Ko su najuspešnije žene prema mišljenju anketiranih građana?

Anketa nije imala veliki odziv građana. Popunilo ju je ukupno 28 ispitanika, od kojih je 21 žena i sedam muškaraca.

Anketu je popunilo 23 ispitanika iz Požarevca, dvoje iz Smedereva i po jedan ispitanik iz Velike Plane, Svilajnca i Petrovca na Mlavi.

Na pitanje kako ocenjuju vidljivost žena u javnim prostorima svog grada (politika, poslovni sektor, aktivizam, humanitarni rad, kultura, sport) najveći broj ispitanika (17) ocenilo je da su žene prisutne, ali manje vidljive u odnosu na muškarce.

Pitali smo ispitanike u kojoj oblasti u njihovom gradu su žene najvidljivije. Sedamnaest ispitanika navelo je da je to humanitarni rad. Slede kultura (14 odgovora) i aktivizam (11 odgovora). Po petoro ispitanika navelo je poslovni sekor i politiku. Jedan ispitanik smatra da su žene najvidljivije u sportu, jedan ispitanik naveo je prosvetu, zdravstvo i trgovinu, a jedan je naveo kako su najvidljivije domaćice i sekretarice.

Jedno od pitanja bilo je i u kojoj oblasti su žene najmanje vidljive. U 19 odgovora naveden je poslovni sektor. Po broju odgovora slede politika (17) i sport (11). Pet ispitanika navelo je da su žene najmanje vidljive u aktivizmu, troje su naveli kulturu, a dvoje humanitarni rad.

Čak 86% ispitanika smatra da je u njihovoj zajednici zastupljen rodni stereotip koji utiče na profesionalni uspeh žena.

Donosimo neka od obrazloženja odgovora:

• “Činjenica je da postoje oblasti u kojima su bolji muškarci i oblasti u kojima su bolje žene, to je i naučno potvrđeno. Međutim, žena mora sama sebe da postavi na mesto koje joj odgovara bez osvrtanja na bilo kakve stereotipe, a većina naših žena nema, po mom mišljenju, mentalne kapacitete da to i uradi. Žene žive po inerciji - škola, posao, brak, deca, i čak više osuđuju iskakanje iz obrasca od muškaraca, bar u mojoj okolini. Dakle, same sebi nameću rodne stereotipe u većini slučajeva.”
• “Društvo je, uprkos svemu, emancipovanije nego pre nekoliko decenija. Ceni se znanje i veštine, bez obzira na pol pojedinca (treba načiniti otklon od političkih protekcija i nepotizma prilikom profesionalnog angažovanja).”
• “Kod nas i dalje vlada mišljenje da je žena samo za kuću”
• “Ovde se veruje da žene nisu dovoljno sposobne da vode firme, da se bave javnim poslom, da bi trebalo da se bave samo porodicom”
• “Ovo je patrijarhalna sredinama koja smatra da je ženi mesto u kući i da brine o porodici”
• “Rodni stereotipi i patrijarhalni mentalitet u znatnoj meri determinišu položaj žena u društvu.”
• “Stereotipi ove sredine ne dozvoljavaju da se žene na bilo koji način istaknu. Ako pogledate rukovodeća mesta u mnogim firmama, mesta direktora su rezervisana gorovo isključivo za muškarce. Ženama se daje prilika u oblastima gde nema novca, kultura i obrazovanje.”
• “Tradicionalno su ukorenjeni da žena ne može da bude jednako dobra na rukovodećim pozicijama kao što to može biti muškarac.”
• “Žene u javnom prostoru se najčešće targetiraju kao nedostojne svoje pozicije, jer su je ,,verovatno" dobile zahvaljujući svojim ,,intimusima". U našoj opštini ima malo žena uspešnih u biznisu koje su javno eksponirane.”

U jednom odgovoru je istaknuto da postoje i oblasti u kojima su žene vidljivije od muškaraca:

“Žene su prisutnije od muškaraca u sferi obrazovanja, jer je posao vaspitačice, učiteljice ili profesorke posao za žene.”

