Sa kojim problemima dočekujemo još jedan Dan žena?

Femicid i nasilje u porodici

Kako je navedeno u saopštenju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji se obeleževao 25. novembra, u Srbiji su u 2023. godini, prema dostupnim podacima, izvršena 23 femicida, dok je u proteklih deset godina izvršeno 300 femicida. Najveći broj femicida dogodio se u domu žene.

Uoči Osmog marta izvršen je još jedan femicid. Naime, državljanin Severne Makedonije, pucao je u ženu (30) kod naplatne rampe Preševo u četvrtak uveče oko 21 sat, a potom izvršio samoubistvo, objavili su mediji.

U Srbiji femicid nije definisan kao posebno krivično delo.

Prema podacima MUP-a koji se navode u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine, učinioci nasilja u prosečno 82% slučajeva su muškarci. S druge strane, u prosečno 70% slučajeva, žrtve nasilja su osobe ženskog pola.

Jelena Jelić, psiholog u razgovoru za Boom93 pojasnila je koji su to mehanizmi kojima žena potpada pod uticaj manipulatora i zlostavljača i na koji način ona treba da prepoznale signale kod sebe da je zapravo žrtva, jer se često desi da ne zna da je u ulozi žrtve, jer živi u okolnostima koje je postepeno slamaju.

Kako je Boom 93 pisao, prema podacima Centra za socijalni rad u Požarevcu, broj prijava o nasilju u porodici tokom 2020. godine je bio 572, 2021. godine 476, 2022. 420, dok je do novembra prethodne godine bilo 442 prijave, što znači da je prethodne godine, u odnosu na trend pada broja prijava došlo do ponovnog manjeg porasta.

Pored psihosocijalne podrške i pravnog savetovanja koji se pružaju žrtvama nasilja u porodici Centar za socijalni rad u ovim situacijama preduzuma i druge mere i oblike zaštite, među kojima je smeštaj u sigurnim kućama. Ipak, u Požarevcu prihvatilište za žrtve nasilja – ne postoji.

Kako je ranije za Boom 93 rekla Ana Tišma, zamenica načelnika Gradske uprave Grada Požarevca, Savet za rodnu ravnopravnost će „uraditi analizu potreba za uspostavljanjem usluge Prihvatilišta za žrtve nasilja, i utvrditi nivo ekonomske opravdanosti i efikasnosti formiranja ove usluge socijalne zaštite na regionalnom nivou”. 

Na nivou Srbije trenutno funkcioniše 13 prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, ukupnog smeštajnog kapaciteta od 190 mesta, što je ispod nivoa koji preporučuje Savet Evrope (SE), pokazao je izveštaj koji su izradile udruženje građana Atina u saradnji sa Agencijom UN-a za rodnu ravnopravnost UNWOMEN.

U izveštaju se naglašava da je postojeći kapacitet 74 odsto niži od standarda SE, kojim se predviđa da je za zemlju veličine Srbije neophodno obezbediti ukupno 719 mesta za smeštaj žrtava porodičnog nasilja, piše Danas. 

Ekonomski status žena 

Stopa zaposlenosti žena iznosi 43,2 odsto, što je za 14,7 odsto manje od stope zaposlenosti muškaraca (57,9 odsto), dok su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Taj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi.

Međutim, kako piše N1, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca. 

Žene ništa bolje ne prolaze i kada se penzionišu, jer, u proseku, primaju penziju koja je 17 odsto niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, 24% imovine je u vlasništvu žena, od čega 16% u ruralnim područjima i odnosi se na vlasništvo nad zemljom. Iz samo ta dva podatka možete se zaključiti koliko i dalje ti patrijarhalni obrasci diktiraju odnose moći, nejednake odnose moći, a to ženama svakako otežava položaj i na tržištu rada i uopšte ekonomski položaj, kao i mogućnost za pokretanje samostalnog biznisa i podizanje kredita i sve druge prateće aktivnosti kada započinjete svoj biznis, navodi poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković. Povodom teme odricanja žena od nasledstva u korist muškaraca održana je tribina u okviru  projekta "Кoliki je moj deo?", na kojoj su učestvovali i učenici srednjih škola u Požarevcu. Više o tome pročitajte na LINKU. 

Menstrualno siromaštvo

„Menstrualno siromaštvo opisuje poteškoće sa kojima se suočavaju žene i devojke sa niskim primanjima dok pokušavaju da priušte proizvode za menstruaciju. Termin se takođe odnosi na povećanu ekonomsku ranjivost sa kojom se žene i devojke suočavaju zbog finansijskog tereta koji predstavlja nabavka menstrualnih proizvoda. To uključuje ne samo higijenske uloške i tampone već i povezane troškove, poput onih za lekove protiv bolova i donji veš”, navodi se na sajtu Populacionog fonda Evropske unije.

Sa ovim problemom, kako se na sajtu navodi, ne suočavaju se samo žene i devojke iz zemalja u razvoju već i one koje žive u bogatim, industrijalizovanim zemljama.

