Ekološki aktivisti: Delujemo i ukazujemo kada je javni interes ugrožen

Ovo je tema koja se tiče svih nas. Svi mi želimo da živimo u uslovima koji su bolji za život. Kada kažem „mi“, mislim na sve građane. Značaj životne sredine mora da dobije mesto koje zaslužuje u ovom društvu. Moramo da sačuvamo svoje reke, vazduh, svoje zelene oaze, moramo da pijemo zdravu vodu, i mislim da je to cilj svih nas, rekao je Milorad Tadić ispred nevladine organizacije Centar za razvoj lokalnih medija na debati „Mislimo globalno, delujemo lokalno-zajedno“ koja je organizovana uz podršku Grada Požarevca.

Član gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, Dejan Krstić je rekao  su  organizacije i  udruženja koja se bave raznim oblastima, tu da pomognu Gradu za neke stvari koje Grad nije u mogućnosti da uradi, da isprati. Rekao  je da Grad Požarevac izdvaja značajna sredstva za zaštitu životne sredine i naveo da aktivizam i volonterski rad treba da budu zasnovani na tome da aktiviraju ljude na terenu, koji će građane naučiti da svoj otpad bacaju u kantu, a ne u reku, kako ne bi zagađivali sredinu.

Ivan Milosavljević iz Udruženja građana „Čuvari Homolja“ iz Žagubice rekao je da je početak organizovanja civilnog sektora krenuo po saznanju da je reka Mlava planirana da se stavi u cev zbog izgradnje mini hidroelektrane u Ribarskoj klisuri, nadomak Krepoljina i na samom ulasku u sledeću klisuru Mlave, Gornjačku.

„Onda su počeli da se nižu problemi, jer ti planovi koji se sprovode po Srbiji traju nekih dvadesetak godina. Po etapama se otvaraju i rade se stihijski. Prvo smo imali hidrocentrale, a onda su počeli da otvaraju kamenolome, vetroparkove i, naravno, rudnike.“

Milosavljević je istakao da na terenu nema mnogo aktivista, ali da su počeli da se povezuju. Pomažu im ljudi iz dijaspore. To su ljudi koji su nezavisni od lokalnih vlasti i koji sad uglavnom žive u Zapadnoj Evropi, mnogo bolje su upoznati sa problemima životne sredine i bolje ih rešavaju.

Ispred udruženja „Sova“ obratila se Ana Berišić koja je istakla da ova organizacije najčešće deluje edukacijom i  širenjem znanja o zagađenju vazduha, zemljišta, vode, kao i o sortiranju otpada.

„Sada smo krenuli ka tome da idemo na društvene mreže, da se proširimo preko Instagrama, TikToka, Twitter-a i YouTube-a. Tamo smo prepoznali uticaj. Što se tiče sortiranja otpada, fokusiramo se na to, jer to stvarno predstavlja veliki problem. Edukujemo ljude o kompostu, sami su počeli da se javljaju da su krenuli u svojim dvorištima da prave kompost, kako bi sprečili požare na deponijama, jer organski otpad je taj koji je krivac za požare na deponijama.“

Berišić kaže da organizacija „Sova“ želi da uključi mlade ljude u aktivizam.

Direktor radija Bravo, Slobodan Vasić smatra da je cilj ovakvih tribina osvešćivanje ljudi, a da država pokušava po svaku cenu da napravi industrijski napredak.

Nemamo među ljudima taj nivo svesti i kulture šta znači životna sredina. Bačeni opušak i bačeni papirić žvake na ulicu su početak brige o životnoj sredini. Smatram da onaj ko želi da privređuje u Srbiji je dobrodošao, ali po svetskim uslovima, a ne uslovima Ruande, za koju se bojim da je u ovom trenutku iznad Srbije.

Vasić je podvukao da najveću cenu građani plaćaju po broju onkoloških bolesnika, kojih će , kako je rekao, biti sve više.

