Projekti Žene to mogu

Značaj javnog zdravlja, edukacija i prevencija u vreme pandemije

medicina rada vakcina
Foto: Boom93/T.S.
Zdravstveni sistem u Srbiji je i  pre izbijanja pandemije COVID-19, bio  suočen  sa ozbiljnim izazovima u pogledu finansiranja, u pogledu edukacije stanovništa o značaju javnog zdravlja, u smanjenom broju medicinskih radnika,u  pružanja usluga i preventivnih pregleda.

U vreme pandemije pristup zdravstvenoj zaštiti postao je daleko složeniji i za brojne pacijente i to naročito trudnice,obolele od raka i pripadnike rizičnih grupa, kao i druge hronične bolesnike.

Prvih meseci pandemije su se i zemlje u regionu suočavale sa brojnim problemima kako u pogledu bolničkih kapaciteta tako i u pogledu načina i na koji se leče pacijenti kako se obavljaju primarni pregledi, podsetićemo da su se do tadašnji Domovi zdravlja i slične ustanove prekrajale, izmeštale i pravio se poseban raspored kako bi se radilo sa pacijentima koji su potencijalno zarazni.

Tokom protekle dve godine pojavio se i potpuno novi pojam kako u Srbiji tako i širom sveta, takozvane kovid ambulante koje su bile prva i praktično jedina mesta na kome su pacijenti dobijali informacije i imali mogućnost da se pregledaju.

U Požarevcu postoje četiri zdravstvene ustanove koje su nosioci javnog zdravlja i sve četiri su tokom pandemije imale svoju ulogu i pretrpele brojne pritiske, reorganizacije u radu, kao i prenamenu samih objekata. Pred zaposlene i rukovodioce u ovim ustanovama stavljeni su brojni logistički, operativni i organizacioni zahtevi. Sve četiri ustanove su povezane i njihov značaj je nemerljiv u borbi sa pandemijom.

O značaju javnog zdravlja, prevenciji i edukaciji i o  radu ovih ustanova u vreme pandemije za Boom 93 govorile su dr Katarina Milićević, koordinarka covid ambulante Doma zdravlja Požarevac, zatim, dr Slađana Banjac načelnica radiološke službe u Domu zdravlja kao i direktorka Zavoda za javno zdravlje Požarevac, dr Ana Jovanović.

Koordinatorka Kovid ambulante Doma zdravlja Požarevac dr Katarina Milićević navodi  da je jedan od glavnih izazova sa kojima se lekari širom sveta pa i kod nas susreću od pojave pandemije Covida-19,  to što zdravstveni radnici paralelno rade i u Crvenoj i Zelenoj zoni, pa je veoma teško uskladiti rad sa pacijentima koji nisu Kovid a boluju od nekih drugih hroničnih bolesti. Sa jako malim brojem zdravstvenih radnika preventivni pregledi se ne mogu raditi u onoj meri kao pre pandemije.

Foto/ T.S. dr Katarina Milićević

Ratujemo sa Kovidom -19  skoro dve godine, ali pokušavamo da izbalansiramo i pružimo adekvatnu zdravstvenu uslugu i ljudima koji nisu oboleli od kovida-19. Dakle to govorimo o širokoj populaciji obolelih od karcinoma, od dijabetesa, govorimo o bubrežnim bolesnicima, govorimo uopšteno o non covid pacijentima koji se leče u Zelenoj zoni. Nas, zdravstvenih radnika  je malo kao i svuda u svetu Trudimo se maksimalno, uspevamo, borimo se na oba fronta ali je  zaista teško. Kovid ne posustaje, a sa druge strane pacijenti zbog dužine trajanja pandemije ne mogu da budu u fokusu preventivnih pregleda. Odnosno mi radimo preglede ali je to smanjeni obim u odnosu na period pre pandemije Covida-19.  Mnoge bolesti koje bi mogle da se prepoznaju na preventivnim pregledima, a podsećam da na preventivne preglede dolaze zdravi ljudi bez simptoma. – naglašava dr Milićević.

Zbog pandemije pacijenti ne mogu biti u fokusu preventivnih pregleda

Prevencija i edukacija građana su od ključnog značaja kada govorimo o javnom zdravlju.Tokom pandemije, javno zdravlje trpi i pacijenti ne mogu biti u fokusu preventivnih pregleda.Sa jako malim brojem zdravstvenih radnika preventivni pregledi se ne mogu raditi u onoj meri kao pre pandemije, navodi Dr Katarina Milićević.

