za žene i devojčice.

„Srbija kontinuirano ostvaruje napredak u rodnoj ravnopravnosti, o čemu nam svedoči i poslednji Indeks po kojem smo za manje do tri godine značajno napredovali. Drago mi je da su naši napori i sada prepoznati na svetskom nivou, jer samo uz procene i analize svega što radimo možemo biti sigurni da li je to što radimo dobro, a šta treba da popravimo.”

Ekonomsko osnaživanje žene strateški projekat države

Ona ističe da je ekonomsko osnaživanje žena strateški projekat države, i da će država nastaviti da podržava žene da za ono što znaju da rade da dobiju opremu i da ono što proizvedu mogu da plasiraju na tržište.

„Naš zajednički cilj je da omogućimo da žene u Srbiji budu jednako plaćene kao i muškarci, jer na taj način utičemo na privredni rast i ekonomiju zemlje.“ – rekla je Mihajlović.

Dodala je da žene u Srbiji, ukoliko se udružuju i ako su zajedno i solidarne, uz podršku države i međunarodnih partnera mogu da učine korak više u strateški važnom projektu ekonomskog osnaživanja žena.

Žene i dalje u većem riziku od siromaštva i ekonomski zavisne

Ako prava stavimo u kontekst dostojanstvenog života što je takođe osnovno pravo, uprkos samohvalama o ekonomskom progresu i „zlatnom dobu“, podaci govore da 7,2 odsto stanovnika ima potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, a tek oko četiri odsto ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć. Svaki četvrti građanin je u riziku od siromaštva, a osećaj subjektivnog siromaštva dele čak dve trećine.

Žene su ekonomski neaktivnije, manje zaposlene, prisutnije u neformalnom zapošljavanju, manje plaćene za isti rad, tri puta češće nego muškarci primaju minimalnu penziju.

Pored zakona, veliki uticaj na društvo imaju i mediji u kojima se dosta govori i piše o ravnopravnosti polova i diskriminaciji, prvenstveno žena,. Takođe, postoje i žene koje su na visokim javnim funkcijama, ali ni takav vid borbe nije dovoljno uticajan na društvo u Srbiji, koje još uvek živi u okruženju okorelog patrijarhata i potlačenih žena.

Položaj višestruko marginalizovanih žena – Romkinja, žena sa invaliditetom, seoskih, siromašnih, starijih, izbeglih i raseljenih, smeštenih u institucije, žrtava svih oblika rodnog nasilja, kao i brojnih drugih, izrazito je nepovoljan. Deluje da je najlakše usvojiti dobre zakone, ali je u Srbiji i to „nemoguća misija“. Izmene i dopune Zakona o zabrani dsikriminacije pokušane su bez javne rasprave.

Iako se govori o prisutnosti žena u javnom i poslovnom životu, one ipak zauzimaju minimalni procenat na ukupnom polju.

Zbog toga je bitno da su žene sa svojim kvalifikacijama prisutne u javnom životu i da pokazuju da mogu isto kao i muškarci da obavljaju posao, ako ne i bolje. Pa bi to bio jedan od načina da se ovaj tabu o jednakosti iskoreni, i doprinese društvenom razvoju.

Kada govorimo o ravnopravnosti na lokalnom nivou u Požarevcu je situacija slična kao u većini gradova u Srbiji ističe Jovana Dimitrijević Dinić, odbornica u Skupštini grada Požarevca i potpredsednica GO odbora SPS Požarevac.

„Rodna ravnopravnost još uvek nije postignuta u Požarevcu, kao ni u ostalim gradovima, jer da postoji to bi se podrazumevalo i ne bi morali da objašnjavamo šta to znači, da li se ostvaruje i u kom obimu i kako je unaprediti. Naš grad je jedan od retkih koji nikada kroz istoriju nije imao gradonačelnicu i koji u aktuelnoj izvršnoj vlasti nema ni jednu ženu.Situacija u Braničevskom okrugu je skoro identična i na čelu svih opština su muškarci.“ – naglasila je ona.

Dinić objašnjava da je situacija u zakonadavnoj vlasti bolja jer je u Skupštini grada prisutno 42% žena.

„Da me neko ne shvati pogrešno, ja ne zagovaram postavljanje žena na rukovodeće i odgovorne pozicije zbog toga što su žene, već zato što su podjednako obrazovane, sposobne, vredne i uspešne kao i u muškarci.Kad je reč o situaciji u GrO SpS Požarevac, mi se trudimo da promenimo to i u prilog tome govori činjenica da su direktori iz redova Socijalista žene i da je šef odborničke grupe SPS- žena.Trudimo se kroz razne aktivnosti Foruma žena i omladine SPS afirmišemo i osnažimo žene, da organizujemo edukacije i tribine i motivišemo žene i mlade da se bave politikom.“ – ističe Dimitrijević Dinić.

