Klimatske promene: Pet stvari koje smo saznali iz novog izveštaja

Izveštaj daje do sada najjasnije naznake koliko topliji svet utiče na sva živa stvorenja na Zemlji, prenosi BBC

Evo pet stvari koje smo saznali iz njega.

1. Sve je mnogo gore nego što smo mislili

Od otapanja ledenog pokrivača Grenlanda do uništavanja koralnih grebena, posledice klimatskih promena pogađaju svet u višem spektru od onoga što su procenjivači očekivali.

U ovom trenutku, kao što novi izveštaj jasno pokazuje, oko 40 odsto svetske populacije „izuzetno je ugroženo“ uticajima klimatskih promena.

Ali teret uglavnom pada na one koji su uradili najmanje na izazivanju ovog problema.

„Što se Afrike tiče, oko 30 odsto svih oblasti za uzgoj kukuruza prestaće sa proizvodnjom, za pasulj je to oko 50 odsto uz aktuelne emisije“, kaže Patrik Verkojen, izvršni direktor Globalnog centra za adaptaciju, koji pomaže vladama i privatnom sektoru u potrazi za rešenjima u prilagođavanju širokih razmera.

„Postoje, dakle, određeni delovi sveta, posebno u Africi, koji će postati nemogući za život.“

2. „Gubitak i oštećenje“ dobijaju podršku naučnika

Zemlje u razvoju već nekoliko godina pokušavaju da navedu bogate zemlje da ozbiljno shvate ideju gubitka i oštećenja.

Oni su definisani kao posledice klimatskih promena kojima je nemoguće prilagoditi se, iliti događaji sporog napredovanja kao što je podizanje nivoa mora.

Ovo je kontroverzno pitanje zato što je povezano sa dugogodišnjom istorijskom odgovornošću za emisije ugljenika.

Bogatije zemlje strahuju da će biti uvučene u sudske postupke i prisiljene da plaćaju beskonačnu odštetu za aktuelne i buduće gubitke i oštećenja kojima su doprinele.

Na konferenciji COP26 održanoj prošle godine u Glazgovu, politički napredak po ovom pitanju je zaustavljen kad su SAD i EU blokirale osnivanje finansijskog tela posvećenog gubitku i oštećenju.

Sada Međunarodni panel jasno stavlja do znanja da primećeni uticaji klimatskih promena uključuju „široko rasprostranjene negativne uticaje i gubitke i oštećenja po prirodu i ljude“.

Podrška ovom panelu najverovatnije će dati ogroman podsticaj gubitku i oštećenju u pregovorima o klimatskim promenama, što je činjenica koju je priznao i britanski predsednik COP-a Alok Šarma, koji vodi pregovore UN-a sve dok COP27 ne bude započeo u Egiptu krajem ove godine.

„Današnji izveštaj ističe hitnost sa kojim moramo da se pripremamo za klimatske promene i prihvatimo novu realnost gubitka i oštećenja, naročito u svetskim zajednicama koje su najugroženije od klimatskih promena“, rekao je on.

„Naredna decenija je ključna.“

3. Tehnologija nije srebrni metak

Prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama, upotreba nekih tehnologija osmišljenih da ograniče zagrevanje ili smanje emisiju ugljen dioksid mogla bi da pogorša stvari umesto da ih poboljša.

Postoji zabrinutost i da bi mašine koje izvlače ugljen dioksid iz vazduha mogle naprosto da izazovu ispuštanje više gasova.

„Ako izvučete ugljen dioksid iz atmosfere, dobijate povratni efekat od drugih gasova iz uljeničkog ciklusa“, rekla je Linda Šnajder iz Fondacije Hajnrih Bel.

Šnajder je bila posmatračica na sednicama Međunarodnog panela o klimatskim promenama.

„Okeani, rezervoari u zemlji, počeće da ispuštaju gasove. I tako će se deo ugljen-dioksida koji ste izvukli iz atmosfere vratiti u atmosferu.“

4. Gradovi ulivaju nadu

Iako su veliki gradovi žarišta klimatskih uticaja, oni nude i pravu priliku za izbegavanje najgorih posledica zagrevanja.

Kako gradovi budu nastavljali da rastu, moći će da insistiraju na obnovljivoj energiji i zelenijem saobraćaju i zgradama.

To može da ograniči destruktivni uticaj klime po milione stanovnika.

„Veoma jasno ukazujemo na svetske gradove kao ključna mesta za mobilizaciju“, rekla je kopredsednica Međunarodnog panela o klimatskim promenama Debra Roberts.

„U priobalnim gradovima nalaze se neki od naših najugroženijih ljudi tako da je to već tačka ulaska, možete da promenite opcije počevši sa mobilisanjem ljudi oko obalskih urbanih naselja.“

5. Mali prozor se ubrzano zatvara