EU najavila zabranu 12.000 hemikalija, koliko su proizvodi dostupni u Srbiji bezbedni za potrošače?

Plastični predmeti, igračke, kozmetika, gotovo da nema proizvoda koji ne sadrži neku hemikaliju. Većina njih je bezbedna, ali svake godine spisak zabranjenih se dopunjuje. Tako je nadležno Odeljenje za hemikalije Ministarstva za zaštitu životne sredine nedavno usvojilo novu zabranu o upotrebi grupe hemikalija koje nisu dozvoljene ni u Evropskoj Uniji. Međutim, takvi propisi kod nas značajno kasne.

Ftalati su jedna od hemikalija čija je upotreba u Srbiji tek nedavno usklađena sa propisima Evropske unije, ali se i ipak i dalje mogu koristiti u našoj zemlji.

„Oni se nalaze u mekanoj plastici, najčešće od polivnil hlorida, koji su toksični za reprodukciju, štetni su na način da remete rad hormonskog sistema. Problem je u tome što je ta zabrana u EU stupila na snagu u julu 2020. godine, a mi smo doneli tu zabranu tek sada pre mesec dana, s tim što će obavezna primena stupiti na snagu tek jula sledeće godine“, kaže Jasminka Ranđelović, iz Alternative za bezbedne hemikalije.

Da Srbija zaostaje sa propisima u oblasti upravljanja hemikalijama navodi se i u poslednjem izveštaju Evropske komisije. U ovom dokumentu stoji da je Srbija postigla visok nivo usklađenosti sa EU, ali da je u poslednje dve godine napredak stagnirao.

„Čini se da je oblast u kojoj smo najviše udaljeni od EU jeste celokupna oblast životne sredine pa i hemikalija unutar te obalsti. Dakle i kad je u pitanju kvalitet vode, zemljišta, vazduha, hemikalija i svega drugog, mi zaostajemo za EU, deplasirano je odgovarati na takvo pitanje jer je razlika ogromna. I ono što mi imamo na nivou zakona, propisa u Srbiji, mi to danas u oblasti životne sredine i hemikalija teško da poštujemo“, smatra Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta.

Kupcima bi od velikog značaja bila javno dostupna baza podataka pomoću koje mogu da provere da li je sve sa etikete na poleđini proizvoda i dalje dozvoljeno za upotrebu.

„Jedini način jeste da se ti proizvodi stave u takozvanu NEPRO bazu. To je baza nebezbednih proizvoda koju vodi Ministarstvo trgovine. Ono što je najveći problem u praksi je da bi sve ono što je testirala da li sanitarna inspekcija ili zavodi za javno zdravlje trebalo da bude u toj bazi podataka. To je jedini način da građani saznaju šta je od nebezbednih proizvoda trenutno na tržištu Srbije“, smatra Jasminka Ranželović.

Sagovornici Euronews-a saglasni su da je Srbiji potrebno posebno telo sa većim brojem stručnih lica koje bi se bavilo upravljanjem hemikalijama. Za to je u Srbiji do 2012. godine bila zadužena Agencija za hemikalije. Međutim, to je jedina državna agencija koja je tada ukinuta u procesu smanjenja državne administracije.

Više informacija možete pročitati OVDE.