Sekretarka Foruma, članica Predsedništva SPS-a  i narodna poslanica Snežana Paunović ističe da je socijalna odgovornost prema ugroženim grupama treba da bude prioritetni zadatak celog društva a posebno kada govorimo o primeni zakona o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji.

U Srbiji živi 54 procenata žena

Ona objašnjava da u Srbiji živi 54 procenata žena i da to mora da se uvažava. A razlike koje postoje između muškaraca i žena moramo  pretvoriti u kompaktnost.

„Kao ženska parlamentarna mreža uložile smo napor i korigovale Zakon o ravnopravnosti polova, ali i Zakon o diskriminaciji u delu koji kaže da to nije nasilje nad ženama, nego prema ženama. Kvota od 40 odsto o broju žena u organima koju smo uspeli da dobijemo nije dovoljna i nećemo stati. Doći ćemo da one kvote koja se zove pola – pola, jer pola svega na ovom svetu pripada muškarcima, a druga polovina ženama. Ako takav pristup budemo imali, svima će biti lakše i lakše ćemo pravazilaziti i prepoznavati devijantne situacije u povoju pre nego što se dogode. Naravno, potrebno je i žene žrtve osnažiti da o tome govore, jer uglavnom ćute zato što se boje osude javnosti i to često ume da bude jedan od razloga što dolazi do tragičnih ishoda,” -naglasila je Paunović.”

Šta možemo kao društvo da uradimo?

„Pretpostavljam da unapredimo još zakona. Zaista smo kao zakonodavno telo kao Skupština Srbije posle sedam godina najpre doneli zakon o ravnopravnosti polova a onda i zakon o zabrani  diskriminacije bilo kog tipa. Mislim da je posle sedam godina koliko je trajala borba za donošenje zakona zaista ovo veliki državni uspeh da dođemo do jednog takvog rekla bih kvalitetnog zakona koji će kao i svi zakoni svoju manu eventualno prikazati u primeni. Zakoni postoje da bi se menjali i prilagođavali. Važno je da imamo krovni zakon on je sada postavljen ima svoje podzakonske akte koji će u vidu uredba biti spušteni na lokal gde uglavnom najteže dolazi do implementacije i primene u praksi.“ -zaključila je Paunović.

I dalje postoje prepreke u društvenoj afirmaciji žena

Predsednica Foruma žena SPS Požarevac dr Jasmina Nikolić, ističe  da su ciljevi Foruma ravnopravno učešće i zastupljenost žena u političkom odlučivanju, privredi, kulturi i nauci, ukidanje svih oblika diskriminacije i nejednakog postupanja prema ženama u zakonodavstvu i praksi, unapređenje ekonomske sigurnosti i blagostanja žena, ostvarivanje prava na rad i jednako vrednovanje rada, ostvarivanje svih vidova pravne i socijalne zaštite i izgradnja programa za umanjenje siromaštva i socijalne isključenosti.

„Iako je u savremenom društvu ostvaren značajan napredak u emancipaciji žena, ipak, za savremenu ženu i dalje postoje različite prepreke njenoj društvenoj afirmaciji – sa jedne strane, stalno se potvrđuje njena uloga kao stuba porodičnog i društvenog života, a sa druge, postoje brojni pokušaji da se žena potisne iz glavnih tokova društvenog života osporavanjem njenog značaja, uloge i uticaja u društvu. Jedan od načina za poboljšanje položaja žena u društvu jeste i sinergija pojedinačnih i kolektivnih akcija u kojima će žene stalno ukazivati na svoj položaj, primenu i poštovanje ljudskih prava.“- naglasila je predsednica Foruma žena.

 Forum žena GO SPS Požarevac, osnovan 1. decembra 2011. godine, upravo se zalaže za savremeno društvo u kome će žene imati jednaka prava u svim sferama života i rada.

„Deset godina od našeg osnivanja je vreme dovoljno da se sagleda pređeni put i ukaže na značajne rezultate koje smo postigle tokom proteklog vremenskog perioda. Pokušale smo zajedno da obojimo nevidljivost žena, da osvojimo traženo i zahtevano rodno poštovanje, da nas na važnim i rukovodećim funkcijama bude više društveno odgovornih i vrednovanih, da jedino merilo uspeha bude naš rad i postignuti rezultati, da naše materinstvo bude priznato i društveno vrednovano, da ostvarimo pravo na penzije i pomoć za sve naše sugrađanke koje su učinile da naš grad i Srbija postanu i ostanu vredna i željena mesta za život.“ –istakla je  dr Jasmina Nikolić.

Savet za rodnu ravnopravnost Skupštine grada Požarevca

Savet za ravnopravnost polova je skupštinsko radno telo koje radi na poboljšanju položaja žena. U Srbiji je 48 opština/gradova potpisalo Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou (CEMR) a među tim gradovima je i Požarevac.  129 opština/gradova ima osnovan mehanizam (radno telo ili lice) zaduženo za pitanja rodne ravnopravnosti.