Menstrualno siromaštvo dovodi žene u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce, jer zbog otežanih mogućnosti da priušte menstrualne proizvode izostaju iz škole i sa posla, što ostavlja dugoročne posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike, objašnjava Populacioni fond Evropske unije.

Menstrualni proizvodi u Srbiji oporezuju se po opštoj stopi PDV-a, koja iznosi 20%, što je jednako porezu na luksuznu robu. U martu 2023. godine proverili smo opseg cena dnevih uložaka, ciklusnih dnevnih i noćnih uložaka i tampona u lokalnoj prodavnici i računali smo koliko žene mesečno treba da izdvoje za nešto što je osnovna potreba. Više pročitajte na LINKU. 

Žene i majčinstvo

Marica Mihajlović, koja je optužila doktora iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici za smrt svog novorođenčeta zbog, kako je rekla, nesavesnog i nasilnog postupanja prilikom porođaja, pokrenula je temu akušerskog nasilja u Srbiji.

Nakon što je iznela svoj slučaj u javnost, i druge žene su se ohrabrile i progovorile o svom iskustvu.

Slučaj akušerskog nasilja prijavila je i majka iz Vranja. Naime, kako piše N1, podnela je prijavu protiv dvoje lekara, za koje tvrdi da su je tokom porođaja tretirali neprofesionalno. Ona sumnja i da je zbog postupaka lekara beba, koja je tokom trudnoće bila zdrava, iz porodilišta izašla sa oštećenjem glave.

Boom 93 sproveo je anketu „Da li ste doživeli akušersko nasilje?“. Šest od trinaest žena, koliko je popunilo anketu, navelo je da je doživelo neki vid akušerskog nasilja. Rezultate ankete pročitajte na LINKU.

Ubrzo nakon ankete o akušerskom nasilju, Boom 93 sproveo je i anketu „Kako ste zadovoljni uslovima u porodilištu u Požarevcu?“. Odziv za ovu anketu bio je neuporedivo veći – popunilo ju je 211 žena. Rezultati su pokazali su da su iskustva žena pretežno negativna. Više pročitajte na LINKU.

Povodom rezultata ankete kontaktirali smo načelnika ginekologije dr Miloša Dačića, koji je naveo da je porodilište u Požarevcu zastarelo, te da se zato i pravilo novo, samo što je i to propalo. 

U požarevačkom Domu zdravlja, od 2016. godine postoji Škola roditeljstva, čiji je cilj da mlade roditelje upozna sa svim onim što je potrebno da znaju o trudnoći, porođaju i nezi deteta posle porođaja. Prema rečima načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu žena, Vesne Lakić, odziv trudnica u odnosu na ukupan broj na godišnjem nivou je veoma mali, oko 10 odsto od ukupnog broja. Više pročitajte na LINKU.

Mame koje su rodile dete počev od 2022. godine imaju pravo da podnesu zahtev za dodelu subvencija za kupovinu prvog stana ili kuće. Država dodeljuje 20 odsto od vrednosti nekretnine, a maksimum 20.000 evra. Uredbom su propisani i uslovi ko tačno ima pravo na subvenciju – a to su mame čiji su mesečni prihodi zajedno sa njenim supružnikom ili vanbračnim partnerom ispod dve prosečne plate na dan podnošenja zahteva. Neophodan uslov je i da majka do tada nije na svoje ime imala nijednu kuću ili stan na području cele Srbije. Zakon je predvideo izuzetak kada pravo na subvenciju može da ostvari otac deteta – to je u slučaju kada je majka preminula.

Za dve godine koliko postoji program pomoći mamama za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenje deteta, novac su u Požarevcu dobile dve mame, a ukupno je njih pet podnelo zahteve tokom prethodne godine.

Ovo je mali broj, ako se zna da se godišnje u našem gradu rodi oko 1.000 beba i da su mnogi mladi bračni parovi podrstanari ili žive u zajednici sa roditeljima.  

Jedan od razloga što se malo majki prijavljuje za pomoć države za učešće u kupovini prvog stana je preobimna papirologija, ali i nemogućnost da se u gradu pronađe stan, za čije bi plaćanje vlasnici ili investitori čekali dobijanje subvencije. Boom 93 je sa jednom od mama koja je predala dokumentaciju za subvenciju za prvu nekretninu razgovarao o preprekama sa kojima se suočava pri ostvarivanju ovog prava.

Žene i politika

U Gradskom veću grada Požarevca nema nijedne žene – od 9 članova, svi su muškarci. S druge strane, od ukupno 68 odbornika Skupštine Grada Požarevca, broj odbornica je 28, čime je samo ispunjen zakonski minimum.

