Izrael i Palestinci: Tužilac Međunarodnog krivičnog suda traži hapšenje Netanjahua i lidera Hamasa

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda izdao je nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i lidera Hamasa u Gazi zbog ratnih zločina.

Karim Kan je rekao da postoje opravdana sumnja da obojica imaju krivičnu odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti od 7. oktobra 2023. godine.

Izraelski ministar odbrane Joav Galan i politički lider Hamasa Ismail Hanije, kao i njegov vojni šef Mohamed Deif takođe su na listi za hapšenje.

Međunarodni krivični sud, sa sedištem u Hagu, istražuje postupke Izraela na okupiranim teritorijama u poslednje tri godine - a odnedavno i akcije Hamasa.

Mogućnost da bi visoki izraelski zvaničnici mogli da se nađu na poternici, Netanjahu je ocenio „sramotom istorijskih razmera".

• Četvrt veka Međunarodnog krivičnog suda koji traži Vladimira Putina
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Šta je ratni zločin

Izraelski ministar iz ratnog kabineta Beni Ganc - politički rival Netanjahua - osudio je odluku tužioca.

„Povlačenje paralela između lidera demokratske zemlje odlučne da se odbrani od groznog terora i vođa krvožedne terorističke organizacije je duboko narušavanje pravde i očigledan sunovrat morala", objavio je on na Iksu.

Koliko će vremena proteći do izdavanja naloga za hapšenje varira od slučaja do slučaja.

Ponekad prođu nedelje, pa čak i meseci od trenutka kada tužilac MKS-a to zatraži dok sudije ne potvrde.

Šta je Međunarodni krivični sud i kako se krivično gone ratni zločini?

Međunarodni krivični sud osnovan je 1998. godine prema Rimskom statutu.

To je nezavisna institucija koja krivično goni pojedince optužene za najteže zločine koji se tiču međunarodne zajednice.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ovaj sud istražuje ratne zločine, genocid, zločine protiv čovečnosti i zločin agresije.

Države mogu krivično da gone osumnjičene na vlastitim sudovima.

Međunarodni krivični sud uspostavlja nadležnost samo tamo gde države ne mogu ili nisu voljne to da učine - to je „sud poslednjeg pribežišta".

Ovaj sud nema vlastitu policijsku službu i oslanja se na državnu saradnju prilikom hapšenja osumnjičenih.

Kazne koje izriče Međunarodni krivični sud su zatvorske i novčane.

Izrael nije među državama članicama, a sud je nadležan ukoliko su ratni zločini počinjeni u nekoj od zemalja potpisnica njegovog osnivačkog sporazuma ili ih je počinio neki njihov državljanin.

Ni Rusija i Ukrajina nisu među 124 zemlje članice suda, ali je Ukrajina prihvatila njegovu nadležnost, što znači da Međunarodni krivični sud može da istražuje određena navodna krivična dela.

Od velikih sila, članice suda nisu ni SAD, Kina i Indija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]