Zbog pandemije pacijenti ne mogu biti u fokusu preventivnih pregleda

Prevencija i edukacija građana su od ključnog značaja kada govorimo o javnom zdravlju.Tokom pandemije, javno zdravlje trpi i pacijenti ne mogu biti u fokusu preventivnih pregleda.Sa jako malim brojem zdravstvenih radnika preventivni pregledi se ne mogu raditi u onoj meri kao pre pandemije, navodi Dr Katarina Milićević.

“Ratujemo sa Kovidom -19  skoro dve godine, ali pokušavamo da izbalansiramo i pružimo adekvatnu zdravstvenu uslugu i ljudima koji nisu oboleli od kovida-19. Dakle to govorimo o širokoj populaciji obolelih od karcinoma, od dijabetesa, govorimo o bubrežnim bolesnicima, govorimo uopšteno o non covid pacijentima koji se leče u Zelenoj zoni. Nas, zdravstvenih radnika  je malo kao i svuda u svetu Trudimo se maksimalno, uspevamo, borimo se na oba fronta ali je  zaista teško. Kovid ne posustaje, a sa druge strane pacijenti zbog dužine trajanja pandemije ne mogu da budu u fokusu preventivnih pregleda. Odnosno mi radimo preglede ali je to smanjeni obim u odnosu na period pre pandemije Covida-19.  Mnoge bolesti koje bi mogle da se prepoznaju na preventivnim pregledima, a podsećam da na preventivne preglede dolaze zdravi ljudi bez simptoma.” – naglašava dr Milićević.

Javno zdravlje  se bavi  preventivnim a ne kurativnim aspektom zdravstvene zaštite. Bavi se zdravstvenim pitanjima na nivou zajednice a ne pojedinca. Žiža javno-zdravstvene intervencije je prevencija, a ne lečenje, što se ostvaruje kroz nadzor nad obolelima i promociju zdravog životnog ponašanja. Mnoge se bolesti mogu prevenirati jednostavnim, nemedicinskim merama.

Dr Milićević objašnjava da je pre pandemije Covid-19 bilo moguće u sastavu preventivnih pregleda u  nekim  ranim stadijumima bolesti dijagnostikovati i neke maligne bolesti, postaviti sumnju na šećernu bolest, na mnoga druga oboljenja koja imaju svoju ozbiljnu kliničku sliku, ozbiljan tok bolesti i teške komplikacije ali je tokom pandemije situacija nažalost drugačija.

„Tokom pandemije nam je kvalitet preventivnog rada iz  objektivnih razloga smanjen ali se mi maksimalno trudimo da obuhvatimo što veći  broj pacijenata u Zelenoj zoni. Naporno je fizički, izgaramo na poslu, do maksimuma ali je cilj da ne trpe i naši pacijenti koji se ne leče od Kovida. Organizujemo se najbolje što možemo, pokušavamo da pokrijemo sve aspekte kvalitetetnog lečenja naših pacijenata, da držimo pod kontrolom ono što možemo u koordinaciji sa bolničkim lekarima. U  zdravstvu je sve u saradnji, mi smo tim zdravstvenih radnika. Naš zadatak je da što bolje usluge pružimo i što adekvatnije zbrinemo naše pacijente. Potrebno je mnogo snage, koncentracije i mnogo volje za to.U ovakvoj situaciji sa pandemijom potrebno  je i pre svega da imamo razumevanja naših pacijenata za naš trud i izgaranje na poslu  i sve ono što radimo zarad dobrobiti zdravlja naših građana.” – ističe dr Milićević.

Postavlja se pitanje u slučaju da se pandemija nastavi u ovom obimu postoji li neko sistemsko rešenje na nivou Ministarstva zdravlja kojim će se rešiti problem građana, tj pacijenata jer će i u budućnosti biti uskraćeni za kvalitetne preventivne preglede i dijagnostiku?

Dr Katarina Milićević navodi da za sada nema informacija kakve planove  Ministartvo zdravlja ima, ali će se neki protokol za buduće situacije svakako napraviti da bi svi zdravstveni sistemi i sektori funkcionisali bez poteškoća.  Po njenim rečima olakšavajuća je okolnost što sada već stižu  i novi lekovi protiv Kovida-19, postoje i vakcine i  svakoga dana se saznaje sve više o ovoj bolesti.

Ona dodaje da se od početka pandemije lekari susreću svakodnevno sa raznim izazovima i nalaze mehanizme i načine kako da se ponašaju ako  dođe pacijent sa tegobama koje zahtevaju hitno lečenje, npr srčani bolesnici i kako da ih sa jedne strane obezbede da ne budu ugroženi, da  se takvi pacijenti zbrinu u bolnici, a da  ne bude inficirani korona virusom. Sa druge strane dr Milićević naglašava da se zdravstveni sistem suočava sa  odlivom kadrova po više osnova. Mnogi lekari i drugi medicinski radnici su otišli iz zemlje zbog boljih uslova rada i života a postoji i prirodan odliv kadrova koji zbog starosti odlaze u penziju.

“Veliki problem što je nas zaista malo. Imamo prirodni odliv kadrova ljudi koji idu u penziju,nažalost imamo i bolesne kolege, zdravstvene radnike, sada pričam generalno ne samo o lekarima nego i o drugim zdravstvenim radnicima, medicinskim sestrama, celokupnom sistemu koji su se razboleli što od kovida što od komplikacija  kovida, što od nekih drugih oboljenja. Imamo taj prirodni odliv kadra, a sa druge strane zaista nam treba pomoć i nadam se da će Ministarstvo zdravlja imati razumevanje za proširenje kapaciteta, za prijem na posao lekara, medicinskih sestara, pa i ne medicinskog osoblja za obavljanje svakodnevnih poslova. Nadam se da ćemo pored svih ovih mera i mi kao društvo da se naviknemo da živimo sa ovim virusom, da prihvatimo te neke mere koje su preporučene, još uvek ima otpora ali smatram da je taj otpor neopravdan prema tim propisanim merama. Mislim da bi lakše zauzdali epidemiju kada bi se  globalno ceo svet pridržavao nekih mera i sa druge strane  kada bi svima u svetu bile dostupne vakcine. Nema zaustavljanja epidemije, odnosno pandemije ako se ne  vakciniše 75 posto stanovništva,  to važi ne samo za Srbiju već za ceo svet.” – zaključuje dr Milićević.

Država  će u budućnosti morati da uloži u kritične tačke u zdravstvenom sistemu i u način reaogovanja na neku drugu moguću pandemiju. Zdravstvenim radnicima moraće  da pruži podršku u vidu opreme i obuke za lečenje obolelih od zaraznih bolesti, kao i da zaštiti i ojača lance snabdevanja neophodnim lekovima, opremom i drugim materijalom a pre svega da obezbedi dovoljan broj zdravstvenih radnika i spreči odliv medicinskih kadrova u inostranstvo.