Sa jednom od odbornica, Draganom Spasojević, razgovarali smo o motivima za ulazak u politiku, ali i za pokretanje društvenih promena, kao i o tome kako bi se mogao poboljšati položaj žena u politici, ali i društvu. Spasojević je odbornica u Skupštini grada Požarevca, koju često možemo videti za skupštinskom govornicom, ali i retka među odbornicama koja se javlja za reč tokom održavanja sednica Skupštine grada. Više pročitajte na LINKU.

Žene i obrazovanje

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da  visoke škole, akademije i fakultete više upisuju i završavaju žene, pa je tako prema podacima za 2022. godinu udeo žena među upisanim studentima 59 odsto, a među diplomiranim 61 odsto.

Istovremeno, nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca (71 odsto prema 29 odsto), a više od polovine nepismenih žena ima 65 i više godina.

Boom 93 razgovarao je sa Jovanom Radenković, doktorom nauka na Filozofskom fakultetu. Razgovarali smo o tome na šta je obavezuje doktorat, ali i o tome kakva je perspektiva klasičnih jezika u našoj zemlji. Više pročitajte na LINKU. 

Maloletnički brakovi

Na teritoriji Srbije postoji više od 700 neformalnih romskih naselja u kojima su uslovi za život izuzetno nepovoljni, institucije ne prepoznaju rano stupanje u brak kao institucionalni problem bez obzira što je zakonom zabranjen, već kao deo tradicije, rečeno je na predstavljanu rezultata istraživanja „Ženska prava Romkinja u Srbiji”.

Dečji brakovi predstavljaju ozbiljno kršenje dečjih prava, a posebno pogađaju devojčice, koje ostaju bez prava na obrazovanje, što ih često čini zarobljenima u krugu siromaštva.

Kako je pisao Boom 93, Kostolac je druga opština u Srbiji po broju zastupljenosti dečjih brakova u romskoj zajednici, pokazalo je istraživanje Romske ženske mreže Srbije iz 2022. godine. Za Boom 93 svoje iskustvo podelila je žena koja je i sama stupila u brak maloletna. O ovom fenomenu razgovarali smo sa direktorkom Centra za socijalni rad, Tatjanom Rajić i Ivanom Đorđevićem, antropologom i višim naučnim saradnikom Etnografskog instituta SANU.

Žene i zdravlje

U prethodnom periodu Boom 93 posvetio je pažnju temama u vezi sa zdravljem žena.

U životu svake žene dođe trenutak koji označava kraj njenih menstrualnih ciklusa i koji je označen kao menopauza. Šta se sve dešava i koje su sve to promene i izazovi za organizam svake žene, razgovarali smo sa ginekologom Vesnom Lakić.

Sa dr Vesnom Lakić razgovarali smo i o raku grlića materice povodom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, koja je obeležena od 22. do 28. januara. Kako je navela za Boom 93, Požarevac je i dalje prvi po broju umrlih žena od raka grlića materice u Srbiji. Više pročitaj na LINKU. 

Rođenje deteta predstavlja veliku životnu prekretnicu. Roditelji svoj stil života treba da prilagode novorođenčetu, a, uz to, trudnoća i porođaj dovode do značajnih hormonskih promena kod majke. Veliki broj žena u periodu posle porođaja doživljava emocionalne uspone i padove, što je prolazno stanje. Međutim, problem o kome se sve češće govori jeste postporođajna depresija, o čemu smo razgovarali sa Vesnom Gardašević, specijalistom medicinske psihologije.

Žene koje ohrabruju

Boom 93 posvetio je pažnju ženama koje svojim delovanjem i svojim primerom ohrabruju druge žene da se izbore za svoja prava i mesto u društvu.

Razgovarali smo sa:

• Draganom Milošević – ženom alasom,
• Nevenom Mišić –  prvom ženom vatrogascem u Vatrogasno-spasilačkoj četi u Požarevcu,
• Vojinkom Milosavljević – ženom koja je pre 15 godina odlučila da svoju porodicu proširi i postane hranitelj Jovani, devojčici sa Daunovim sindromom,
• Katarinom Žegarac Ilić – profesorkom fizičkog vaspitanja, fitnes trenerom Sportskog udruženja za rekreativno i korektivno vežbanje “Fit 012”, kao i licenciranim trenerom plivanja i 
• Nevenom Kitanović – preduzetnicom. 

Uzimajući u obzir učešće žena u društvu, osećaj bezbednosti i izloženost diskriminaciji, Institut za žene, mir i bezbednost američkog Univerziteta u Džordžtaunu je napravio listu 177 zemalja sveta, među kojima je Srbija zauzela 32. mesto. Zanimalo nas je kako same žene gledaju na svoj položaj, pogotovo u različitim sferama, te smo razgovarali sa ženom koja se bavi politikom, prosvetnom radnicom, direktorkom biblioteke i ženom koja je zaposlena u trgovini. Više pročitajte na sledećim linkovima:

• Kako žene gledaju na sopstveni položaj u društvu? (prvi deo)
• Kako žene gledaju na sopstveni položaj u društvu? (drugi deo)