Grad Požarevac je tokom prethodnih godina realizovao niz aktivnosti i projekata po pitanju poboljšanja položaja žena u našem okruženju kao što su podela paketića za decu samohranih roditelja, organizovano je niz tribina na temu  zdravlja žena kao i tribina o reproduktivnog zdravlju „Vodim ljubav, vodim računa“. Jedna od glavnih aktivnosti Saveta je bila „16 dana aktivizma protiv nasilja nad  ženama“. Savet je  sprovodio i akcije u Nacionalnoj  nedelji dojenja i za dan Dan prevremeno rođenih beba.

U 2019. godini Grad Požarevac dobio je sredstva iz programa „UN Women“ za realizaciju projekta „Unapređenje upošljivosti žena koje žive u ruralnim područjima na teritorija grada Požarevca“.

Glavni cilj ovog projekta je smanjenje nezaposlenosti među ženskom populacijom koja živi u ruralnom području. Ovaj cilj je planirano postići kroz jačanje ženskog preduzetništva unapređenjem veština i sposobnosti ciljne grupe. Tada je realizovana i  završena  obuka koju je prošlu  20 žena  koje su dobile biznis planove sa kojima mogu da konkurišu za dobijanje sredstava za započinjanje poslovanja.

Jedna od akcija koju je Savet  pokrenuo  je i pristupanje grada u članstvo Pokreta „3 plus“, a uputio je i predlog koji je Skupština i usvojila, da samohrani roditelji plaćaju 50 odsto od pune cene za boravak dece u vrtiću.

Tokom pandemije Covid-19 Savet nije realizovao nikakve organizovane akcije, projekte i tribine, a kako je potrvđeno iz lokalne samouprave, trenutno se prave planovi za aktivnosti koje će se sprovoditi u narednoj godini.

  Podsticanje lokalnih samouprava da se aktivno uključe u programe unapređenja rodne ravnopravnosti

Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, raspisalo je treću godinu zaredom javni poziv za dodelu godišnjih priznanja za unapredjenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou.

Кako bi promovisali lokalne samouprave kao primere dobre prakse, ove godine je planirana treća po redu dodela priznanja lokalnim samoupravama i mehanizmima za rodnu ravnopravnost koji su svojim radom i zalaganjem doprineli unapredjenju rodne ravnopravnosti i poboljšanju položaja žena u lokalnim zajednicama. Podseće se da jedinice lokalnih samouprava, u okviru svojih nadležnosti, imaju zadatak da osiguraju rodnu ravnopravnost i postizanje jednakih mogućnosti na lokalnom nivou.

Кoordinaciono telo dodeljuje godišnja priznanja za najaktivnije mehanizme za rodnu ravnopravnost sa ciljem unapredjenja rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, u okviru projekta “Кljučni koraci ka rodnoj ravnoravnosti”, u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a uz finansijsku podršku Evropske unije.

Pravo na učešće u javnom pozivu za dodelu godišnjih priznanja za unapredjenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou imaju svi gradovi i opštine koji su uspostavili mehanizme za rodnu ravnopravnost.

Priznanja se dodeljuju u sledećim oblastima: rad lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, angažovanje i koordinacija lokalne samouprave i drugih aktera na polju unapredjenja rodne ravnopravnosti, inovativne politike i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti i rodno odgovorno budžetiranje, a posebno priznanje se dodeljuje u oblasti odgovora na ublažavanje posledica epidemije korona virusa.

Pored zakona, veliki uticaj na društvo imaju i mediji u kojima se dosta govori i piše o ravnopravnosti polova i diskriminaciji, prvenstveno žena. Takođe, postoje i žene koje su na visokim javnim funkcijama, ali ni takav vid borbe nije dovoljno uticajan na društvo u Srbiji, koje još uvek živi u okruženju okorelog patrijarhata i potlačenih žena.

Još uvek nema dovoljno žena koje se usuđuje da same osnivaju svoja preduzeća, a važna prepreka je još uvek nedovoljna podška lokalne zajednice, tj mehanizmi i servisi koji bi omogućili ženi da pored posla koji želi da vodi da ima podršku porodice i okoline kao i dodatne olakšice oko čuvanja dece i vođenja domaćinstva u slučajevima kada ona razvija svoj sopstveni biznis.

Tokom prethodne godine Boom 93 je istraživao koliko su žene uspešne u pojedinim zanimanjima koje važe za takozvana muška zanimanja. Još uvek ih nema dovoljno u sportu na rukovodećim pozicijama i upravnim odborima klubova. Još uvek važi mišljenje u našoj okolini da žene nisu dobri vozači gradskog saobraćaja, da nisu dobri kao berberin ili da ne znaju da igraju fudbal. Sve ove žene su dokazale kroz sovj dugogodišnji rad i uspehe postignute na mnogim poljima da su dobre, uspešne, vredne i predane podjednako i porodici i poslu.

Svrha projekta “Žene to mogu”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom,javnom, kulturnom, privrednom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.