Ozren Grabarić: Zlo je primamljivo – zato ga i ima (VIDEO)

Kako kaže za Boom 93, ovu predstavu već su izvodili na otvorenom prošlog leta u Budvi.

“Imamo iskustvo otvorene scene, ali svaka otvorena scena ima nekakve svoje zadatosti, akustičke i sl. Ali divno mi je bilo ovde. Baš je lepo videti toliko publike da se okupilo. Kad sam došao, mislio sam, pa čekaj, pa ko će doći ovde? A najednom se stvorilo toliko ljudi. Fenomenalno je da se ovako nešto dešava. I bilo nam je divno. Mislim, malo vruće, sad su vremena sve teža i teža za glumca da izdrži sve te napore, pogotovo ako je predstava brza, ako treba puno snage”, rekao je Grabarić.

Reditelj predstave je Boris Liješević. Jedno od rediteljskih rešenja ove predstave jeste metateatar, odnosno rušenje pozorišne iluzije.

“Mislim da je to Boris sjajno osmislio. To mu je bila zamisao. Mi smo to onda radili zajedno, kao ceo ansambl. Veliki uspeh toga jeste da je jednu kompleksnu strukturu, kao što je “Faust” napravio tako da je čitko, da je pitko, da je razumljivo, da “Faust” kao nešto za šta ljudi kažu “a ne, to je prekompleksno”, postane blisko. Ovo je sve Faust, osim naših malih dodataka, gde ispričamo malo nekakav uvod, ali to je kratko, minimalni su ti zahvati. Većina, mislim, 95% je Faust, Gete, sa svojom kompleksnom strukturom, stihovima, sa rimom. Da misao izađe van i da publici bude u svakom trenutku jasno šta se dešava – mislim da je to veliki uspeh”, ističe Grabarić.

Najinteresantniji aspekti Mefista, lika kojeg je tumačio, za njega jesu zaigranost i zlo, koje je, kako kaže primamljivo.

“Da je zlo odbojno, ne bi ga bilo na svetu. Zlo je primamljivo – zato ga i ima, i zato ga ima toliko. Ako upalite televizor, stvarno ga ima. Ima ga u svetskim vođama, ima ga u narodima, ima ga u malom čoveku –  od podanika do kralja. Zlo postoji. Ono je u svima nama. Jer ono je primamljivo, ono je zanimljivo, ono je čak ponekad pod krinkom slobode: budite slobodni, radite šta god hoćete na svetu, grabite, uživajte, uzmite šta god vam treba. Pitanje je da li je to zaista sloboda, treba li nam takva sloboda, da li se u toj slobodi krije zlo nekakvo, da li možemo tu preterati, da li možemo dovesti nekog drugog u opasnost. Sve su to pitanja koja su vrlo zanimljiva i barem sam ih ja sam sebi postavljao kad sam radio na ovom tekstu”, kaže Grabarić.

Govoreći o Mefistu, navodi da je on kao dete koje se stalno igra, ništa ne shvata preterano ozbiljno, ruga se svetu, ruga se ljudim i navlači ljude.

“On čak i nije konzistentno lice, on je kao metamorf. Stalno nosi neke perike. Stalno se svakome pojavljuje u nekom drugom obličju: profesoru kao student, studentu kao profesor, usamljenoj gospođi koja je ostala bez muža, kao neki fini gospodin, možda i bogat i tako dalje. Stalno se pojavljuje kao nešto što izaziva u drugom čoveku nešto, negde ga gura, u neku tamu”, objašnjava Grabarić.

I za kraj, šta mislite da je ono na što Faust treba da pocijeće savremenog čoveka?"

Ono na šta Faust treba da podseća savremenog čoveka za Grabarića jeste pitanje nekih spoznaja koje nam nisu date.

“Faust je došao u pakt sa đavolom zato što je spoznao sve i hteo je još više da spozna. On je spoznao ceo svet. On je kroz knjige, kroz nauku, kroz umetnost, spoznao sve, ali hteo je još. Hteo je samu bit svemira, kosmosa, boga, da shvati. To je kao ona priča o drvetu znanja. Od tada je, kao po priči, čovečanstvo krenulo nizbrdo. A i Faust je krenuo nizbrdo. Sad ja ne znam šta to tačno znači, da li treba posezati za tim znanjima ili ne treba. Ali spoznaja da li bog postoji je zanimljivo pitanje za koje je čovek odlučio da zna odgovore”, navodi Grabarić.

Prema njegovim rečima, kako je čovek počeo davati odgovore, svaka zajednica na zemaljskoj kugli je počela davati svoje odgovore, tako da su se sve civilizacije počele sukobljavati. Kako kaže, sukobljavale su se zbog odgovora, a ne zbog pitanja.

“Pitanje je sve ujedinilo. Kad kažete i ateisti, i katoliku, i budisti postoji li Bog, to je interesantno pitanje, zanimljivo. Potiče moju maštu, moju imaginaciju, ali ne moram možda do kraja dati odgovore, možda ne moram posegnuti baš za tim konkretnim znanjima ili dati odgovor. Za mene je to ta priča. Možda nekog drugog nešto drugo inspirira, zato jer je “Faust” toliko kompleksan i slojevit, da ga možete ljuštiti kao luk, gde postoje samo slojevi, slojevi, slojevi, a nigde jezgra”, zaključuje Grabarić.

Podsetimo, Ozren Grabarić ove godine učestvovao je i na  28. Glumačkih svečanosti “Milivoje Živanović”. Tumačio je ulogu Švejka u istoimenoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta. Za ovu ulogu i stručni žiri i žiri publike proglasio ga je najboljim glumcem večeri. Više o tome pročitajte na LINKU.

Svake večeri žiri publike dodeljuje nagradu Uzdarje najboljem glumcu ili glumici u predstavi.

Pored Ozrena Grabarića, Uzdarje je dobila i Arna Hadžialjević, koja je u predstavi “Antigona” Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica tumačila ulogu Ismene.

Žiri publike 6. Viminacijum festa čine Vuk Đurović, diplomirani pravnik, Sanja Lisac, novinar, i Jelena Ilić, profesor razredne nastave.