Islamski vernici slave Ramazanski bajram, koji su običaji i kako se čestita

Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić u bajramskoj poruci uputio je čestitke povodom velikog praznika Ramazanskog bajrama.

„Verujem da je svako od nas iz Ramazana naučio važne pouke i opskrbio se sa dovoljno energije za nastavak života u pokornosti Uzvišenom Gospodaru i nakon Ramazana. U ovom mubarek mesecu nastojali smo očistiti naša srca kako bi iz njih nestalo mržnje, zlobe, pakosti, zavisti, oholosti, sebičnosti i svih drugih bolesti duše, te da se umesto njih u naša srca nastani ljubav, samilost, solidarnost, iskrenost i poštovanje, kako bi naš život na ovome svetu bio ispunjen srećom i zadovoljstvom“, poručio je Dudić.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini. Ramazanski bajram uvek pada 1. ševala (10. mesec muslimanskog kalendara) i traje tri dana, a vernici ga smatraju „praznikom položenog ispita“. Tokom ovog praznika organizuju se i javne svečanosti i posete, a vernici razmenjuju poklone.

Posle molitve, muškarci posećuju groblja, prisećaju se svojih predaka i iskazuju im poštovanje. Potom obilaze porodicu, prijatelje i poznanike.

Bajramski ručak i poslastice koje se služe tokom praznika pripremaju se dan ranije. Nekoliko dana pred Bajram muslimani temeljito čiste i uređuju svoje kuće, stanove, avlije i ulice, spemaju kolače.

Bajram se čestita rečima „Bajram šerif mubarek olsun“, što u prevodu znači: „Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen“, a odgovara se: „Allah razi olsun“, što u prevodu znači: „Neka je Bog zadovoljan“.

Važan element Bajrama je i njegova javna manifestacija – obavljanje namaza, lepo oblačenje, poseta rodbini i prijateljima, čestitanju usmeno ili pismeno.

Početak Bajrama označava i početak širenja radosti i sreće u porodici.

Prvi dan Bajrama se provodi u krugu porodice koja se okuplja kod najstarijih članova, drugi dan se obilaze mezarja (groblja), te se ujedno obeležava i kao Dan šehida (palih boraca).

Treći dan predviđen je za druženje s prijateljima i poznanicima, a u tradiciji je ukorenjeno da se sklapaju prijateljstva.

Tokom dana Bajrama se jede u znak obožavanja Alaha, dok su vrste hrane koje karakterišu ovaj praznik sarme i baklave.

Ramazanskom bajramu prethodi tridesetodvni post, tokom kojeg su se vernici uzdržavali od hrane i pića od zore do zalaska sunca, loših misli i dela.

Riječ ramazan izvorno je značila „velika vrelina“, što je opis koji potiče iz predislamskog solarnog kalendara. Post tokom ovog mjeseca jedan je od pet temelja islama.