Dr Milićević objašnjava da je pre pandemije Covid-19 bilo moguće u sastavu preventivnih pregleda u  nekim  ranim stadijumima bolesti dijagnostikovati i neke maligne bolesti, postaviti sumnju na šećernu bolest, na mnoga druga oboljenja koja imaju svoju ozbiljnu kliničku sliku, ozbiljan tok bolesti i teške komplikacije ali je tokom pandemije situacija nažalost drugačija.

Tokom pandemije nam je kvalitet preventivnog rada iz  objektivnih razloga smanjen ali se mi maksimalno trudimo da obuhvatimo što veći  broj pacijenata u Zelenoj zoni. Naporno je fizički, izgaramo na poslu, do maksimuma ali je cilj da ne trpe i naši pacijenti koji se ne leče od Kovida. Organizujemo se najbolje što možemo, pokušavamo da pokrijemo sve aspekte kvalitetetnog lečenja naših pacijenata, da držimo pod kontrolom ono što možemo u koordinaciji sa bolničkim lekarima. U  zdravstvu je sve u saradnji, mi smo tim zdravstvenih radnika. Naš zadatak je da što bolje usluge pružimo i što adekvatnije zbrinemo naše pacijente. Potrebno je mnogo snage, koncentracije i mnogo volje za to.U ovakvoj situaciji sa pandemijom potrebno  je i pre svega da imamo razumevanja naših pacijenata za naš trud i izgaranje na poslu  i sve ono što radimo zarad dobrobiti zdravlja naših građana. – ističe dr Milićević.

Postavlja se pitanje u slučaju da se pandemija nastavi u ovom obimu postoji li neko sistemsko rešenje na nivou Ministarstva zdravlja kojim će se rešiti problem građana, tj pacijenata jer će i u budućnosti biti uskraćeni za kvalitetne preventivne preglede i dijagnostiku?

Dr Katarina Milićević navodi da za sada nema informacija kakve planove  Ministartvo zdravlja ima, ali će se neki protokol za buduće situacije svakako napraviti da bi svi zdravstveni sistemi i sektori funkcionisali bez poteškoća.  Po njenim rečima olakšavajuća je okolnost što sada već stižu  i novi lekovi protiv Kovida-19, postoje i vakcine i  svakoga dana se saznaje sve više o ovoj bolesti.

Sa druge strane dr Milićević naglašava da se zdravstveni sistem suočava sa  odlivom kadrova po više osnova. Mnogi lekari i drugi medicinski radnici su otišli iz zemlje zbog boljih uslova rada i života a postoji i prirodan odliv kadrova koji zbog starosti odlaze u penziju.

Veliki problem što je nas zaista malo. Imamo prirodni odliv kadrova ljudi koji idu u penziju,nažalost imamo i bolesne kolege, zdravstvene radnike, sada pričam generalno ne samo o lekarima nego i o drugim zdravstvenim radnicima, medicinskim sestrama, celokupnom sistemu koji su se razboleli što od kovida, što od komplikacija  kovida, što od nekih drugih oboljenja.  Sa druge strane zaista nam treba pomoć i nadam se da će Ministarstvo zdravlja imati razumevanje za proširenje kapaciteta, za prijem na posao lekara, medicinskih sestara, pa i ne medicinskog osoblja za obavljanje svakodnevnih poslova. Nadam se da ćemo pored svih ovih mera i mi kao društvo da se naviknemo da živimo sa ovim virusom, da prihvatimo te neke mere koje su preporučene, još uvek ima otpora ali smatram da je taj otpor neopravdan prema tim propisanim merama. Mislim da bi lakše zauzdali epidemiju kada bi se  globalno ceo svet pridržavao nekih mera i sa druge strane  kada bi svima u svetu bile dostupne vakcine. Nema zaustavljanja epidemije, odnosno pandemije ako se ne  vakciniše 75 posto stanovništva,  to važi ne samo za Srbiju već za ceo svet. – zaključuje dr Milićević.

Nedostatak zdravstvenih radnika, posebno radiologa

Služba radiologije i ultrazvučne dijagnostike pri Domu zdravlja važna je karika koja radi u sastavu svake kovid ambulante. Od momenta izbijanja pandemije Ministarstvo zdravlja propisalo je da je u okviru svake kovid ambulante potrebno da rade specijalisti ili lekari opšte prakse, da bude uključena laboratorija kao i Radiološka  služba u zavisnosti  koju od tih službi  određeni Dom zdravlja ima.

