Šta su male boginje: Moguće komplikacije, imunitet i vakcinacija

Potvrđeni slučajevi malih boginja u Srbiji doveli su do proglašavanja epidemije u Smederevu, a strahuje se da će broj biti još veći zbog slabe imunizacije.

Male boginje se prenose kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba). Obolele osobe su najzaraznije dva do četiri dana pre i do četiri dana nakon izbijanja ospe.

Kod ove bolesti se registruju sezonske oscilacije u javljanju sa porastom obolevanja tokom perioda kasne zime i proleća. Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.

Inkubacioni period (vreme od izloženosti virusu do pojave prvih simptoma bolesti) prosečno iznosi 10 do 12 dana (a kreće se u intervalu od sedam do 18 dana). Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj.

Karakteristična crvena ospa se prvo javlja na licu, unutar dva do četiri dana od početka simptoma, a potom se širi ka trupu i ekstremitetima. Ospa obično traje četiri do šest dana i najčešće je praćena blagim perutanjem kože.

Teška klinička slika sa komplikacijama se javlja kod nedovoljno uhranjene dece, posebno one koja imaju nedostatak vitamina A u ishrani, kod onih osoba kod kojih je imuni sistem oslabljen zbog neke druge bolesti, češća je kod dece mlađe od pet godina i osoba starijih od 20 godina.

Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje streptococcus pneumoniae.

Komplikacije se javljaju u oko 30 odsto prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha (7-9%), prolivi sa dehidratacijom (6%), zapaljenje pluća (1-6%), slepilo i postinfektivni encefalitis – zapaljenje mozga (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE) u 1 na 100.000 slučajeva.

Kao posledica navedenih komplikacija malih boginja mogući su i smrtni ishodi.

Vakcina i imunitet

Rutinska imunizacija dece određenog uzrasta sa visokim obuhvatom (više od 95 odsto) je ključna javnozdravstvena strategija u sprečavanju i odstranjivanju ove bolesti.

Serološke studije su pokazale da se kod 99% dece koja su primila dve doze vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) u uzrastu nakon navršenih 12 meseci razvija adekvatan imuni odgovor.

Druga doza vakcine je neophodna zbog činjenice da jedan broj dece (oko 5%) nakon davanja prve doze ne razvija adekvatan imuni odogovor, kao i zbog uticaja na dužinu trajanja imuniteta.

Vakcine indukuju dugotrajan i snažan imunitet kod vakcinisanih, pružaju individualnu a kod visokog obuhvata i kolektivnu zaštitu (kolektivni imunitet) koja je od izuzetne važnosti jer se tako štite i one osobe koje iz objektivnih razloga nisu mogle biti vakcinisane i jer je to jedini način da se spreči cirkulacija virusa i bolest eliminiše iz populacije.

Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane vakcine – MMR vakcina.

Revakcinacija (druga doza vakcine) se sprovodi primenom MMR vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda.

Neimunizovane i nepotpuno imunizovane osobe (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanja dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.

Osetljive kontakte (bez prethodno stečenog imuniteta) obolelih od morbila potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.

Više informacija pričitajte OVDE.