Za deset godina cene stanova u Srbiji skočile 35 odsto: Šta se očekuje u narednim godinama?

U poslednjih deset godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji i u tom periodu skočile su za 35 odsto. Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle 42 odsto, podaci su analitičkog tima Bloomberg Adria. Cene stanova u novogradnji brže su rasle u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji. U poslednjoj deceniji rast cene novih stanova u Hrvatskoj iznosio je 18 odsto, a u Sloveniji 14 odsto.

Načelnica Odeljenja za vođenje procene vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), Ivana Štrbac rekla je za Euronews Srbija da najveći rast cene kvadrata, već nekoliko kvartala beleži opština Savski venac, gde se prodaju kvadrati čija cena je oko 9.500 evra. Međutim, kako je istakla, i druge beogradske opštine beleže rast cena, pa je tako kvadrat na Paliluli skuplji 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Analitički tim Bloomberg Adria navodi da je na rast cena stanova u Srbiji uticalo povećanje neto plata, koje su od početka 2018. godine međugodišnje porasle čak 49 odsto, povećanje stambenih kredita koji su od kraja 2011. porasli 102 odsto, pad kamatnih stopa i povećanje cena sirovina.

„Tržište nekretnina ne jenjava uprkos rastu cena. Građani verovatno ulaganje u nekretnine vide i kao dobru i sigurnu investiciju u smislu čuvanja novca od inflacije, a prilično slična situacija je i u Evropi. U drugom kvartalu tržište je vredelo 2 milijarde evra. I broj kupoprodaja je porastao za jedan odsto. Najviše se kupuju stanovi. Oko 50 odsto novca izvdojenog za nepokretnosti je odvojeno za stanove. Više od milijardu evra je potrošeno za kupovinu stanova u prethodnom kvartalu, a od toga više od 700 miliona je u Beogradu“, kaže Štrbac za Euronews Srbija.

Posle stanova, najveći udeo u prometu je građevinsko zemljište sa 18 odsto, a slede kuće, poljoprivredno zemljište i garažni prostor. Tradicionalno se najviše trgovalo u Beogradu, ali i svi veći gradovi beleže blagi rast, dok je jedino u Nišu, kada posmatramo najveće gradove, došlo do stagnacije, odnosno blagog pada tražnje za 0,7 odsto. Novi Sad i Kragujevac takođe beleže rast prodaje nepokretnosti.

Od svih nepokretnosti 12 odsto je plaćeno na kredit, dok je udeo stanova kupljenih iz kredita 27 odsto, što je za 8 odsto manje nego u sitom kvartalu prošle godine.

„Razlozi mogu biti različiti. Moguće da je globalna kriza uslovila da su ljudi malo oprezniji, da se prosto ne tako smelo upuštaju u kredite, iako su oni i dalje prilično povoljni. Došlo je i do rasta kamatnih stopa i u Evropskoj uniji i u Srbiji i ne bi iznenadilo da to utiče na potražnju za kreditima u narednom periodu“, objašnjava Štrbac.

Više na linku Euronews.