Po rečima načelnice Službe radiologije i ultrazvučne dijagnotike, dr Slađane Banjac, specijaliste radiologije od momenta kada je uvedeno vanredno stanje od marta prošle godine do maja ova služba je isključivo radila u crvenoj zoni. Po nalogu Ministarstva zdravlja u tom periodu ova služba kao i mnoge druge su morale da otkažu  sve pacijente koji su bili zakazani za redovne  i preventivne preglede.

Radiološka služba pri Domu zdravlja Požarevac ne radi samo za pacijente grada Požarevca i Kostolca nego  za skoro ceo Braničevski okrug. Veliki broj opština u okrugu nemaju svoje radiologe, ni  svu opremu, a i ne pružaju usluge  koje radi Dom zdravlja Požarevac, tako da se i pacijenti iz ovih opština slivaju u Požarevac na preglede i dijagnostiku.

Doktorka Banjac, ukazuje na  jedan od problema sa kojim se Srbija suočava i bori godinama, a posebno je eskalirao tokom pandmemije. Manjak medicinskih radnika je od početka pandemije izbio u prvi plan, posebno kada govorimo o nedostatku radiologa koji su postali sastavni deo svake Kovid ambulante.

Kada je ukinuto vanredno stanje krenuli smo odmah sa radom u zelenoj zoni. Tako da smo imali prekid samo nekih dva meseca koliko je trajalo vanredno stanje u radu sa redovno zakazanim pacijentima. Do dan danas radimo  i zelenu zonu  i kovid ambulantu. Jako je naporno raditi u ovim uslovima jer to već duži period traje. Moram da napomenem da su retki Domovi zdravlja u Srbiji koji imaju ovakvu dijagnostiku na jednom mestu. Naši pacijenti su zbrinuti, istog momenta kada dođu u kovid ambulantu ako lekar specijalista ili lekar opšte prakse proceni da je potrebno snimanje on dobije i laboratorijske analize i dobije opisan snimak pluća. Za mnoge druge gradove to je nedostupno jer nemaju pri svom Domu zdravlja Rentgen službu.“ – kaže dr Banjac.

Radiološku službu koči zakon, samo tri radiologa teritoriji grada Požarevca

Načelnica Službe radiologije i ultrazvučne dijagnotike navodi da postoje brojni izazovi sa kojima se zdravstvo suočova, a pored manjka medicinskih radnika problem je i starosna struktura u celom Domu zdravlja. Starosna struktura je takva da je prosek  starosti zaposlenih 55 godina što govori o uslovima u kojima medicinski radnici rade.

Radiološku službu koči to što nas zakon sprečava da zaposlimo dodatni broj radiologa i radioloških tehničara jer se zakon nije promenio unazad četrdeset godina. Po tom zakonu  jedan radiolog ide  na 50.000 stanovnika. Tada se pre mnogo godina  radila samo klasična radilogija, nije bilo ultrazvuka, nije bilo mamografija, nije bilo drugih metoda. Zakon je ostao isti, povećan je broj pacijenata, povećan broj usluga koje zaista mislim da  ne mogu da pruže tri radiologa za ceo Braničevski okrug. Godinama unazad  na to sam upozoravala na raznim stručnim skupovima i gostovanjima u medijima.“ – naglašava Dr Banjac.

Po njenim rečima u Požarevcu Radiološka služba ne radi samo za pacijente grada Požarevca i Kostolca nego  za skoro ceo Braničevski okrug. Veliki broj opština u okrugu nemaju svoje radiologe ni  svu opremu, a i ne pružaju usluge  koje radi Dom zdravlja Požarevac, tako da se i pacijenti iz ovih opština slivaju u Požarevac na preglede i dijagnostiku.

Zaista je mnogo za tri radiologa da prihvati toliki broj pacijenata, ali uspevamo nekako. Sada u ovom momentu je to izuzetno teško i naporno. Trenutno je kod nas  koleginica iz Velikog Gradišta koja je upućena na ispomoć.  Ona je u penziji, a  sa nama je bila i početkom pandemije, ali zbog obima posla povučena je iz penzije i sada je deo tima. Bolnica ili neki sekundarni nivo ne prima pacijente dok se  oni kompletno ne pregledaju u kovid ambulanti. Bez Radiološke službe je nemoguće doći do sekundarnog nivoa. Pored redovnih pacijenata koje mi radimo, plus crvenu zonu, radimo i skrining mamografiju koja se u našem Domu zdravlja radi od početka 2016. godine.“ – istakla je dr Banjac.

