Hoće li Srbija imati dovoljno nafte i po kojoj ceni?

Za to vreme, u javnosti se otvorilo pitanje: kome ide u prilog to što je Srbija iz Rusije nabavljala naftu čija je cena po barelu 20 odsto niža od barela nafte tipa „brent“ sa kojom je država usklađivala cene na pumpama?

„Krenula je ludnica“, zaključio je predsednik Srbije nakon što je pogledao današnje cene nafte. Pita se Vučić kako će ceo svet, pa i naša država, plaćati tu cenu, a sve nakon odluke OPEK-a o zamrzavanju zaliha nafte.

Biće dovoljno sirove nafte, uverava ministarka energetike. Zorana Mihajlović objašnjava da će Srbija ubuduće kroz naftovod JANAF uvoziti samo naftu koja nije ruska.

„U odnosu na paket Evropske unije, mi nećemo više uvoziti rusku naftu kroz JANAF, nego isključivo nerusku, to znači da je 20 odsto srpske nafte u našoj proizvodnji, mi toliko imamo, a ostalih 80 odsto biće neruska nafta i Naftna industrija Srbije ima i zvanične podatke – koliko znam oni zajedno sa JANAF-om imaju dogovor da do 5. decembra sve ono što su nabavili i od ruske nafte prođe JANAF-om“, kazala je Mihajlović.

A danas iz Mađarske stiže vest da su se Beograd i Budimpešta dogovorili oko izgradnje naftovoda koji bi omogućio da se Srbija priključi na naftovod „Družba“. Druga ruta ili opcija za Srbiju bila bi luka Drač – preko Makedonije i Srbije do Mađarske.

Dok se rešavaju velika politička pitanja, građane u Srbiji brinu brojke koje zatiču na pumpama. Zašto je tolika razlika između cene dizela i benzina?

„Cena derivata koji se prodaju na slobodnom tržištu, odnosno na berzi, diktira berza. U zavisnosti od potražnje formiraju se i cene. Razlog za razliku u ceni dizela i benzina treba potražiti u tome što su velike količine dizela uvožene iz Rusije, onog momenta kada na tržištu dođe do manjka nečega, samim tim dolazi i do porasta cene“, objašnjava Raša Kojičić, pomoćnik ministarke energetike.

U javnosti se otvorilo još jedno pitanje: kako to da je Srbija iz Rusije uvozila naftu čija je cena po barelu 20 odsto niža od nafte tipa „brent“ sa kojom je država usklađivala cene na pumpama? Da li je tako omogućeno pumpama da zarađuju na toj razlici? Kome ide ekstra profit?

„Nije omogućila. Dešava se ono što se dešava u čitavom svetu, Evropi, pa i u Srbiji. Cene goriva se ne određuju administrativno na osnovu cene ‘brenta’, već na osnovu referentnih cena benzina i dizela – to je potpuno drugo tržište, koje se skroz drugačije kreće nego tržište sirove nafte. Taj isti princip se primenjuju i recimo Makedonija, Crna Gora, Slovenija – osnova za to je međunarodno tržište benzina i dizela, a ne sirove nafte“, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

„Cene se usklađuju na osnovu cena derivata. Vi na pumpama ne prodajete sirovu naftu, vi prodajete derivate. Zato je i uzeto – pošto imate preradu sirove nafte i uvoz derivata – zato morate da uzmete da se ravnate prema cenama derivata na berzi. Ponoviću još jednom: cene derivata na berzi zavise isključivo od potražnje“, ocenio je Kojičić.

A dodatno je pojačana zabrinutost da potražnja pada… Posebno nakon izveštaja o usporavanju ekonomske aktivnosti u Kini – najvećeg uvoznika nafte na svetu.

Danas je, zato, barel u padu nakon što je pet dana u nizu beležio rast… Kretanja na tržištu su toliko neizvesna, da je svako predviđanje nemoguće.