Kao neke od najvećih izazova sa kojima se žene suočavaju kada žele da budu prisutne i uticajne u javnom životu anketirani građani prepoznaju balansiranje između privatnog i poslovnog života, koje se spominje u većini odgovora, zatim rodne stereotipe i to što se za poziciju moraju dokazivati više nego muškarci. Ovo su neki od odgovora:

• “Briga o porodici i domaćinstvu zahteva mnogo vremena i posvećenosti. Ukoliko se taj izazov prevaziđe uz enormnu količinu rada, preostaje izazov koliko su žene spremne da budu na meti otvorenih kritika, pre svega što su se odvažile, kao žene, da budu prisutne i uticajne u javnom životu. Nije ravnopravan tretman muškaraca i žena u javnom životu.”
• “Da dokaže da nije samo komad mesa i seksualni objekat, već osoba sa stavom, mozgom...”
• “Dvostruka opterećenost, sukob uloga ( majka, supruga, domaćica, poslovna žena, prijatelj, žena...), društvo je tradicionalno i dalje je prisutan patrijahajalan obrazac i to ne samo kod muškaraca već, nažalost, i među ženama.”
• “Mislim da ne dobijaju podjednako prilike kao i muškarci koji su više uključeni u politički, pa i javni život. Pozicije koje žene dobiju retko su one koje te žene žele.”
• “Najčešće su u javnom prostoru prisutne trećerazredne ,,pevaljke" i rijaliti zvezde, influenserke i starlete. Obrazovane žene ne dobijaju ni priliku da se predstave javnosti, jer nikome iz širokih narodnih masa obrazovana i kulturna žena nije interesantna. S druge strane, u javnom prostoru se neretko pojavljuju predstavnice ekstremnog feminizma, koje za glavni problem našeg društva u oblasti ravnopravnosti polova smatraju da li je žena psiholog ili psihološkinja, sociološkinja, lovkinja i sl.”
• “Postojanje staklenog plafona - žene su podjednako prisutne kao i muškarci u svim sferama društva, do određenog nivoa. Vodeće pozicije imaju muškarci.”
• “Predrasude i teškoce u balansiranju porodičnih obaveza i karijere”
• “Tradicionalno postavljen položaj žene u društvu koji dovodi do nesigurnosti i dileme da li su dovoljno dobre u tome što rade. Naravno, i sve obaveze oko kuće i dece koje su većini žena prioritet.”

Neprestana polemika vodi se oko rodno senzitivnog jezika. U “Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika” on je prepoznat kao “faktor koji u najvećoj meri utiče na veću vidljivost žena u javnom životu”. Ipak, mnogi stručnjaci protive se njegovom korišćenju.

Stav građana koji su popunili anketu je podeljen – 50% smatra da upotreba rodno senzitivnog jezika može imati uticaja na to kako se žene percipiraju u javnom prostoru, a 50% smatra suprotno.

Obrazloženja ispitanika koji smatraju da rodno senzitivni jezik utiče na poboljšanje vidljivosti žena

• “Isticanjem da je neko dramaturškinja ili profesorka ,,baca se dodatni spotlight" na uočljivost žene u javnom prostoru. Teorijsko-empirijska uporišta (što bi važilo generalno za čitavu temu - koju, uzgred, pohvaljujem) trebalo bi potražiti u feminističkom klasiku ,,Drugi pol" (autorka: francuska egzistencijalistkinja Simon Bovoar).”
• “Nisam sigurna da bi muškarci prihvatili da njihova zanimanja budu nazivana u ženskom rodu, zašto bi žene imale muške nazive zanimanja?”ž
• “Pojačava se vidljivost žena koje se bave poslovima koji su tradicionalno muški”
• “Rodno senzitivni jezik ima značajnu ulogu u poboljšanju položaja žene i pravilnom shvatanju njene uloge u društvu.”
• “Vremenom to postaje uobičajeno i podrazumeva se bez preispitivanja. Kao npr. za učiteljica, doktorka i slično”
• “Zato što je istina da tek kada stvari nazovemo pravim imenom one postaju vidljive.”

Obrazloženja ispitanika koji smatraju da rodno senzitivni jezik ne utiče na poboljšanje vidljivosti žena

• “Mislim da je upotreba rodno senzitivnog jezika katastrofa za žene, zato što funkcija koju žena ima u ženskom rodu deluje mnogo niže nego muška. Npr. dr nauka i doktorica nauka. Sama se nalazim na funkciji koja je "muška" i smatram da je, kada se naziv moje funkcije upotrebi sa rodno senzitivnim jezikom, katastrofa, i ne dozvoljavam da me iko oslovljava upodobljenim nazivom, zato što tako umanjuje moj rad i trud u odnosu na kolege.”
• “Mislim da su u svim sferama društva potrebne konkretnije mere od toga kako nazivamo ljude koji se bave nekim zanimanjima.”
• “Mnogi nazivi u ženskom rodu zvuče neprirodno i podrugljivo, iako se na njima insistira. Time se položaj žena ne poboljšava, već ismeva. Kupkinja, lovkinja, sociološkinja, logopedica, nagoni na smeh pre nego na poštovanje, čak i mene koja sam ženskog pola. Isključivo podrška ženama preduzetnicama, uzorima u društvu i njihova promocija može poboljšati situaciju. Takođe, socijalni programi koji bi omogućili da žene preduzetnice i poljoprivrednice koriste nadoknade za trudničko i porodiljsko odsustvo, bili bi od velikog značaja da se mnoge odvaže na ovaj korak.”
• “Ne, rodno senzitivni jezik neće doneti promenu svesti i rodnih stereotipa. Ono što bi donelo eventualnu promenu jeste povećanje prilika za žene, edukacija i aktivizam na tom polju”
• “Pripadam starijoj generaciji solidno obrazovanih žena. Žene iz moje generacije imaju savremenija shvatanja i bolji položaj u porodici i okruženju, ne mislim na poslovne uspehe nego na odnos prema ženama uopšte, u odnosu na mlađe generacije. Ne vidim da je rodno senzitivni jezik doneo bilo kakav boljitak u tretiranju i ophođenju prema ženama.”
• “Svest o tome i praksa, delanje je suština. Za žene je važnije da imaju mogućnost da se afirmišu i budu vidljive i prepoznate u zajednici, bez osude sredine (nažalost često i svoje porodice), da ne osećaju krivicu zbog toga što imaju ambicije i svoje izbore koji se ne uklapaju u ,,obrasce'". Ne slažem se sa tim da bi oslovljavanje sa ,,ica" ili pravopisno pogrešna terminologija mogla da pripomogne. Smatram da to opterećuje, može da se zloupotrebi i opet, nije suština već samo forma.”
• “To su tercijarno važne teme za žensko osnaživanje. Samo pojedinačnim primerom snažne žene daju putokaz drugima.”

Ko su najuspešnije žene u lokalnoj zajednici?

Ispitanike smo zamolili da navedu po jednu ženu iz svoje lokalne zajednice za koju smatrate da je među najuspešnijima u različitim sferama javnog prostora. Ukoliko nisu mogli da se seti nijedne, trebalo je da stave kosu crtu. Evo kako izgledaju odgovori.

Politika:

• Dragana Spasojević (četiri odgovora) – odbornica u Skupštini Grada Požarevca i predsednica Gradskog odbora Narodnog pokreta Srbije
• Ana Miljanić – narodna poslanica, Srpska napredna stranka
• Anka Gogić Mitić - predsednica Izvršnog odbora Demokratske stranke u Požarevcu
• Dragana Cvetković – odbornica u Skupštini Grada Smedereva, Demokratska stranka
• Hristina Đorđević – predsednica Skupštine Opštine Petrovac na Mlavi, Srpska napredna stranka
• Jasmina Vojinović – gradonačelnica Grada Smedereva, Srpska napredna stranka

Biznis:

Za ovu oblast postoji samo jedan odgovor. Jedan od ispitanika naveo je vlasnicu poslastičarnice Agape, Mirjanu Pajić.

Aktivizam:

• Ana Berišić - ekološka aktivistkinja, osnivač Udruženja “Sova”  
• Ivana Jovanović – aktivistkinja za ljudska prava
• Jelena Brkić Zlatkova – predsednica Udruženja “Svet reči” Velika Plana
• Marija Simić Lazarević – advokatica, Udruženje “Jasno i glasno”, jedan od osnivača Udruženja “Požarevačke šapice”
• Marina Milojević – Inicijativa mladih – Svilajnac
• Nataša Rašković –  izvršna direktorka Udruženja "Protok 21"

U jednom od odgovora navodi se odbornica Dragana Spasojević.

Humanitarni rad:

Aleksandra (Ana) Petrović – defektolog logoped

• Biljana Birač  - Udruženje građana “Iskorak” 
• Dragana Samardžić – Predsednica Udruženja “Fortuna”
• Ivana Gvozdenović – sekretar i stručni saradnik Društva za cerebralnu i dečju paralizu Smederevo 
• Kolo srpskih sestara, 
• Ljiljana Đorić – predsednica Kola srpskih sestara u Petrovcu na Mlavi
• Nevenka Gajić - predsednica Udruženja za pomoć osobama sa L-down sindromom ,,8. dan“ 
• Slavica Ilić, osnivačica Udruženja “Krilo” iz Smedereva

Jedan od odgovora glasi: “Nena iz Crvenog krsta (ne znam prezime ali je svi u gradu znaju)”.

Kultura:

• Ana Simović – urednica programa u Centru za kulturu “Masuka” Velika Plana
• Snežana Grozdanović – predsednica Obrazovno-kreativnog centra “RESTART” iz Velike Plane
• Beba Stanković - diplomirani bibliotekar savetnika u Narodnoj biblioteci Srbije, nekadašnja direktorka Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac
• Bojana Vunturišević – muzičarka
• Galina Perić (dva odgovora) – direktorka Centra za kulturu Požarevac,
• Jasmina Nikolić (dva odgovora) – direktorka Istorijskog arhiva Požarevac 
• Jasminka Nadaškić Đorđević – pesnikinja i umetnička fotografkinja iz Smedereva
• Jelena Ugrinić – profesorka viole iz Smedereva
• Ljiljana Jović - diplomirani istoričar umetnosti i bibliotekar u Narodnoj biblioteci "Ilija M. Petrović" u Požarevcu 
• Marija Mitić
• Marija Perić – glumica amaterskog Pozorišta “Milivoje Živanović”
• Tina Leposavić (dva odgovora) - kostimograf u Centru za kulturu Požarevac
• Vesna Miladinović - bibliotekarka u Resavskoj biblioteci u Svilajncu 
• Violeta Marković – slikarka i kaligrafkinja iz Požarevca

Sport:

• Maša Rajić (pet odgovora) – atletičarka,
• Ana Marković – atletičarka,
• Anđela Mišić – licencirani trener u Atletskoj školi “Munje”, bivša reprezentativka i državni prvak za mladje juniorke u sprintu 
• Milica Bjelajac – osnivač Sportsko-gimnastičkog kluba "Zvezda"
• Katarina Žegarac Ilić (dva odgovora) -  profesorka fizićkog vaspitanja, fitnes trener Sportskog udruženja za rekreativno i korektivno vežbanje “Fit 012, licencirani trener plivanja 
• Sara Stokić – fudbalerka iz Smedereva, fobitnica priznanja za najperspektivniju igračicu Srbije u 2024. godini, članica AC Milan
• Tara Jaćimović – mlada atletičarka iz Požarevca

Jedan od anketiranih koji je stavio kosu crtu na sve oblasti u drugom odgovoru, gde obrazlaže svoje mišljenje o tome da li je u njegovoj zajednici zastupljen rodni stereotip koji utiče na profesionalni uspeh žena, napisao je sledeće: 

“Svuda je kosa crta, prema tome, nije u pitanju neinformisanost i neznanje već činjenica da je teško izdvojiti žene u navedenim oblastima koje su afirmisane i uspešne u istim.”

Najveći broj ispitanika (12) pripada starosnoj grupi od 35 do 44 godine. Sedmoro ispitanika ima između 45 i 54 godine, šestoro je starije od 55, dvoje pripada starosnoj grupi od 25 do 34 godine, a samo jedan ispitanik starosnoj grupi od 18 do 24 godine.

Kada je u pitanju nivo obrazovanja, dvanaestoro ispitanika završilo je master studije ili specijalizaciju, desetoro višu školu ili fakultet (osnovne studije), petoro srednju školu, a jedan ispitanik doktorske studije.

Rezultati pokazuju da je ključni problem kada je vidljivost žena u pitanju prisustvo rodnih stereotipa. Činjenica da je samo jedan ispitanik mogao da se seti uspešne preduzetnice iz svoje okoline jasan je pokazatelj da se ženama u javnim sferama ne daje dovoljno prostora. Kada se govori o karijeri žene, i dalje se spominje i njen privatni život i usklađivanje sa obavezama kod kuće, dok se karijera muškarca gotovo nikada tako ne posmatra.

Na početku ankete naveli smo da ju je ponilo 28 ispitanika. Prema podacima naše analitike, anketu je videlo 407 građana. To što se samo mali broj ispitanika odlučio da anketu i popuni može biti pokazatelj toga da ova tema ne interesuje veliki broj ljudi, odnosno da u javnosti nema dovoljno svesti o važnosti teme vidljivosti žena.