Dr Banjac navodi da je ova služba početkom pandemije dobila dva radiološka tehničara koji su primljeni u stalni radni odnos, ali postoji potreba za ovim kadrom, međutim njih nema, deficitarni su.

kovid ambulanta Po
Foto/T.Spasojević/ Kovid ambulanta Požarevac

Radiologa isto nema, pneumoftiziologa nema takođe, ta specijalizacija je ukinuta,  pa kada ovi radnici odu u penziju,mi nemamo novih kadrova, imaćemo samo pulmologe. To je sve deficitaran kadar. To je veliki problem u radiološkim službama, prvo zbog zakona koji nije menjan decenijama, a drugo što nas nema u dovoljnom broju.“- ističe načelnica ove službe.

Imamo li svest o značaju javnog zdravlja i preventivnih pregleda?

Edukacija stanovništva o značaju i prevenciji javnog zdravlja, zdravim životnim navikama  je u Srbiji na veoma niskom nivou. Kada govorimo o javnom zdravlju moramo napomenuti da  je prevencija najbitnija kao i redovni skrining pregledi.  Poslednjih godina povećan je broj pacijenata koji su oboleli od nekog oblika karcinoma ne samo kod nas u Braničevskom okrugu već  i u celoj Srbiji. A pandemija je u velikoj meri promenila navike pa se ljudi i slabije odazivaju na redovne preglede, osim ako nemaju već neki akutni problem zbog kog moraju da posete lekara.

U Domu zdravlja Požarevac organizovani skrining se radi  od 2016. godine. Poslednjih godina povećan je broj pacijenata od karcinoma , ne samo u Požarevcu i Braničevskom okrugu već u celoj Srbiji ne birajući godište.Imamo pacijentkinje  od 20 do 70 – 80 godina. Tendecija rasta  je velika, za područje Požarevca i Kostolca  radimo organizovani skrining, a  dijagnostičku mamografiju radimo za ceo Braničevski okrug. Značajno je u porastu karcinom dojke, to su neke studije rađene i računa se da će za par godina svaka osma žena imati karcinom dojke.“ – naglašava dr Banjac.

Ona navodi da je  u odnosu na prethodne godine povećano interesovanje za preventivne i skrining preglede, ali u Srbiji i dalje građani nemaju svest o tome koliko su preventivni pregledi važni i koliko doprinose opštem poboljšanju zdravlja čitave nacije.

Zahvaljući vama, medijima, zahvaljući i našem trudu i radu i predavanjima koja su organizovana, nažalost sada je sve to stopirano zbog korone, ali kažem i ponavljam mi nismo prestali sa radom osim onih mesec i po dva dana kada nam je tako po instrukcijama ministarstva zdravlja naloženo, radimo i dalje skrining i dalje dijagnostičke mamografije i sve ono što je potrebno. Ispratimo pacijenta i pripremimo kompletno za prezentaciju ako ide na konzilijum za Beograd ili na operaciju u našu bolnicu. Zahvaljući opštem angažovanju dosta se promenila svest kod žena. Sada je na internetu sve dostpuno tako da moram da kažem da se zaista na redovni skrining mamografije koji je zakazan, odazivaju.“ – zaključuje dr Slađana Banjac.

ZZJZ Požarevac u ulozi očuvanja javnog zdravlja u vreme pandemije

Zavod za javno zdravlje Požarevac je zdravstvena  ustanova koja je nosilac svih aktivnosti koje se tiču zaštite i edukacije stanovništa na temu javnog zdravlja.Tokom pandemije akcenat je stavljen na  testiranje pacijenata, dezinfekciju javnih ustanova kao i na borbu da se obezbedi što više zaštitne opreme u borbi protiv virusa Kovid-19, a kasnije i da se obezbede vakcine protiv koronavirusa.