Nikola Krstić iz Pokreta Tvrđava kaže da su problemi u Smederevu manje-više poznati u Smederevu, te je akcenat na rešavanju tih problema.

Podsećajući da je Pokret Tvrđava, od Doma zdravlja u Smederevu,  dobio podatke o broju obolelih od malignih bolesti, te da je 2010. godine bilo 1780 obolelih, a 2019.  6860, što je skok od 4 puta odnosno oko 7% stanovništva. Krstić je naveo da za to pada vlada u nekoj zemlji.

Pokret Tvrđava je podneo krivičnu prijavu protiv kompanije HBIS i petoro odgovornih direktora za krivično delo zagađivanje životne sredine. U prethodnih pet godina doneseno je nula presuda za krivično delo zagađenje životne sredine, a za to je zaprećeno od 6 meseci do 5 godina zatvora. Pričamo o krivičnom delu koje je ravno ubistvu. U Smederevu to jeste ubistvo. U Boru i Majdanpeku to jeste ubistvo. U nekim drugim gradovima to je ozbiljno narušavanje životne sredine.

Krstić smatra da je pored sudskog puta rešavanja problema,  najvažnija saradnja i povezivanja ekoloških organizacija i pokreta.

Organizacija „Earth Thrive“ rade kao međunarodna podrška lokalnim aktivistima. Zorica Lujić iz ove organizacije  kaže da su protiv rudnika zlata u Homolju, pre dva meseca, poslali treću po redu žalbu Bernskoj konvenciji u okviru Saveta Evrope, i to na osnovu prava prirode, te da sva živa bića imaju pravo na život, ne samo ljudi.

Problem koji vidimo je razdvojenost, gde ljudi misle „mi smo ovde, a priroda je tamo“. To ne ide tako. Mi smo jedno. Zato nikad ne kažemo zaštita životne sredine, već zaštita prirode, odnosno svih živih bića. Takođe, podneli smo žalbu Bernskoj konvenciji protiv rudnika u Bosilegradu. Prošle godine smo podneli žalbu protiv rudnika litijuma u Jadru, gde je napravljen presedan, pošto je podneta na osnovu prava svih živih bića da žive. To je prva podneta žalba u Evropi, koliko ja znam, koja je podneta na osnovu toga, i prihvaćena kao takva. Žalbu protiv rudnika u Bosilegradu će otvoriti, a žalba za Homolje zavisi od razvoja događaja. Mi predstavljamo probleme Srbije na međunarodnom nivou. Naš dugoročni cilj je rešenje i ovo čime se i druge organizacije bave – osvešćivanje ljudi. Svest je ovde stvarno tragična.

Stefan Lukić iz ekološkog udruženjae „Prijatelji Čačalice“ je rekao da je baveći se aktivizmom i volonterskim radom izdvojio lični interes i lične potrebe od opšteg interesa i opštih potreba.

 U Kličevcu smo pre neki dan ozelenjavali jedno školsko dvorište i dobili kritike od meštana ko smo mi i ko nas plaća itd. Upravo kroz ovo što sam naveo treba dopreti do ljudi da shvate šta je opšti interes i šta je opšta potreba. Odbornik Krstić priča o kapitalnom ulaganju za zaštitu životne sredine, a realnost je drugačija. Razgovarali smo o sušenju sadnica. Po mom mišljenju, to je nešto osnovno.

Podsetio je da aktivizam i ukazivanje na neke probleme zna da bude veoma opasno, i to naveo na ličnom primeru.

 Radio sam u javnom preduzeću „Srbija Šume“, dobio sam otkaz i trenutno imam oko desetak krivičnih prijava. Dešava se jedan progon, ali ja nemam čega da se bojim, jer znam da sam sve radio pošteno, odgovorno. Želim da poručim svakome ko želi da uđe u ovu borbu, da mora da bude spreman na to, dodao je Vukić.

Dragana Spasojević iz pokreta RIS Istok i odbornica u Skupštini Grada Požarevca kaže da tema zaštite životne sredine više nije pitanje samo za ekologe, nego je pitanje za sve ljude koje ti problemi pogađaju.

Uzrok zagađenosti, osim industrije, jesu i same lokalne samouprave, koje ne doprinose dovoljno na razvoju komunalne infrastrukture, koja mora da bude organizovana tako da ne zagađuje. U Požarevcu imamo Brežanski kanal koji ugrožava i zagađuje tri sela. U gradu imamo zastoj širenja toplifikacione mreže. Pratimo i gazdovanje šumama, gde su „Komunalne službe“ dobile naše šume na gazdovanje, što je sjajno, jer će ostati kod nas u dvorištu, u našoj kući, ali je pitanje da li Komunalne službe imaju kapacitet, da li imaju stručnost za gazdovanje tim brojem hektara. Dostupnost pijaće vode je problem broj jedan. Ono za šta se ja zalažem u Skupštini je da, ako pravimo novo vodoizvorište u Jagodici i sprovodimo ga do Požarevca, a Jagodica se nalazi pored Ostrova. U Ostrovu se građani snabdevaju pijaćom vodom iz arterskih bunara koji su neispravni, u kojima je voda neispravna, a izvorište se pravi pored tog sela. Obilaze prvo selo pored, koje nema ispravnu vodu. To su nelogičnosti na koje lokalnoj samoupravi odmah ukažem.

Dragan Milenković iz Drmna bori se protiv zagađenja koje je prouzrokovano Termoelektranom u Kostolcu.

Na osnovu rezultata državne revizorske institucije za 2019, proizilazi da dolazim iz najzagađenije sredine. Prošle godine napisao sam peticiju i za Stari Kostolac. Državna revizorska institucija nije se bavila najvećim problemom koji imaju sela Drmno, Kličevac, Bradarac, Stari Kostolac, Ćirikovac, Klenovnik, Novi Kostolac. U Drmnu smo sa tri strane ograđeni jalovinom. Naš najveći problem je uranijum. Stručnjak koji je radio za Vinču, Branislav Simonović kaže da je drmski ugalj mnogo radioaktivniji od nemačkog i američkog, i kaže da se 6g uranijuma po toni uglja nalazi u drmskom uglju.

Ispred udruženja „Jasno i glasno“, Marija Simić Lazarević je rekla da je  prva velika kampanja ovog udruženja bila ekološka kampanja protiv spalionice opasnog otpada. Nakon toga su imali još dve ekološke kampanje u saradnji sa udruženjima „Sova“ i  „Prijatelji Čačalice“. Podsetila je da je progon aktivista izuzetno važna i potpuno zanemarena tema u Srbiji.

„Široko javno mnjenje nema ideju kroz šta prolaze aktivisti i koliko je to iscrpljujući poziv. Kada se suočiš sa sistemom koji si na neki način udario, nemaš neke mogućnosti da uzvratiš udarac, koliko god bio i snažan, i hrabar, i voljan da se suprotstaviš. Mislim da je svaka kampanja, ovde prisutnih ili drugih ljudi koje poznajem, dovela do toga da budemo žrtve sistema. Želim da istaknem da je naše zajedništvo i podrška koju pružamo jedni drugima, mi aktivisti među sobom i vi kao mediji, važno. Dovoljna nam je nekad bila i zaštita javnosti našeg grada u medijskom smislu.“

Učesnici debate „Mislimo globalno, delujemo lokalno, zajedno složili su se u više stvari,  da na lokalne vlasti moraju neprestano da vrše pritisak, da nalaze rešenja, kako bi poboljšali situaciju koja je moguća kroz zajedničku saradnju i delovanje sa organizacijama koje se bave ekološkim temama. Iako svesni opasnosti, aktivisti su odlučili da ne ćute kada je javni interes ugrožen. Boriće se i podizati svest građana, kako bi zajedno delovali i menjali stvari, te uticali na institucije  da rade za javni interes svih građana.