Ana Jovanović
Foto/ Ana Jovanović direktorka Zavoda za Javno zdravlje Požarevac

„U godini kada obeležava 76 godina postojanja, Zavod za javno zdravlje Požarevac suočava se sa najvećim izazovom današnjice- sprečavanje širenja  epidemije novog korona virusa (Sars Cov-2). Svih ovih godina zavod je svoju delatnost obavljao zahvaljući stručnim i edukovanim ljudima zaposlenim u našoj ustanovi tako da  su naše stručne službe  učestovale u svemu što se dešavalo u očuvanju širokog javnog zdravlja Podunavskog i  Braničevskog okruga. Od onog trenutka kada se prošle godine od marta pojavio prvi potvrđen slučaj Covida-19 , Zavod za javno zdravlje Požarevac je kolektivnim angažovanjem skoro svih zaposlenih, kao i poštovanjem definisanih procedura dobijenim od ministarstva zdravlja sprovodio iste svakodnevno a samim tim je obezbedio i jednu zdravstvenu sigurnost iz delokruga svog rada svim našim građanima.“ –ističe dr Jovanović.

Dom zdravlja Požarevac i  Zavod za javno zdravlje su od početka  pandemije povezani posebno  od momenta kada je oformljena Kovid ambulanta u Požarevcu i Kostolcu pri Domu zdravlja, Zavod za javno zdravlje vršio je svakodnevno testiranje pacijenata. Centar za kontrolu zaraznih bolesti, kao i Odsek za DDD poslove, angažovan je na velikom broju poslova. Testiranje lica, sa teritorije oba okruga, vršilo se svakodnevno kako PSR, tako i antigensko testiranje.

Zaposleni u ovom odseku vršili su nadzor i praćenje lica pozitivnih na korona virus. Epidemiolozi Zavoda za javno zdravlje Požarevac su zajedno sa  koordinatorima pružali i pružaju i sada stručno-metodološku pomoć svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga u sprečavanju širenja novog korona virusa.

Naši epidemiolozi su kroz kontakte i epidemiološki nadzor ovih osoba obezbeđivali da se obezbede uslovi i u neku ruku nadzor osoba koje su u porodici ovih pozitivnih lica. Ti spiskovi su dostavljeni sanitarnoj inspekciji. Sanitarna inspekcija je izdavala rešenja na osnovu kojih smo  mi pokušavali da epidemiju stavimo u neke okvire koji se mogu kontrolisati a samim tim smo i učestvovali u daljem sprečavanju širenja epidemije. Od početka epidemije veliki broj naših zaposlenih kako muškraca tako i žena direktno su bili izloženi virusu. Mi smo bili od početka prisutni u domovima ljudi koji su kovid pozitivni. Naši zaposleni su radili testiranje i savetovanje  građana. Bili smo prisutni i u svim ustanovama socijalnog karaktera. “ –kaže dr Jovanović.

Od momenta kada se pojavila vakcina protiv Kovida u januaru ove godine ZZJZ bio je nosilac posla nabavke, trebovanja i distrubucije vakcina.Borba  sa Kovidom traje skoro dve godine, sa poslovima testiranja, savetovanja davanja informacija najviše u pravcu susbijanja pandemije i raznih dilema koji su građani imali kako na samom početku pa tako i sada.

Kada su se pojavile vakcine puno je bilo antivaksera. Mi smo uvek podvlačili da za sve što se tiče pandemije,  vrlo je važno da informacije daju ljudi iz struke, ljudi koji imaju znanje i koji imaju  iskustvo. Ljudi koji učestvuju direktno u tim poslovima  oni si ti koji imaju najviše zasluga da nešto kažu i da se poslušaju. Vrlo je važno da tačne i prave informacije dođu do naših građana kako bi znali kako da se ponašaju tokom pandemije. Zbog toga smo svi mi svakodnevno i na terenu i  u medijima i kod nas u  našoj zdravstvenoj ustanovi u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama u toj borbi kako bi se očuvalo zdravlje naših stanovnika.“- navodi dr Jovanović.

Država  će u budućnosti morati da uloži u kritične tačke u zdravstvenom sistemu i u način reaogovanja na neku drugu moguću pandemiju. Zdravstvenim radnicima moraće  da pruži podršku u vidu opreme i obuke za lečenje obolelih od zaraznih bolesti, kao i da zaštiti i ojača lance snabdevanja neophodnim lekovima, opremom i drugim materijalom a pre svega da obezbedi dovoljan broj zdravstvenih radnika i spreči odliv medicinskih kadrova u inostranstvo.

Projekat “Žene to mogu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend